Milioni Australijanaca će ove subote izaći na birališta, kako bi se na referendumu izjasnili o predloženom Glasu prvih nacija Parlamentu. Da li će ovo savetodavno telo, koje predlaže laburistička savezna vlada, biti ustanovljeno u Ustavu Australije zavisi od toga šta će reći stanovništvo na prvom građanskom izjašnjavanju još od 1999. godine.
Da bi Glas bio priznat u Ustavu neophodno je da ga podrži dvostruka većina glasača. To znači da neće biti dovoljno samo da se na nacionalnom nivou „za“ izjasni 50 odsto plus jedan, već je potrebno i da u najmanje četiri od šest australijskih gradova većina podrži ovo telo autohtonog stanovništva.
Ispitivanja javnog mnenja koja su sprovedena u danima uoči referenduma, pokazala su da mnogo veće šanse ima opcija „protiv“, za koju se u anketama različitih agencija opredelilo između 54 i 58 odsto ispitanika. Imajući u vidu da su ova istraživanja u ne tako davnoj prošlosti znala i da ozbiljno promaše, recimo, ishod saveznih izbora – ne treba ih uvek uzimati zdravo za gotovo. Mada, kada je u pitanju ovako velika razlika u podršci dvema opcijama, može se naslutiti u kom smeru bi mogao da se odvija referendum.
Ipak, ankete su jedno, a zvanični rezultati drugo. A, konačan ishod glasanja možda nećemo saznati naredne dve nedelje.
Naime, iako prebrojavanje glasova počinje već u subotu uveče, ukoliko razlika ne bude dovoljno velika, na rezultat će morati da se sačeka do prispeća oko dva miliona glasova upućenih poštom. U suprotnom, rezultat bi mogao da bude poznat već dva sata po zatvaranju glasačkih mesta, jer je proces prebrojavanja jednostavan kad postoji samo po jedan listići i jedan odgovor na pitanje.
Evo šta još treba znati o referendumu:
Glasalo četiri miliona ljudi
Od pre 14 dana omogućeno je i prevremeno glasanje, na kojem se do četvrtka uveče izjasnilo preko četiri miliona glasača. U subotu bi, dakle, svoju građansku dužnost trebalo da ispuni još oko 11 miliona punoletnih državljana Australije.
Glasanje obavezno
Važno je istaći da je glasanje na referendumu obavezno, baš kao i na saveznim i državnim izborima. Ako ste upisani u birački spisak, a ne glasate, moraćete da navedete valjan razlog zbog čega niste ispunili ovu obavezu. U suprotnom, možda ćete se suočiti sa novčanom kaznom od 20 dolara.
Gde i kad se može glasati?
Glasačka mesta će ove subote, 14. oktobra, biti otvorena od 8 do 18 časova. Oko 7.100 birališta širom zemlje biće postavljeno u državnim zgradama kao što su škole, gradske većnice i opštinske sale, kao i crkve. Glasanje možete da obavite na biračkim mestima u vašoj državi ili teritoriji, a ako se nalazite u nekoj drugoj jurisdikciji moraćete da posetite određeni međudržavni glasački centar.
Svoje najbliže biračko mesto možete pronaći na veb stranici Australijske izborne komisije – www.aec.gov.au.
Referendum retko uspeva
Referendum o Glasu prvih nacija biće 45. izjašnjavanje stanovništva o promeni Ustava u istoriji Australije kao federacije. Dosadašnja glasanja pokazuju da referendum retko uspeva u Australiji, pošto je od 1901. godine samo osam puta izglasana promena Ustava. Poslednji put, 1999. godine, nije prošao referendum da Australija postane republika.
Ne nosite oznake kampanja
Iz Australijske izborne komisije (AEC) apeluju na građane da ne nose oznake referendumskih kampanja „za“ i „protiv“ kada dođu na glasanje. To ne samo da nije preporučljivo, već glasač može biti udaljen sa birališta, pošto po zakonu kampanja ne sme da se vodi u krugu od šest kilometara od glasačkog mesta. Upozorenje se odnosi na nošenje majica, kapa, bedževa i drugih rekvizita sa oznakama kampanja „YES“ i „NO“.
Savetodavno telo ili treći dom parlamenta?
Uoči referenduma bilo je mnogo nejasnoća za šta se zapravo glasa na referendumu i koja će biti stvarna uloga Glasa prvih nacija. Dok vlast tvrdi da je reč o priznavanju autohtonih naroda u Ustavu, kroz uvođenje Glasa kao savetodavnog tela koje će moći da ukazuje Parlamentu i izvršnoj vlasti na sve ono što pogađa autohtone narode, veći deo opozicije kao i mnogi drugi smatraju da to nije tačno i da će uvođenjem Glasa biti uveden treći dom u parlamentu, koji će samo usporavati donošenje demokratskih odluka.
Deo protivnika Glasa, i to pre svega među pripadnicima aboridžinskih naroda, tvrdi da ovo telo neće rešiti njihove suštinske probleme, niti zatvoriti jaz, već da to može da uradi samo Sporazum vlade i autohtonih naroda (Treaty). Takođe, mnogi koji se protive Glasu smatraju da će uvođenje ovog tela u Ustav dovesti do rasne podele unutar države.
Govoreći uoči referenduma, premijer Entoni Albaneze je rekao da i dalje postoje brojne zablude o Glasu, uključujući i to da bi ljudi izgubili svoju zemlju ukoliko referendum bude uspešan.
– Neke od kampanja zastrašivanja su potpune besmislice. Ovo telo će imati samo moć svojih ideja, to je sve… Ništa više, ništa manje. Neće donositi nikakve odluke u ime vlade, već će se samo obraćati vladi – rekao je Albaneze.
Bilo kako bilo, mnoge pojedinosti oko Glasa nisu detaljno razjašnjene od strane vlasti, što je i bila jedna od ključnih primedbi pristalica opcije „protiv“.
