Čuvamo mir!

Predsednik Aleksandar Vučić zakazao je sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost koji će razmotriti izazove situacije u Istočnoj Evropi. On je prethodno poručio da niko ne traži od Beograda da se opredeli u vezi sa krizom u Ukrajini, jer svi znaju principijelni stav Srbije koji je zasnovan na poštovanju međunarodnog javnog prava.

Ukrajina je na korak do obnove građanskog rata u Donbasu, pa čak i ruske vojne intervencije. Prema Vučićevim rečima, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije prati dešavanja u toj zemlji. On je podsetio da je našim građanima nedavno preporučeno da razmotre napuštanje Ukrajine.

– Ako bude trebalo mi ćemo pomoći u izmeštanju naših ljudi. Sve se nadam da se to neće dogoditi – kazao je predsednik.

On je komentarisao situaciju u Ukrajini, ali i izjavu nemačkog kancelara Olafa Šolca. Naime, Šolc je ispričao da je u Moskvi istakao da NATO nije agresivan, na šta mu je ruski predsednik Vladimir Putin ukazao da je zapadna alijansa napala SRJ 1999. i ljude koji ništa loše nisu učinili. Šolc je na to rekao Putinu da je Zapad „pokušao da zaustavi genocid“ i da to nije ista situacija kao sada u Ukrajini.

Šolcova izmišljotina

Predsednik Vučić rekao je da Olafa Šolca smatra ozbiljnim političarem, ali da je iznenađen njegovom izjavom.

– Angela Merkel je za razliku od Šolca tragediju nazivala humanitarnom katastrofom. Ja se nikada nisam saglasio s njom. Nikakvog genocida i humanitarne katastrofe nije bilo na Kosovu i Metohiji. Zapad boli što Putin koristi sve njihove slabosti i iste argumente kao NATO kada je pošao u agresiju na Srbe. Kada Kamala Haris (potpredsednica SAD) kaže „ne dirajte državne granice“, onda svi žele da zaborave Srbiju i kako su nam otimali teritorije i menjali granice – rekao je Vučić.

Predsednik je upozorio da će u narednim godinama u celom svetu biti velike borbe za energente i hranu, ali je istakao da građani Srbije neće biti gladni „šta god da se desi u svetu“.

Robne rezerve pune

– Domaćinski smo nabavili dovoljno energenata, nafte, mazuta, osnovnih namirnica. Nadam se da neće biti rata ili sukoba. To bi dovelo do kolapsa sveta koji poznajemo. Mi bismo se i u takvoj situaciji svakako provukli. Teško da bismo živeli kao bubreg u loju, ali prošli bismo bolje nego drugi – istakao je predsednik.

On je rekao da se Srbija opire pritiscima da se odrekne svojih energetskih resursa, posebno uglja, kako ne bi uvozila najskuplju struju od drugih zemalja.

– Svi bi da im bude toplo i da šetaju u gaćama i majici dok je minus 15 stepeni napolju, ali neće da se koristi ugalj nego nešto drugo – ukazao je predsednik i istakao da struje i gasa ima dovoljno.

On je objasnio da će se struja uvoziti dok ne dođe lepše vreme i dok se ne završi restruktuiranje, a da će u narednih nekoliko dana na konkursu biti izabran novi direktor EPS-a.

Jači od svih pritisaka

Vučić je ukazao da svi sa Zapada šalju izaslanike, Amerikanci, Britanci, sada i Nemci, ali da ne žele da se Rusija umeša u pregovore u vezi s Kosovom.

– Odbio sam međusobno priznanje usred Vašingtona i tamo je najteže bilo. Imali smo i pritiske u Briselu da dozvolimo ulazak Kosova u UN. Očekujem da nekome padne na pamet da Kosovo ubace u NATO s idejom da time nateraju i poslednjih pet država EU i Srbiju da priznaju nezavisnost – rekao je Vučić i naglasio da Srbija to nikad neće prihvatiti.

Dolazi Patrušev

Predsednik Srbije rekao je da će od Moskve tražiti dodatne informacije o regrutovanju Albanaca sa KiM kako bi ratovali protiv Rusa na Donbasu.

