Dačić: Dijalog Beograda i Prištine je u veoma složenom i odlučujućem momentu

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da se dijalog Beograda i Prištine nalazi u jednom vrlo složenom i politički važnom, a možda i odlučujućem momentu, kao i da izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Unmika na KiM delimično pokazuje da na terenu i dalje vlada atmosfera straha, neizvesnosti i pritisaka prema Srbima i drugim nealbanskim zajednicama.

On je na sednici Saveta bezbednosti, na kojoj se raspravlja o izveštaju, rekao da je sa druge strane dogovorima iz Brisela od 27.februara i Ohrida od 18. marta, uz posredovanje Evropske unije, očuvan momentum u pokušajima normalizacije odnosa.

Dačić je istakao da je pre svega neophodno da se svi dosadašnji dogovori, još od Briselskog sporazuma, koji je potpisao pre 10 godina zajedno sa Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem, dosledno i u potpunosti sprovedu.

Takođe, ističe, potrebno je da se što pre formira Zajednica srpskih opština, jer je to jedini mogući mehanizam zaštite prava i bezbednosti srpske zajednice na KiM.

– U ovoj istoj sali pre 10 godina 14. juna 2013. održana je sednica SB UN posle potpisivanja Briselskog sporazuma, gde je on ocenjen kao istorijski važan dokument. Tadašnji generalni sekretar UN Ban Kimun je u svom izveštaju napisao da sporazum predviđa osnivanje Zajednice srpskih opština sa statutom i okvirom nadležnosti. Tadašnja šefica Misije SAD Suzan Rajs je izjavila da Sporazum potvrđuje dalekosežnu lokalnu samoupravu za etničke Srbe na severu. Šef francuske delegacije Briens rekao je da Kosovo mora da obezbedi buduću zajednicu sa suštinskom autonomijom u oblastima gde Srbi čine većinu. I šta se desilo za ovih 10 godina? Ništa – rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, svesni smo da tu obavezu Priština svesno izbegava, a da je poražavajuće da tek 2. maja počinju razgovoru na tu važnu temu, iako je ona prepoznata kao ključni i prvi korak u implementaciji evropskog plana i to od visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žosepa Borelja, koji je celoj evropskoj zajednici rekao da ZSO mora da bude formirana odmah.

– Mi smo sigurni da, imajući u vidu sve što je do sada rađeno, (premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin) Kurti nikada neće ispuniti obavezu formiranja ZSO, jer njemu cilj nije mir i uspeh dijaloga, već da protera sve Srbe sa Kosova i Metohije. A kao što znate formiranje ZSO je prvi i neophodan uslov za dalju implementaciju dogovora iz Brisela i Ohrida – rekao je on.

Drugim rečima, kaže srpski šef diplomatije, potrebno je da se svim ljudima koji žive na KiM osigura dostojanstven i normalan život.

– Želeo bih da naglasim da će Srbija preduzeti sve zakonite političke i ekonomske mere kako bi zaštitila živote i osnovna ljudska i politička prava Srba i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. U cilju nastavka sveobuhvatnog socijalnog i ekonomskog napretka srpskih sredina, Vlada Srbije će kroz poseban investicioni program ubrzati infrastrukturni razvoj i povećati mere finansijske podrške privredi, poljoprivrednicima, mladima i socijalno ugroženim kategorijama – naglasio je Dačić.

On je naglasio da je „surova istina“ da je, za proteklih 20 godina, KiM od multietničke sredine postala gotovo etnički čista teritorija i ponovio da je u Prištini živelo više od 40.000 Srba, a da ih danas ima manje od 100, kao i da je u Prizrenu u kome je rođen, a za koji mu je potrebna dozvola za posetu, ranije živelo više od 10.000 Srba, a da ih je danas ostalo dvadesetak.

– Kojim rečima biste vi opisali ovaj fenomen prema kom se sistemski radi na eliminisanju svih Srba uz oduzimanje svih njihovih prava? Da li postoji podrška za ovakvo destruktivno delovanje i ko je pruža? Poražavajuće je da nakon 24 godine od Rezolucije SB UN 1244 u Izveštaju i dalje stoji broj od 200.000 raseljenih sa KiM, a da je povratak na tako niskom nivou, da su nam ovim tempom, potrebni vekovi da se svi prognani vrate u svoje domove i na svoja ognjišta. Dobro ste me čuli, vekovi – rekao je on.

