Deca i ekologija: Šta je zelenije

Široka primena plastike u životu ljudi doprinela je konfornijem načinu života. Hrana upakovana u plastične kutije odmah se može staviti u frižider, voće u plastičnim kesama takođe je održivije nego ono u papirnatim, jer se te kese nakupe vlage i raspadnu ili pocepaju. Plastika je zamenila i mnoge druge delove predmeta ili cele predmete. Drvo korišćeno u proizvodnji automobila zamenila je plastika, čineći ih lakšim i jeftinijim za proizvodnju, istovremeno čuvajući drveće koje se do tada koristilo za proizvodnju istih. Posude za pranje veša i mnogobrojne metalne posude u kuhinji, zamenila je plastika. O staklenim posudama, čašama i flašama da i ne govorimo. Sve je postalo lakše i dostupnije sa plastikom.

Plastika je sintetički materijal napravljen od brojnih organskih polimera: PVC, najlon, BPA, polietilen… Ukratko, plastika je gomila pomešanih hemikalija. Neke komponente plastike vremenom mogu uticati na zdravlje čoveka.

BPA daje čvrstinu plastici i najrasprostranjenija je hemikalija u našem okruženju, posebno u ambalaži za hranu i priboru za jelo. Upravo ovaj element je povezan sa nekim hroničnim bolestima kao što su dijabetes, srčane bolesti i rak dojke. Vinilhlorid se koristi za izradu plastičnih zavesa, a ima kancerogena svojstva. Ftalati se koriste za pravljenje čaša, kozmetike i mirisa, a kod čoveka mogu uzrokovati promene na endokrinom sistemu i astmu. Stiren se koristi za pravljenje kutija za jaja, jednokratne čaše i tanjire, posude za hranu od stiropora i neprovidan plastični pribor za jelo, a takođe ima kancerogena svojstva. Sve češće se upravo hemijska jedinjenja iz plastike okrivljuju za neplodnost.

Ove, kao i mnogobrojne, neistražene, hemikalije u telo čoveka dospevaju na različite načine: gutanje čestica preko mirisa ili dodira. Štetne čestice se oslobađaju habanjem, hemijskim reakcijama ili zagrevanjem.

Pored opasnosti po zdravlje, bačena plastika je postala veliki problem u okruženju. Dostupnost i hiperprodukcija naučile su običnog čoveka da olako baca plastičnu ambalažu i predmete, jer su jeftini i lako zamenljivi. Pomisao na gomile, brda plastike, koja će se skoro pa vekovima razgrađivati, ulazeći u vode, zemljište, biljke, životinje i ljudska tela, ta misao retko kome dopre do savesti. Razvrstavanje i reciklaža ili pravilno odlaganje, zaštitiće planetu od mnogih „bolesti“. Kad planeta „oboli“ nestanu pojedine vrste biljaka ili životinja, smanjuju se zdrava okruženja, čovek sve skučenije živi misleći da su komfor i kupovine dovoljni za sreću. Budućnost nije u pitanju, jer da se o tome razmišlja mnogo manje bi se posegnulo za plastikom.

Ambalaža je veoma veliki zagađivač. Kartonska ambalaža je namenjena veoma širokoj paleti proizvoda, koristi se u svim granama industrije jer je praktična i jeftina. Karakteristike kartonske ambalaže stavljaju je u sam vrh, i od nje čine izbor broj jedan već decenijama.

Kartonska ambalaža jeste ekološka ako se racionalno koristi, ako se proizvodi iz obnovljivih izvora i ako se nakon upotrebe reciklira. Budući da se ova vrsta ambalaže pravi od drveta, važno je da se proces od samog početka odvija u skladu sa ekološkim principima i standardima, tj. drvo je nastalo iz obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori su šume koje su planski sađene za proizvodnju papira i kartona. Tu se vodi briga o svakom drvetu i sečenje i sadnja se sprovodi u skladu sa unapred zacrtanim planovima. Kartonska ambalaža jeste ekološka ako se racionalno koristi, ako se proizvodi iz obnovljivih izvora i ako se nakon upotrebe reciklira. Ukoliko završi u prirodi, kao što se dešava sa većim delom otpada ovog tipa, ona ne predstavlja ni približno sličnog zagađivača kao što je to plastika.

Kartonska ambalaža za upotrebu, kao što su čaše za kafu i druga pića, zbog same namene moraju se pri proizvodnji tretirati različitim hemikalijama, tačnije plastificirati. Tu se krug pitanja zatvara. Ponovo plastika, a drveće je već posečeno. Drvo, posađeno za izrađivanje papira ili ne, proizvodilo je kiseonik i njegovom sečom manje ga ima u vazduhu.

Poljska ševa

Ima dužinu tela od 16 do 18 cm. Mužjak ima karakterističan pev, koji se čuje na daljini od 50 do 100 m. Njeno stanište je raznovrsno, može se naći po stepama, kultivisanim livadama i planinama do 1.500 m.n.v. Gnezdo koristi samo za jedno gnezdenje, a pravi ga od suvih stabljika u niskoj travi.

Stepski tvor

Tvor ili smrdljivac ima telo dugačko oko 90 cm a teško oko 8 kg. Mužjaci su 3 puta veći od ženki. Kada se uplaši, štrcanjem izbacuje smrdljivi sekret iz žlezde ispod repa. Živi na livadama i poljima pored šume, u močvarnim predelima… Aktivan je predveče i noću. Stanuje u rupama koje sam pravi ili u napuštenim rupama kunića. Odličan je plivač i dobar ronilac.