„Da li je za rešenje statusa Kosova prihvatljiv kiparski model?“

„Nemačka kancelarka Angela Merkel u Beogradu je odškrinula vrata koncepciji, koja je odavno trebalo da zaživi u Evropskoj uniji, a to je da se proces otvaranja poglavlja u pregovorima Srbije sa EU o članstvu ne vezuje usko za dijalog sa Kosovom koji blokiraju Albanci“, kaže profesor Slobodan Zečević, sa Instituta za Evropske studije u Beogradu.

Zečević podseća da Albanci govore da neće da ispune Briselski sporazum, da neće da osnuju Zajednicu srpskih opština, da žele promene u sporazumu CEFTA i da neće da potpišu sporazum o Otvorenom Balkanu, što ih čini vrlo nepouzdanim partnerom kada je reč o pregovorima o Kosovu i da Srbija i EU više nemaju vremena da čekaju.

– Merkel je rekla – čak i u EU nema saglasnosti oko Kosova, to će se rešavati na kraju, hajde da završimo sve ostalo. Zbog toga mislim da treba produbiti priču o dva procesa – o Kosovu i o pristupanju Srbije EU kao dva paralelna koloseka u smislu da bi Srbija mogla brže da ide u procesu pristupanja iako pregovori sa Albancima ne napreduju. Zašto bi se Srbija odricala od članstva u EU, a EU od svog geostrateškog interesa da primi Srbiju ako problem oko Kosova nije incidentan, nema rata, već je reč o pregovorima koji mogu da traju godinama? – kaže Zečević, koji je mišljenja da bi u dogledno vreme na problem Kosova mogao da se primeni kiparski model, gde je Kipar član EU a pravila EU se ne odnose na deo u kome žive kiparski Turci.

Ovakav scenario bi, kako smatra, povoljno uticao na dijalog sa Kosovom, jer kada Albanci budu shvatili da ne mogu da ucenjuju Srbiju na taj način, imali bi drugačiji stav prema procesu dijaloga sa Srbijom.

– To bi za njih bila opomena da ne mogu da uslovljavaju nikoga, ni EU, ni nas. Ako ostanu u svom zatvorenom svetu i vide da Srbija napreduje, a oni ne, postaviće sebi neka pitanja. Ovako, oni misle da su uspešniji što su ekstremniji, a trebalo bi da im se pokaže da je obrnuto – kaže Zečević.

Povodom izjave predstavnika EU Miroslava Lajčaka za dijalog Beograda i Prištine da je sadržaj konačnog sporazuma “stvar pregovarača”, ali i da sporazum „treba da rezultira međunarodnim priznanjem Kosova i punom kontrolom nad celom teritorijom Kosova“, Zečević konstatuje da je Lajčak bio kontradiktoran.

– Prvo je rekao da dve strane treba da se dogovore, što znači da obe budu zadovoljne, a posle je rekao da kosovski Albanci treba da dobiju ono što oni traže. Šta je tu kompromis? Nema ga – kaže on.

On smatra da je Lajčak ovom izjavom izašao iz svog mandata jer ni unutar EU nema saglasnosti oko priznavanja Kosova.

– Po meni kompromis treba da se traži mimo priznavanja Kosova, a to što je Lajčak pomenuo kontrolu nad celim Kosovom, šta znači, da će se Srbi iseliti sa Kosova? U suštini ni on koji vodi pregovore, ni sama EU nemaju kapacitet da nametnu rešenje. Svaka priča o nametanju je problematična jer čak i da postoji jedinstvo unutar EU, potrebna je saglasnost Srbije, kao i Rusije i Kine, odnosno polovine sveta koja ne priznaje nezavisnost Kosova. Ako Srbija nije zadovoljna rešenjem, onda nema kompromisa – zaključuje Zečević.