Dalje on navodi da je povratak i dalje manji od 2 odsto, što je najmanji procenat povratnika u postkonfliktnim područjima u svetu.

– Da li je ovaj podatak rezultat demokratskog razvoja Prištine i njenog doprinosa mirnom suživotu Srba i Albanaca na KiM? – upitao je Dačić i upitao da li smatraju da ti što su proterani treba da ostanu proterani i da li to piše u rezoluciji 1244.

Kako naglašava, svedoci smo i da srpsko pravoslavno duhovno nasleđe na KiM podleže napadima kosovskih Albanaca po dve osnove. Oni to nasleđe svojataju kao srednjevekovne albanske objekte ili ga lažno predstavljaju kao vizantijsko ili ilirsko.

– U 21. veku svedoci smo brisanja istorije, uništavanja pojedinih objekata Srpske pravoslavne crkve, skrnavljenja pravoslavnih grobalja i uskraćivanja prava na slobodu veroispovesti. Da li je ovo princip samoopredeljenja jednih nauštrb eliminisanja drugih? I u ovom delovanju evidentan je cilj Prištine i namera da se izbriše trag svemu što je srpsko na KiM. Pridodajmo tome i aktuelni trend učestalih etnički motivisanih napada na verske praznike. Ranjavanje jedanestogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića i njegovog dvadesetjednogodišnjeg rođaka Miloša Stojanovića, čiji je greh bio obeležavanje pravoslavnog Božića i odlazak u šumu po Badnjak, postavlja pitanje kakvu poruku šaljemo preostalom srpskom stanovništvu na KiM? Kakve smo mogućnosti stvorili za povratak 200.000 Srba koji su prognani i kakve su perspektive za ostanak preostalih nealbanskih zajednica? – rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, rezignirani trenutnim stanjem demokratije na KiM, legitimno izabrani predstavnici Srba su istupili iz političkog života, insistirajući na ispunjenju dobro poznatih uslova: uspostavljanje ZSO, što je međunarodna obaveza Prištine naznačena i u SB UN, omogućavanje slobode kretanja Srba i povlačenje protivpravno raspoređenih albanskih policijskih snaga sa severa KiM, što je sve bilo predviđeno Briselskim sporazumom.

Kaže da je Beograd podržao ovaj vid mirnog protesta, kao i da zahteve srpske zajednice smatra logičnim i legitimnim.

– Podsetio bih vas da je tokom prošle godine Srbima sa KiM dva puta narušeno osnovno demokratsko pravo, kada im je onemogućeno glasanje na referendumu i kada, po prvi put, nije sprovedeno glasanje na izborima 3. aprila, što je u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i odlukama OEBS-a. Paradoksalno, trenutno prištinsko rukovodstvo je insistiralo na nedavnom održavanju vanrednih izbora u četiri opštine sa većinski srpskom zajednicom – rekao je on.

Ističe da je Srbija u potpunosti protiv nasilnog i nelegalnog održavanja vanrednih izbora, jer je motiv takve odluke aktuelnog rukovodstva Prištine potpuno jasan – u pitanju je jasan pokušaj nasilnog oduzimanja prava i nadležnosti srpske zajednice i uspostavljanje pune kontrole.

– I očigledno da za takav korak postoji podrška nekih od moćne većine, jer priznavanje rezultata ovih vanrednih izbora predstavlja svojevrsan poraz demokratije, tačnije predstavlja okupaciju severa KiM. Podsetio bih vas da su izbori održani nasilno, uz velike pritiske u kontejnerima koji su obezbeđivala ista lica koja pucaju na Srbe i druge nealbance. Prirodno, na takvim izborima je glasalo svega 13 lica srpske nacionalnosti i 1.566 Albanaca od ukupnog broja od 45.095 ljudi. Da li vam se čini normalnim i legalnim da jedva dva odsto stanovništva odlučuje o sudbinama 98 odsto ljudi u trenutku izraženih međuetničkih tenzija? O pravednosti da i ne govorim – rekao je Dačić.

