Čuvamo srpske pesme od zaborava

Nedavno se publici u Melburnu, u okviru festivala „Svetlost Božića“ na Federejšn skveru u centru grada, predstavio i hor naše zajednice „Prelo“, koji je pevao stare srpske i božićne pesme.

Na festivalu je učestvovalo više horova i pevačkih grupa iz različitih etničkih zajednica.
Ovaj zapaženi nastup „Prela“ bio je samo jedan od povoda za razgovor sa Slađanom Cukić, organizatorkom ovog hora.

– Osnovani smo 2015. godine. Većina nas je pevala u „Srpskom pevačkom društvu“ i kada je hor prestao da funkcioniše, došli smo na ideju da se okupimo i da pevamo stare srpske narodne pesme. Ideja nam je ne samo da ih održimo u životu, nego i da ih prenesemo na mlade, koji će, kad nas ne bude, nastaviti da ih pevaju u Australiji – kaže za „Vesti“ Slađana Cukić.

Koliko članova ima „Prelo“?

– Ima nas 11, uključujući i naš mali orkestar., koji čine Peđa Jorgović, harmonikaš i frulaš, Dražen Georgievski, gitarista i Žika Živković, bubnjar. Moja uloga je da organizujem sve nastupe, probe, i sva komunikacija sa članovima je moja obaveza. Ostale članice „Prela“ su Olivera Stojić, Cveta Dimitrovići, Dubravka Lazarević, Zorica Golijanin, Marija Vlajić, Vesna Dulović, Vesna Vukašin, a najnoviji član je Valija Ganinska, poreklom Bugarka, koja nas je našla preko Fejsbuka i pitala da li može da nam se pridruži. Od originalne postave, od pre osam godina, ostali smo samo Olivera i ja. Inače, svi već živimo u Australiji više od 20 godina.

Koliko često održavate probe?

– Probe imamo jednom nedeljno, sredom, od osam do deset, kod Peđe u fabrici u Okliju. I ovom prilikom bih pozvala sve muzičare koji su zainteresovani da nam se pridruže. Svi su dobrodošli. Voleli bismo da malo ojačamo orkestar, a hor je sastavljen samo od ženskih članica.

Ko je dirigent?

– Nemamo dirigenta, svi smo totalni amateri, možda samo Peđa i Cveta imaju nekoliko razreda muzičke škole. Mi ostali volimo pesme, imamo malo sluha i radimo tako što s „jutjuba“, a sada ima puno tih snimaka iz Srbije, skinemo verziju neke pesme koja nam se dopada. Olivera je odličan sluhista i bez nota otpeva pesmu, a mi onda vežbamo drugi glas i tako pevamo u dva glasa. Sve u svemu, snalazimo se.

Da li imate horske uzore?

– Naša izvođenja su najčešće po izvođenjima grupa Trag i Iskon, ili Danice Crnogorčević ili Danice Krstić. Na osnovu njihovog izvođenja mi pokušavamo, kako najbolje umemo i znamo, kao amateri, da to iskopiramo.

Kako je došlo do toga da nastupate na Federejšn skveru u Melburnu?

– Redovno pratim koji se festivali odvijaju, a i u čestom sam kontaktu sa Bojte (Boite), muzičkom zajednicom koja okuplja muzičare, ljubitelje muzike, nastavnike, horove i horske grupe za besplatne koncerte i onlajn muzičke događaje. Tako su nam ponudili da pevamo na festivalu „Svetla Božića“, i to u trajanju od sat vremena. Kako nikad nismo imali tako veliki nastup, pozvali smo divni, crkveni hor Svete Trojice iz Branzvika da nam se pridruži. Tako da smo u prvom delu koncerta pevali naše, stare narodne pesme, bez porekla i autora, a u drugom delu smo s njima pevali božićne pesme.

Koliko vam je trebalo vremena da uvežbate repertoar?

– Sa horom smo vežbali samo nekoliko puta, a mi smo se spremali dva meseca.

Kakvi su utisci sa tog nastupa?

– Bilo je predivno. Kada se nešto radi iz ljubavi to uvek lepo ispadne. A osetili smo i ljubav i energiju iz publike, koja je prolazila i snimala, a moram da naglasim da to nisu bili samo naši ljudi. To je za nas bilo jedno vrlo lepo iskustvo, da se u udarnom terminu, petkom od 19 sati, u centru Melburna čuje srpska pesma. Jako smo ponosni na to što smo postigli. Nadamo se da ćemo nastaviti i narednih godina da nastupamo, s još većim repertoarom i još bolje.

Gde najčešće nastupate?

– Pored festivala, često pevamo na crkvenim slavama ili ako nas pozovu na neku akademiju ili priredbu za Vidovdan uvek rado gostujemo. Istina, mnogi nas nisu čuli, ali se oduševe kad nas pronađu na Fejsbuku i čuju. Tako smo prošle nedelje nastupali u Abotsford konventu, i bilo je divno. Nastupili su različiti horovi koji su izvodili božićne pesme. Nastup je bio u katedrali koja je izuzetno akustična, te sam predložila Savi Đukiću, horovođi crkvenog hora iz Branzvika, da sledeće godine nastupimo ponovo svi zajedno na događaju u Abotsfordu – kaže Slađana Cukanić.

Srpski festival u Sidneju

„Prelo“ će se predstaviti i publici na Srpskom festivalu u Sidneju, u martu iduće godine.
– U Sidnej odlazimo od 2020. Bili smo i ove godine, a već smo poslali prijavu i idemo 9. i 10. marta naredne godine. To je zaista veliki festival i uvek odlično organizovan. Izuzetno lepa prezentacija srpske kulture – kaže Slađana.

Slađanin san

Članovi „Prela“ već razmišljaju i o obeležavanju jubileja.
– Kako će nam 2025. biti deset godina postojanja, velika mi je želja da organizujemo veliki koncert, na koji ćemo pozvati neke prijatelje, kao i sve ljude iz naše zajednice koji pevaju sličnu vrstu muzike. To je moj san i nadam se da ću ga ostvariti – kaže sagovornica „Vesti“.