Da ljuta sirotinja dosanja san

Prošla godina bila je izuzetno berićetna za porodicu siromašnog Slobodana Bandovića, nadničara iz sela Gradac na Pešteru koji s ostarelom i teško bolesnom majkom Marijom, suprugom Stankom i sinovima živi u trošnoj straćari bez vode, struje i kupatila. 

A preživljavaju od toga što Slobodan kopa kanale, tovari ugalj u obližnjem rudniku Štavalj (kad ima posla) i prikuplja šipurak, kleku, pečurke i druge šumske plodove.

Posle mnogo godina patnje i neizvesnosti, Slobodan i njegova čeljad Stefan, Radiša i Petar, tokom 2018. nisu gladovali. Imali su i da se solidno obuju i obuku, a deca su obezbeđena knjigama i školskim priborom.

Dobili su kravu, započeli i ukrovili novu kuću. Za sve to najzaslužniji su humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović, koji im redovno pomaže i brojni čitaoci „Vesti“ koji su im svojim donacijama pomogli da iz korena promene život.
– Za nas je prošla godina bila za nezaborav. Životarili smo u bezizlaznoj situaciji, smrzavali se u našoj straćari sa zemljanim podom, često i gladovali, bez ikakve nade i perspektive, čak toliko u bedi da nismo mogli da lečimo našeg srednjeg sina Radišu koji nije govorio i koji je rođen s ozbiljnim anomalijama. Ali, hvala Bogu, odmah posle teksta u „Vestima“, na vrata našeg kućerka banuo je Hido Muratović, a potom su počele da pristižu i donacije iz celog sveta. Nakon što smo rešili probleme oko golog opstanka, započeli smo i ukrovili novu kuću. Neki ljudi, poput dobrotvora iz Beča, slali su nam i po 1.700 evra – priča Slobodan i naglašava da je njegova porodica i ovu zimu provela u hladnoj straćari.

Isto tako da je potpuno neizvesno da li će se, i kada, useliti u svoj novi dom, jer je za useljenje potrebno koliko i za ukrovljenje. Na redu su unutrašnji radovi: malterisanje, struja, podovi, voda, kupatilo, sanitarija..
– Biće mnogo porebno, a mi u kući nemamo ni prebijenog dinara. Sve što radeći najteže poslove uspem da zaradim potrošimo na ishranu i decu. Često ni za to nemamo dovoljno, pa o kući ne možemo ni da razmišljamo, a voleli bismo više od svega da je završimo što pre i da i mi živimo kao i svi ostali ljudi – dodaje Slobodan.

Ova izuzetno siromašna porodica veruje da će pomoć dobrih ljudi stići i ovog proleća i da će radovi na kući biti nastavljeni već tokom aprila i maja. Nadaju se i da će im pomoć pružiti i dobrotvori iz Sjenice i Novog Pazara, ali i neke firme iz ovog kraja.
– Ići ćemo korak po korak, zavisno koliko će nam (i da li će) novac stići. Uvereni smo da ćemo, uprkos svim nevoljama koje nas prate, kuću završiti pre zime i da će Stefan, Radiša i Petar imati toplu sobu i kupatilo u kome će kao i sva druga deca moći da se okupaju. I ovo što smo prošle godine uradili za nas je veliki uspeh. Nismo ni sanjali da ćemo imati svoju kuću: iako je još poluzavršena, za nas je zlatna. Zahvalni smo do neba svima koji su nam pomogli. Našim dobrotvorima želimo dobro zdravlje i mnogo sreće u životu. Molimo ih da nas ne zaborave sada kada smo nadomak ostvarenja sna – naglašava Slobodanova supruga Stanka.

Pomozimo

Humanitarac i naš saradnik Hido Muratović poziva sve u dijaspori da pomognu porodici Bandović.
– Bori se Slobodan koliko može, radi i muči se, ali kuću ne može sam završiti. Ovu porodicu, osim sirotinje, prate i druge nevolje. Slobodanov i Stankin srednji sin Radiša do šeste godine nije uopšte govorio, a rođen je sa još nekim anomalijama. Zahvaljujući Humanitarnom mostu „Vesti“ njegovo stanje se popravlja, ali je još daleko od normalnog. I baka Marija je bolesna, a imala je i nesreću da, dok je išla u Sjenicu u narodnu kuhinju, udari i teško povredi autobus. Sporo se oporavlja. Kao hleb im je potreban i krov nad glavom – ističe Muratović.
Ljudi dobre volje mogu stupiti u direktan kontakt sa Slobodanom Bandovićem putem telefona na broj: 00381 65 507 39 34. Otvoren je i žiro-račun na njegovo ime u Vojvođanskoj banci na broj: 355-0003200498425-92.

Radiša napreduje

Zahvaljujući donacijama čitalaca „Vesti“, mali Radiša je prošle godine dva puta bio na specijalističkim pregledima u Beogradu, a imao je i dve lakše operacije. Konačno je krajem prošle godine progovorio. Radeći sa logopedima u Sjenici i Novom Pazaru, što su mu takođe omogućili čitaoci „Vesti“, njegov govor se popravlja, ali još nije zadovoljavajuć. U septembru bi Radiša trebalo da pođe u prvi razred, a njegovi roditelji veruju da će do tada još napredovati i da će do jeseni biti speman za školu.