Podseća da se sve to dešava u trenutku kada se nasilno nameće razmatranje pitanje članstva Prištine u Savetu Evrope.

– Ova ucena i politički manevar na tačno 10 godina odugovlačenja formiranja ZSO mora da bude jasno i šire osuđena. Trenutno albansko rukovodstvo ne mari ni za statute, a kamoli za zajedničke vrednosti institucija čije članstvo želi da iskoristi za ispunjavanje svojih, prizemnih političkih ciljeva – rekao je on.

Priština očigledno smatra da njihov presedan prevazilazi svako pravo, naglašava Dačić, a da će svaki njihov potez ipak naići na razumevanje.

– To možda i jeste tačno, jer vizna liberalizacija sa EU koju su dobili ne uključuje Srbe sa KiM, tačnije diskriminiše ih u odnosu na Albance. Svi mehanizmi preuranjenog jačanja prištinskih kapaciteta samo dodatno otežavaju i obespravljuju srpsku zajednicu. Ako izostanak reakcije znači odobravanje, onda se opravdano stiče utisak legitimizacije i nagrađivanja destruktivnosti aktuelnog prištinskog rukovodstva u pritisku na nealbanske zajednice na KiM. Verujem da ćete se složiti da sve ovo teško može da potpadne pod definiciju kompromisa – rekao je Dačić.

On je podsetio i da je Srbija krajem prošle godine, usled izuzetno pogoršane bezbednosne situacije u Pokrajini u potpunosti u skladu sa slovom Rezolucije 1244, uputila zahtev, koji nije prihvaćen, za povratak do 1.000 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga na KiM. Da ne bude dileme, u skladu sa Rezolucijom 1244 koju ste vi doneli. Insistiramo da KFOR uloži dodatne napore u obezbeđivanju prava na život i bezbednosti srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

– Tokom prošle godine na Sever KiM, u opštine sa većinski srpskom zajednicom, takozvane specijalne jedinice ROSU su upadale čak 12 puta bez saglasnosti KFOR i četiri gradonačelnika opština. Tokom ove godine registrovano je već pet ovakvih nelegalnih upada. Od ključnog značaja je da snage KFOR deluju kao faktor odvraćanja ovakvih akcija, jer sve učestaliji incidenti mogu izazvati spiralu nasilja koja se teško može kontrolisati – rekao je Dačić.

On je iskoristio priliku da ukaže na još jedan negativan pravac delovanja trenutnog prištinskog rukovodstva – instrumentalizaciju takozvanih predstavnika specijalnih jedinica i policije u potpirivanju međuetničkih tenzija.

– Primeri su brojni, a upravo je predstavnik takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga učestvovao u pomenutom napadu na srpsku decu tokom obeležavanja verskog praznika. Stoga nas veoma iznenađuje da je protivno međunarodnom pravu i uprkos upozorenjima UN, EU i NATO nastavljen proces transformacije tzv. KBS u vojsku. Podsećam da prema Rezoluciji 1244 i Vojno-tehničkom sporazumu jedino i isključivo Međunarodne bezbednosne snage (KFOR) imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti. Upravo ovo uvaženo telo ne dozvoljava formiranje oružanih snaga privremenim institucijama na prostoru Kosova i Metohije – rekao je on.

Prema njegovim rečima pokušaj njihovog daljeg osnaživanja će biti izvor daljih problema.

– Kako, ako ne kao pretnju, da tumačimo pravljenje uporišta i baza nadomak administrativne linije? I to na teritoriji gde žive isključivo Srbi.

Posebno zabrinjavajuća je i realizacija aranžmana o priključenju pripadnika takozvanih KBS pešadijskoj četi oružanih snaga Ujedinjenog Kraljevstva na Malvinskim ostrvima. Ovakav potez je u potpunoj suprotnosti ne samo sa Rezolucijom 1244, već i sa relevantnim rezolucijama Generalne skupštine UN koje se tiču mirnog rešavanja spora o Malvinskim ostrvima“, rekao je Dačić.

