Specijalni predstavnik američkog Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar naveo je juče na Beogradskom bezbednosnom forumu da „regionu trebaju političari koji su otvoreni za dijalog, koji će se baviti prilikama 21. veka, a ne problemima iz prošlosti“, a spoljnopolitički urednik časopisa „Hronikls“ profesor Srđa Trifković povodom toga prisetio se jednog događaja iz 2008. u Rimu, na kojem je učestvovao i Eskobar.
– Januara 2008. u saradnji sa italijanskom NVO organizacijom ‘Lepanto’ organizovao sam u Rimu jedan skup o budućnosti regiona koji se sada naziva Zapadni Balkan. Bio je pozvan i gospodin Eskobar, koji je tada bio u svojstvu šefa političkog odeljenja ambasade SAD u Rimu. Učestvovao je i naš tadašnji ambasador Vladeta Janković. Nakon što je u svom uvodnom izlaganju, ispred fondacije ‘Lepanto’, dr Fabio Bernabei afirmativno govorio o Srbima kao demonizovanim žrtvama, ne samo ratova 90-tih već i onih prethodnih, i kada je u izlaganju upozorio na neurovnatežen odnos Zapadnih sila prema srpskim interesima, gospodin Eskobar je ljutito ustao i napustio okrugli sto, bez reči pozdrava ili komentara. Toliko o spremnosti na dijalog – rekao je profesor Trifković.
A, kada je u pitanju okrenutost prošlosti, naš sagovornik je naveo da bi „trebalo zapitati gospodina Eskobara, da li bi bila istovetna poruka jevrejskom narodu po pitanju holokausta“.
– Da li bi na isti način i Afroamerikanci trebalo da zaborave na ropstvo, jer i to pripada prošlosti naravno. Da li bi apelovao na američke starosedeoce da zaborave istrebljenje čije su bili žrtve, jer i to je prošlost. Onda kada gospodin Eskobar jasno i glasno kaže da okrenutost budućnosti znači i da Jevreji treba da prestanu sa podsećanjem na holokaust, da Afroamerikanci treba da zaborave vreme ropstva i segregacije, a da Apači i Čiroki treba da potisnu iz sećanja sve što su im bledoliki učinili, onda će gospodin Eskobar možda imati pravo da i Srbima upućuje ovakve poruke usred srpske prestonice. Regionu trebaju ljudi sa svih meridijana spremni na dijalog, ali u tom pogledu imenovanju Kristofera Hila za ambasadora SAD u Beogradu ne obećava mnogo. On je bio aktivni saučesnik u pripremi agresije protiv Srbije u Rambujeu, gde nije bilo ni govora o pregovorima već je sprovođena ‘diplomatija’ po recepturi Firera nacističkog Rajha, iz Minhena septembra 1938. – Potpiši ili ćemo te uništiti. To imenovanje predstavlja krajnje bezočni gest uvrede i potcenjivanje Srba, kome bi ekvivalent bilo imenovanje Harisa Silajdžića za ambasadora BiH u Beogradu. Bilo bi u interesu srpskog naroda i države Srbije, njenog dostojanstva i njenih interesa da se odbije agreman na Hilovo imenovanje – naveo je Trifković.
