Od početka rata u Ukrajini, ili kako to Vladimir Putin naziva „specijalne vojne operacije“, pored Nemačke još jedna zemlja je pod konstantnim pritiskom da se izjasni – Rusija ili Zapad.
Iako su kineski zvaničnici u početku odbijali da se izjasne po ovom pitanju, obruč je počeo da se steže, a Kina je, iako bez verbalne potvrde, zauzela stav i pozicionalirala se uz važnog strateškog partnera – Rusiju.
Prvo muk, potom izbegavanje reči „invazija“, ignorisanje apela čitave međunarodne zajednice, na kraju i diplomatski razgovor kineskog predsednika Si Đinpinga sa američkim kolegom Džozefom Bajdenom, dokazuju da Peking nema namere da se povinuje željama Zapada.
Kina ne želi da unapredi svoje odnose sa Amerikom na račun odnosa sa Rusijom, poručeno je sa Istoka, dok Zapad ne odustaje od namere da ipak oslabi rusku ekonomiju.
Što se tiče ekonomskih sankcija Rusiji, Kina ponavlja da one ne mogu rešiti problem, zbog čega neće ni biti uvedene. Peking se pragmatično odnosi prema saradnji sa Rusijom, u skladu sa svojim interesima i na bazi uzajamne koristi. Kineski prioritet uvek je bio da osigura razvoj sopstvene privrede.
„Prijateljstvo čvrsto kao stena“
U momentu kada se Rusija suočava sa drakonskim sankcijama koje stižu sa Zapada, Vladimir Putin gotovo da nema drugog izbora sem da se okrene istočnim partnerima.
Strateško partnerstvo dve zemlje je ojačano 4. februara u formi zajedničkog saopštenja o „prijateljstvu bez granica“. Tada je Putin posetio kolegu Đinpinga i prisustvovao otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Samo tri nedelje kasnije počela je invazija na Ukrajinu.
– Bez obzira na podlost međunarodne oluje, Kina i Rusija će održati svoju stratešku rešenost i uvesti obuhvatno partnerstvo u novu eru – rekao je nedavno šef kineske diplomatije Vang Ji.
On je odnos Pekinga i Moskve označio kao jednu od najvažnijih bilateralnih veza na svetu koja doprinosi miru i stabilnosti.
– Prijateljstvo dva naroda je čvrsto kao stena – poručio je Vang.
Veze koje brinu Zapad
Prema navodima američkih zvaničnika, Kina vaga da li da pruži vojnu ili finansijsku pomoć Rusiji, koja je to zatražila jer njena vojska trpi velike gubitke u Ukrajini. Ako se Kina složi, to bi moglo da naruši njen odnos sa Zapadom u narednim decenijama.
– Zabrinuti smo što razmišljaju o direktnoj pomoći Rusiji sa vojnom opremom za upotrebu u Ukrajini – rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken, potvrđujući ono na šta su drugi američki zvaničnici upozoravali danima.
Sjedinjene Države su već prenele nekim saveznicima u NATO savezu da veruju kako je Kina spremna da podrži Rusiju, iako Moskva poriče da je to tražila, a Peking tvrdi da ni na koji način ne učestvuje u ratu u Ukrajini.
Telefonski poziv Bajdena i Sija koji je trajao dva sata predstavljen je kao potencijalna prekretnica za veze između SAD i Kine. Poručeno je da dve zemlje moraju održavati bilateralne odnose na ispravnom putu, međusobno se podržavati jer za to snose međunarodnu odgovornost.
Međutim, zvaničnici Bele kuće sa sve većom zabrinutošću posmatraju partnerstvo između Sija i Putina, a odgovor Kine na rusku invaziju na Ukrajinu pokazao se zabrinjavajućim za zapadne posmatrače.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
