Da ne bude poslednja zima

U pravom trenutku, dok je vreme još lepo i dok sneg nije prekrio Goliju, Rogoznu i Peštersku visoravan, naš anonimni čitalac iz Bad Homburga u Nemačkoj pobrinuo se da nekoliko usamljenih i bolesnih staraca iz ovog dela Srbije sa manje problema i straha, a više optimizma dočeka zimu.

Donacijom od 500 evra ovaj dobrotvor pomogao je starici Stani Minić iz zabitog Dragočeva na Rogozni, baki Kati Bašić iz Svilanova na Goliji, Kimeti Grišević iz Belih Voda kod Novog Pazara, Fehi Ćosović iz sela Braćak na Pešteru i teško bolesnom (šlogiranom) starcu Dušimiru Vuksanoviću iz zaseoka Pačevina u podnožju Golije.

Svi oni dobili su po 100 evra i svima će, pošto žive sami i nemaju nikakvih prihoda, donacija iz Bad Homburga biti od velikog značaja – da lakše prežive zimu koja je na pragu.

Istina, najteže je bilo donaciju „dobaciti“ do bake Stane Minić, jer je i kad nema snega i obilnijih kiša, njeno Dragočevo na vrhu Rogozne i „na kraju sveta“. Zatekli smo je samu pored šporeta, još na nogama i za njene godine (86) još u relativno dobrom stanju.

– Da nije rođaka i komšija iz susednih sela, koji me povremeno posete i donesu mi ponešto od hrane, skapala bih od gladi. U Novom Pazaru nisam bila duže od decenije, a poslednji put lekara sam videla pre osam godina. Još pijem lekove koje mi je tada prepisao. Šta ću, snalazim se sama kako znam i umem.

Hvala svim dobrim ljudima koji su mi poslednjih godina pomagali da preživim u ovoj „pustinji“. Dobila sam krevet, dušek, televizor, kokoške, hrane i lekove, a pomagali su mi oko ogreva, plaćali struju. Bog neka ih čuva i sreća neka prati i ovog dobrog čoveka iz Nemačke, koji me se setio i čija pomoć će mi mnogo značiti. Kupiću namirnice, a zamoliću i rođaka Buda Minića, koji mi često pomaže, da mi iz Novog Pazara donese neke od najneophodnijih lekova – ističe baka Stana.

Starica Kimeta Grišević nije bila u svom kućerku, pored puta Novi Pazar – Sjenica, razbolela se, pa je morala kod rođaka u susedno selo, bliže gradu. Našli smo je u bolesničkoj pidžami. Na sreću, još je na nogama.

– Ne znam kako ću, kad se kući vratim, zagrejati moju trošnu „hladnjaču“, jer nisam imala novca da na vreme kupim drva. Mnogo mi znači ova donacija. Kupiću lekove, obnoviću zalihe brašna i drugih namirnica, a bar 30 evra izdvojiću za struju, da ne ostanem u mraku – priča baka Kimeta i nada se da će na svojim nogama dočekati proleće kada je, kako naglašava, sve mnogo lakše.

Slično razmišlja i baka Feha Ćosović iz Braćarka na Pešteru.

– I ja ću moj deo potrošiti za struju i lekove. Drva i brašno imam, a nadam se da zima neće biti mnogo hladna i da ću je nekako preživeti. Hvala mnogo našem dobrotvoru, želim mu svaku sreću u životu, Bog će nagraditi njegovu dobrotu – uverena je baka Feha, kojoj su naši čitaoci pre dve godine renovirali i utoplili kuću, uveli vodu i sredili kupatilo.

Od svega pomalo

Poklonu iz Bad Homburga obradovala se i baka Kata Bašić iz Svilanova na Goliji koja, takođe, godinama živi sama, bez ikakvih prihoda i ikoga svog.

– Ne znam šta mi je preče: potrebno mi je još drva (nešto su mi iscepale komšije), da platim dug za struju ili da kupim lekove. Razvućiću ovih 100 evra na više strana, da od svega bude pomalo. Meni i drugim usamljenim i bolesnim starcima, zimi često odsečenim od ostalog sveta, ova pomoć život znači, jer nam obično stiže u pravom trenutku, kada nam je najpotrebnija – priča ova starica i moli nas da prenesemo veliku zahvalnost ovom, ali i svim drugim dobrotvorima iz dijaspore koji su joj do sada pomagali.

Bog i dobri ljudi me održali

Donaciju je dobio i Dušimir Vuksanović, teško bolesni (delimično šlogirani) i potpuno usamljeni starac iz zaseoka Pačevina u podnožju Golije.

– Godinama se borim za golo preživljavanje i sam Bog me još drži u životu. Da nije bilo mojih rođaka i komšija i iz susednih sela i čitalaca „Vesti“ odavno bih bio pokojni. Hvala vam dobri ljudi, želim vam svaku sreću i da vam se dobro dobrim vrati – poručuje ovaj starac i naglašava da nije siguran da će poživeti do idućeg proleća.