Da im kuće budu tople

Velikom broju broju dobrotvora i donatora iz dijaspore, mahom naših čitalaca koji godinama, gotovo svakodnevno, šalju pomoć starima, bolesnima i siromašnima u Raškoj oblasti, na Kosovu i na severu Crne Gore, najviše na Pešteru, Rogozni i Goliji, pridružila se ovih dana i humana porodica Krlić iz Beča, poreklom iz ovih krajeva.

Dobre duše

Ova familija je u ovaj siromašni deo Srbije poslala donaciju od 500 evra sa željom da njihova pomoć bude upotrebljena za nabavku ogreva i namirnica i pripremu za zimu.

Po želji dobrotvora iz Beča vredna donacija podeljena je na pet jednakih delova, pa su po 100 evra dobili: siromašna porodica Raha Baždara iz Sjenice, u kojoj su svi teški bolesnici, starica Vasvija Suljević iz Novog Pazara, koja sama i bez ikakvih prihoda brine o teško bolesnom sinu Mirsadu, usamljeni i šlogirani starina Dušimir Vuksanović iz zabite Pačevine na padinama Golije, siromašni supružnici Dilja i Milanko Drobnjak iz sela Pasiji Potok na Rogozni i teško bolesna Raza Vejsilović, izbeglica sa Kosova koja, sa takođe teško bolesnim sinom Seadom živi u Novom Pazaru. Svi su višegodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta.

Drva zlata vrede

– Ogrev nam je svake jeseni najveća muka i briga, bez 10 metara drva i bar pet tona uglja, što košta više od 1.000 evra, ne smemo da čekamo zimu, jer živimo u Sjenici, najhladnijem mestu u Srbiji – priča Elko Baždar. Ovaj bolesni nevoljnik, osim o sebi mora da brine o nepokretnom ocu Rahu i sestrama Eli, Safiji i Sabaheti koje imaju smetnje u razvoju.

– Pomažu nam dobri ljudi. U Narodnoj kuhinji imamo po jedan obrok, ponešto stigne i iz Crvenog krsta, a najviše od dobrotvora iz ovog kraja i dijaspore, drva smo skoro obezbedili, ali ugalj još nismo, nadamo se da će nam stići još neki sevap i da će nam kuća do proleća biti topla, potrebno nam je i brašna, drugih namirnica i lekova – ističe Elko Baždar, uz zahvalnost porodici Krlić.

Tešku bitku za opstanak i svog sina Mirsada, koji takođe ima ozbiljne smetnje u razvoju, bije i starica Vasvija Suljević iz novopazarskog naselja Hadžet koja od male socijalne pomoći ne može da obezbedi ni lekove, a kamoli deset metara drva, što košta oko 700 evra.

Dug za struju

– Nešto smo još tokom leta spremili, a ostatak ćemo tek da spremamo, nadamo se da će nam dobri ljudi pomoći i narednih dana i da se zimus nećemo smrzavati, hvala dobrotvorima iz Beča, bog im dao sreće i zdravlja, polovinu donacije iskoristićemo da izmirimo dug za struju, a ostatak za drva. Da nije ovakvih dobrotvora ne bismo mogli da opstanemo – ističe ova hrabra starica, koja je ceo svoj život posvetila bolesnom sinu.

Svaka pomoć, pa i ova iz Beča, puno znači i šlogiranom starini Dušimiru Vuksanoviću, jedinom žitelju zabite Pačevine na Goliji. I on ovih dana, uz pomoć komšija iz susednih sela, priprema ogrev i zalihe namirnica i lekova za duge i hladne zimske dani, nada se da se neće smrzavati i da, kao mnogo godina unazad, dobri ljudi to neće dozvoliti.

– Spasli su me dobri ljudi i prehranili, uz božju pomoć još me drže u životu, hvala im do neba – kaže Dušimir.

Donaciji su se puno obradovali i siromašni supružnici Dilja i Milanko Drobnjak iz udaljenog Pasijeg Potoka na Rogozni, sela iz koga su se, zbog siromaštva u bespuću, gotovo svi odselili. U potrazi za bračnom srećom Dilja je na Rogoznu došla iz Albanije, iako u poznim godinama ona i njen suprug bore se za potomstvo i za sada, uz po neku pomoć dobrotvora, opstaju na svom kućnom pragu. Pošto na Rogozni ima drva, a Milanko još može da radi, donaciju će iskoristiti za kupovinu brašna i drugih namirnica potrebnih za zimu, beskrajno su zahvalni porodici Krlić iz Beča.

Bori se Raza

Donacija će puno značiti i Novopazarki Razi Vejsilović, oboleloj od teškog oblika karcinoma, koja se u podstanarskoj sobici hrabro bori sa opakom bolešću. I Razin sin Sead je teški bolesnik, pre nekoliko godina odstranjen mu je bubreg, svaka pomoć im je zlata vredna, za hranu, ogrev, kiriju i struju, a posebno za lekove, terapije i česte odlaske na kontrole u Kragujevac i Beograd.

Niko kao „Vesti“

– Skoro dve decenije pomažu mi čitaoci „Vesti“, hrane me, oblače, leče i greju – priča Dušimir. On naglašava da ne bi mogao da, nakon tri moždana udara i teškog šloga, ostane u planinskoj zabiti da nije bilo dobrih ljudi, mahom iz dijaspore.