Da li Zapad čeka pad Putina kako bi pritisnuo Srbiju?

Godina koja je pred nama biće izazovna, a neki smatraju i ključna za rešavanje kosovskog pitanja. Otpetljavanje tog čvora bi moglo da zavisi od toka sukoba u Evropi koji je prošle godine zatekao sve međunarodne aktere, piše „Blic“.

Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber smatra da će oni koji utiču na dijalog Beograda i Prištine netremice posmatrati razvoj situacije u Ukrajini, i iščekivati poraz Rusije i Vladimira Putina kako bi Srbija, bez podrške sa istoka, bila lakše stavljena pred svršen čin i primorana da potpiše kapitulaciju u borbi za Kosovo.

On je izneo tezu da Zapad treba da iskoristi geopolitičke momente za koje se očekuje da će se stvoriti tokom 2023. godine.

– Rat u Ukrajini definitivno ne ide u pravcu ciljeva i zadataka Rusije. Moguće je da bi Rusija mogla da izgubi rat i da ozbiljno oslabi Putinova Rusija. Mogli bismo da imamo scenario u kome bi, praktično, gubitkom Putinove Rusije, Zapad bio u mnogo jačoj poziciji u odnosu na Srbiju, naspram režima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a možda bi to bila mnogo bolja osnova da idemo, ne na privremeni sporazum, već da tražimo konačni sporazum – kaže Veber.

Međutim, analitičari iz Srbije, naprotiv, smatraju da Zapad ima svoju agendu, koju će gurati bez obzira na ishod sukoba u Ukrajini. Štaviše, stava su da će gurati rešavanje te teme pre kraja ukrajinskog rata, kako bi sprečili prelivanje sukoba.

– Ja mislim da je upravo suprotno. Smatram da sada hoće da reše Kosovo zbog toga što je nestabilno na istoku Evrope. Drugim rečima, da spreče eventualno prelivanje konflikta, odnosno rata u Ukrajini na Zapadni Balkan – rekao je politikolog i direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković.

On navodi da ni strategija Srbije uopšte u ovom momentu nije vezana za Rusiju.

– Takođe, pitanje uvođenja odnosno neuvođenja sankcija dolazi iz specificnih lokalnih okolnosti. Srbija je već svakako geopolitički okružena, i Rusija tu, bez obzira na svu retoriku ne može ništa da uradi. Jedina vrednost Rusije za Srbiju je činjenica da je to stalna članica Saveta bezbednosti UN i da tu mogu da se povuku neki politički potezi – ocenjuje Novaković.

Pitanje je i kakav dogovor Zapad ima na umu, svesni pozicije da je nezavisnost crvena linija koju Beograd neće preći.

To je priznao i ambasador SAD u Prištini Džefri Hovenijer, rekavši da „međusobno priznanje Beograda i Prištine jeste naš glavni cilj, ali da su svesni da je to, nažalost, trenutno nemoguće.“

– Ipak, postoje izazovi koje možemo da rešimo, korak, po korak – kazao je Hovenijer.

Bivši diplomata Srećko Đukić istakao je za „Blic“ da će u tom naumu Rusija držati korak, ali u suprotnom smeru,

– Trudiće se da održi pitanje Kosova otvorenim. Ako objektivno posmatramo i analiziramo stvari od Atlantika do Urala, možemo da zaključimo da Rusija nije pomogla ništa, sem retorički. Njoj je u intresu da čini otvorenim neke tačke a jedna od njih je Zapadni Balkan. Shodno tome, za Zapad je rešavanje pitanja Kosova, čini mi se sazrelo, i ne može se odlagati bez obzira na rat u Ukrajini – ocenjuje Đukić.

Prema njegovim rečima, time bi se verovatno i zatvorilo pitanje stabilnosti u BiH a verovatno i Crnoj Gori.

– Kosovsko pitanje je u centru Evrope, nije na periferiji kao kiparsko pitanje, i sprečava zaokruživanje evropskog identiteta. Zato je i Rusiji interesantno da drži nogu u vratima, da se na to pitanje ne stavi tačka – kaže Đukić.

Sličnog je stava i direktor Centra za regionalizma Aleksandar Popov.

On kaže da Zapad, tačnije Amerika, idu na drugu varijantu i da „tera svoje“ nezavisno od ishoda rata u Ukrajini.

– Pustili su da stvari eskaliraju, da situacija dođe do još malo pa do pucanja, pa da onda krenu u rešavanje pitanja. Kao da je bila neka vrsta pokazne vezbe, a teško da je Eskobar bio vidovit kada je rekao da će barikade skloniti oni koju su ih postavili. Znači, obe strane su dovedene na čistu poziciju, kako bi mogao da usledi nastavak pregovora i kompromis – zaključuje Popov.