Mek Meklang je 1967. u Teksasu otvorio prvu farmu zmija, iako je imao samo tri pitona. Zarađujući više od očekivanog proširio je posao, te prateći posećenost zaklljuio da je 16. ula bila najbrojnija. Meklang je nezvanično proglasio ovaj datum za praznik, a zatim se trend proširio na celu planetu. Danas se Svetski dan zmija posebno naglašava kako bi se podigla svest o različitim vrstama i ukazalo na nezamenljivulogu koju imaju u ekosistemima gde ishranom predstavlaju superefikasni način kontrole populacije štetočina.
Na planeti Zemlji postoji više od 3.500 vrsta zmija, od kojih je samo oko 400 otrovnih. Široko su rasprostranjene po kopnu i u vodama, ali ih nema na krajnjem jugu i severu zemlje. U Srbiji živi 10 vrsta zmija od kojih su samo tri otrovnice. Strah od zmijskog ujeda je neopravdano veliki, jer su statistički veće šanse da osoba smrtno strada od ujeda pčele, udara groma ili u saobraćajnoj nesreći. U slučaju ujeda zmije, ne treba je hvatati ili ubijati kao dokaz vrste, jer je isti protivotrov za sve tri vrste otrovnica. Zmije nisu opasne, ne napadaju čoveka, izuzev ako su one napadnute ili se osete ugroženima. Zmije su u Srbiji zakonom zaštićene vrste, zabranjeno je njihovo ubijanje i narušavanje staništa.
Osnovne razlike između otrovnica i neotrovnica:
Dužina tela – Zmije otrovnice imaju kratko i zdepasto telo dužine do 70 cm (izuzetnno i do 100 cm), dok je ono kod neotrovnica dužine oko 2m.
Boja tela – Cik-cak šara je karakteristična za otrovnice i svetlija boja tela, dok su zmije neotrovnice uglavnom jednobojne ili imaju neupadljive, sitne šare. Najčešće su sivkaste ili maslinasto-zelene boje.
Rep – Kod otrovnice kraj repa može biti drugačije boje ili ima zvečku, a rep neotrovnih zmija se sužava pri kraju i nikad nema zvečku.
Oblik glave i zenica – Trouglasta glava, izražen vrat i pored većih nosnih otvora dodatna rupica su karakteristike otrovnih zmija. Neotrovne zmije nemaju dodatnu rupicu, a glava je okrugla. Otrovnice imaju eliptične ili vertikalne zenice, dok neotrovnice imaju okrugle.
Način ubijanja plena – Otrovne zmije svoj plen ubijaju otrovom, ujedu plen i ubrizgavaju otrov zatim prate plen i čekaju da otrov deluje, nakon čega ga pojedu. Zmije neotrovnice imaju drugačiji metod ubijanja plena, a to je stiskanjem, odnosno obavijaju svoje telo oko tela plena kako bi ga ugušili.
Zmije otrovnice u Srbiji
Poskok – Najrasprostranjeniji, živi južno od Save i Dunava, lako se prepoznaje po malom „rogu“ na vrhu glave, koji je zapravo izraslina kože i tkiva. Naseljava topla i sunčana staništa, aktivan je leti, a najčešće lovi preko dana. Može se popeti na drveće, gde ženka rađa žive mladunce koji se odmah udaljavaju sa tog mesta.
Šarka – ima trouglastu glavu i tanak vrat, tipično za otrovnice. Mužjaci su svetlosivi a ženka smeđa, sa cik-cak šarom oblika romba, dužinom celog tela. naseljava hladna i vlažna staništa. Prepoznatljiva je po beloj liniji uz rub gornje vilice.
Šargan – Najmanja je evropska zmija, dužine oko 50 cm. Boja tela je svetlosiva ili svetlosmeđa, zavisno od pola. Ima izraženu cik-cak šaru dužinom tela, a bočnom dužinom tela smeđe i crne tufne. Naseljava visokoplaninske pašnjake, iznad 1.500 m nadmorske visine, poput Šar-planine i Prokletija.
Zmije neotrovnice u Srbiji
Belouška – barska zmija dužine 1,5 m. Telo je maslinastozelene boje sa crnim tačkama i lako uočljivim belim mrljama iza glave, dok je donja strana tela žućkasto-bela. Živi u blizini vodenih površina, često i u urbanim sredinama blizu reka. Hrani se najčešće žabama.
Smukula – dužine je do 70 cm, smeđe boje sa dva reda pruga koje se spajaju na glavi. Živi na suvim staništima.
Ribarica – naziva se i potočarom. Dužine je do 1m, svetlomrke ili maslinastozelene boje gornjeg dela tela sa tamnim kvadratastim šarama. Živi pored vodenih površina, hrani se ribicama.
Običan smuk – dužine oko 1,5m a može biti i duži. Boja tela mu je jednolično sivkastosmeđa, bez šara. Naseljava livade i šumske proplanke, često boraveći po drveću.
Stepski smuk – dužine kao običan smuk, smeđe je ili maslinaste boje sa belim prugama po telu.
Četvoroprugasti smuk – dužine je oko 1,5 m a neretko i preko 2m. Boja tela je žuta do crvenosmeđih nijansi ili sivkasta, zavisno od pola. Ima po dve tamne pruge na obe strane tela.
Šilac – dužine tela do 1,3 m, jasno istaknute glave i dugačkog tela. Živi na suvim staništima, bogatim gustom travom ili na oranicama.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