Kako je rekao strateško opredeljenje Srbije je punopravno članstvo u Evropskoj uniji, Srbija deli i promoviše evropske vrednosti i zalaže se za dosledno poštovanje osnovnih normi međunarodnog prava, poštujući temeljne principe na kojima su uspostavljene Ujedinjene nacije.

– U tom smislu, opredeljeni smo procesu pronalaska održivog rešenja u dijalogu Beograda i Prištine, što smatramo strateškim interesom za čitav region, Evropu, ali i širu geopolitičku sliku – rekao je Dačić.

Naglašava da je on izneo samo deo problema i narušene bezbednosne situacije na Kosovu i Metohiji, kojim Priština svesno onemogućava da punu pažnju usmerimo ka pronalasku kompromisa.

– I godina je previše, a 10 godina je nedopustivo čekati na ispunjavanje preuzetih obaveza. Ove obaveze ne smemo zanemariti, jer ćemo na taj način ljude koji žive na Kosovu i Metohiji u potpunosti izneveriti. Moramo se iskreno posvetiti dijalogu, ali sam nažalost uveren sam da ćemo i ovom prilikom u izlaganju predstavnice Prištine čuti niz optužbi na račun Srbije u pogledu očigledno različitih tumačenja dogovora iz Ohrida, kao i da će fokus biti na posledicama sukoba na KiM. I ovom prilikom će se pozivati na srpsku odgovornost, a Srbija oslikavati kao nečiji instrument. Zanimljivo je da predstavnici Prištine tako olako govore o patronatima, kao i da uvek ističu isključivo odgovornost Srbije i Beograda – rekao je on.

Kaže i da je ono što zanemaruju glasnost koju njihova tišina ostavlja kada se ne čuje ni slovo o njihovoj odgovornosti za trenutnu bezbednosnu situaciju, ali i neispunjavanju preuzetih obaveza poput – formiranja ZSO.

– Moram još jednom jasno i nedvosmisleno da pozovem na bezuslovno i što hitnije formiranje ZSO u skladu sa Briselskim sporazumom. Nedopustivo je da razgovori o ovoj važnoj temi kreću tek 2. maja, a da se u isto vreme sprovodi akcija unutar Saveta Evrope koja direktno podriva ovaj dijalog – rekao je Dačić.

Podsetio je da je to 25. put da pred SB UN govori o tome koliko je KiM važno za srpski narod, koji je tu živeo i živi vekovima.

– O tome svedoči između ostalog i naše istorijsko, kulturno i versko nasleđe kojeg se ne možemo i nećemo odreći. Čuli smo da kada želite da opravdate kršenje međunarodnog prava u pogledu priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova upotrebljavate kao alibi izraz sui generis. Tačno je. Tačno je da je za Srbiju Kosovo sui generis. Tu je Srbija nastala, tu je suština srpske istorije i pravoslavlja. Četiri srpske srednjevekovne crkve na listi Svetske kulturne baštine UNESKO nalaze se na Kosovu i Metohiji – Pećka patrijaršija iz 13. veka, Bogorodica Ljeviška iz 1307. godine, Gračanica iz 1321. godine i Visoki Dečani iz 1335. godine, koje se još od 2006. nalaze na listi svetske baštine UNESKO u opasnosti, a Dečani se od 2021. godine nalaze na listi sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi. Dečane su gađali granatama, ispisivali su grafite islamske države na crkve – rekao je on.

Kaže i da Albanci na Kosovu ne poštuju odluke svojih sudova o crkvenoj imovini, da je poglavaru SPC Porfiriju zabranjen ulazak i vršenje verskih obreda na Kosovu, ulazak u Pećku patrijaršiju koja je od 13. veka sedište Srpske pravoslavne crkve, ali da zato dolaze povratnici iz tzv. Islamske države.

– I to je demokratija, to su ljudska prava. Tačno je da je za Srbiju Kosovo sui generis. Kao što je Jerusalim sui generis za Jevreje. Kao što je Meka sui generis za muslimane. Kao što je Vatikan sui generis za katolike. Zato ovde u sedištu UN želim jasno da kažem da Srbija ne može i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova niti će prihvatiti da Kosovo postane članica UN – rekao je on.

Dodaje da je više puta ponovio da Srbija želi mir, želi da razgovara i da doprinese postizanju dugo željene normalizacije prilika i mirnog suživota Srba i Albanaca na KiM.

– U ovoj fazi dijaloga mi nemamo vremena za gubljenje i dužni smo da se istinski posvetimo konačnom cilju koji, makar sa srpske strane, predstavlja miran suživot i normalizaciju prilika – rekao je Dačić.

On je ponovio da se nikada glasnije nije pozivalo na poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija sa punim pravom očekujemo da ovi apeli važe jednako za sve države članice Ujedinjenih nacija, a da smo danas svi svesni posledica podrške jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine.

– Mi smo pokušali da upozorimo na negativne efekte ovakvog poteza, koji su se obistinili, otvorena je Pandorina kutija u međunarodnim odnosima. Nezavisnost takozvanog Kosova je dovela do ozbiljnih turbulencija u međunarodnim odnosima, podela među državama, kako globalno, tako i u svim međunarodnim organizacijama i političkim grupacijama. Petnaest godina od proglašenja takozvane nezavisnosti želim da vam veoma jasno kažem da je 28 zemalja povuklo priznanje Kosova i da od 193 članice UN, samo 84 priznaju Kosovu. Ne postoji način da Kosovo postane članica UN – rekao je Dačić.

On je izrazio uverenje da napori specijalne predstavnice generalnog sekretara, gospođe Zijade, imaju konstruktivne namere i da ceni njenu želju i angažman, ali da je činjenica da izveštaj koji se danas razmatra nije i nikada neće biti dovoljan za sveobuhvatno i suštinsko razumevanje svih implikacija bezbednosnih i drugih izazova na KiM na regionalne i globalne tokove.

– Stoga je nastavak razmatranja izveštaja generalnog sekretara u otvorenom formatu od ključne važnosti kako bi se celokupnom članstvu Ujedinjenih nacija i široj javnosti što bolje opisala kompleksna i uznemirujuća situacija na prostoru Kosova i Metohije – rekao je on.

On je kazao da Srbija apele da se poštuje Povelja UN kontinuirano upućuje u prethodne 24 godine, ali sa jednom malom i značajnom razlikom – što je od strane moćne manjine navedena da veruje da je primer Kosova i Metohije takozvani sui generis.

– Kroz istoriju se pokazalo da ovakvi izuzeci prave presedane, a presedani itekako utiču na postojeća pravila i tumačenja normi međunarodnog prava. Očito je da postoje dvostruki standardi koji dovode do toga da se različito gleda na univerzalni princip poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države članice UN. To izgleda ne važi za Srbiju – rekao je Dačić.

Zbog toga je, ističe on, njegova dužnost da pozove na doslednu primenu važeće Rezolucije Saveta bezbednosti 1244, koja, do dan danas nije dosledno i u potpunosti implementirana.

– Istovremeno, u skladu sa ovom rezolucijom, pozivamo na nesmanjeno prisustvo i delovanje UNMIK u neizmenjenom kapacitetu, punom obimu i predviđenom mandatu. Rezolucija 1244 kao vaš akt iz 1999. godine je i dalje na snazi. Ili je ukinite ili je poštujte. A ako je ne poštujete, onda UN više ne postoje – rekao je Dačić.

On je iskoristio priliku da se zahvali većini država članica Ujedinjenih nacija koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova poštujući međunarodno pravo, svesni, kao i Srbija, opasnosti da jednostrani potezi koji dovode do narušavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne države mogu da se preliju i na druge regione i države u svetu.

– Svim članicama Ujedinjenih nacija i ovom uvaženom telu želim da poručim samo jedno – poštovanje Povelje i Rezolucija ukoliko želimo da pravi efekat i normalizaciju globalnih tokova mora važiti za sve i primenjivati se – bez izuzetaka i bez dvostrukih standarda – zaključio je Dačić.