– Sergej Lavrov iznosi samo dobro proverene informacije. Šef svih obaveštajnih službi Rusije Nikolaj Patrušev će ovih dana doći u Beograd – rekao je Vučić.

Borba za svakog radnika

Predsednik Aleksandar Vučić potvrdio je projekcije da će za četiri godine prosečna plata u Srbiji biti 1.000 evra, a penzija 500.

– Ako možemo da pobeđujemo u vaterpolu, košarci ili fudbalu, onda možemo i u ekonomiji. Prema planu, u Beogradu će do kraja mandata nove vlade prosečna plata biti 1.260 evra, pošto je već sada 780. Trenutno je prosečna plata u Novom Sadu oko 700 evra, a u Boru oko 660 – naveo je Vučić.

On je napomenuo da Srbija ima ozbiljan problem nedostatka radne snage, posebno zanatlija, ali da prvi put beleži povratak lekara iz Nemačke, pa i medicinskih sestara, pošto plate u našoj zemlji rastu.

– Već moramo da uvozimo radnu snagu. Na Moravskom koridoru je više od 1.000 radnika iz Indije i Turske. U Beogradu na vodi rade pre svega ljudi iz FBiH i Indije. Moramo da pronađemo način da vratimo barem deo vozača, vodoinstalatera, eklektričara, bravara, zavarivača… Jedva da imamo dovoljno mašinovođa. Mislim da ih je svega 15 za brze vozove – rekao je Vučić i dodao da postoji problem i sa pilotima civilne i vojne avijacije, pa su zato stalno otvoreni konkursi za te poslove, a plate sve veće.

Ugovori na vreme

Predsednik je zaključio da je dobro što je Srbija na vreme napravila ugovore, pošto su u Evropi drastično skočile cene sirovina.

– Za dvadesetak dana će se od Beograda do Novog Sada putovati pola sata. To su stvari koje su najvažnije za naše ljude, zato što kada investitori vide dobar put, onda znaju da tu mogu da dođu – rekao je Vučić.

Stižu novi lekovi

Predsednik je saopštio važnu vest za one koji boluju od dijabetesa, hepatitisa C, raka dojke, debelog creva ili nekog drugog kancera. On je rekao da će biti objavljena nova lista inovativnih lekova, navodeći da će u lečenje najozbiljnijih oboljenja biti uloženo čak 53 miliona evra, što je dvostruko više nego rekordne 2020. godine.

– To je neverovatna suma i mislim da će svi koji boluju od tih bolesti dobiti negu kao u najrazvijenijim zemljama sveta. Znam da je ljudima teško objasniti da je naš privredni rast udvostručen, ali setite se kolika je plata bila pre 2012. godine. Za poslednjih sedam godina smo izgradili više bolnica nego ikada ranije. Za nekoliko dana otvaramo i Dedinje 2, to je bukvalno kao svemirski brod, s najsavremenijom opremom – rekao je Vučić.

Od jeseni besplatni vrtići

Predsednik Aleksandar Vučić otkrio je da se razmišlja o tome da vrtići, za godinu ili dve i jaslice budu besplatni za sve građane Srbije.

– Moramo još da računamo, posebno ako bi krenuli od 1. septembra ove godine. Na ivici smo i gledamo da narednih dana donesemo tu odluku – rekao je predsednik.

On je objasnio da je reč o najmanje 53 miliona evra na godišnjem noivou koliko bi država trebalo da izdvoji za tu svrhu, ali da bi ceo iznos mogao da dosegne i celih 70 miliona, jer bi verovatno u tom slučaju i siromašniji građani poslali decu u vrtiće.

Vučić je objasnio da bi se sa druge strane dobila veća socijalna inkluzivnost, odnosno, deca bi manje bila na ulici ili kod kuće s kompjuterom, a više s drugim mališanima.

– Time bi se za decu obezbedila veća odgovornost, i bolji socijalni pristup, a roditeljima olakšalo da razmišljaju o drugom, trećem, četvrtom, petom detetu – napomenuo je Vučić.

On je dodao da nije problem u 53 miliona evra, ali bi država tu obavezu morala da preuzme za narednih, najmanje 10 do 15 godina, i da zato moraju da se saberu svi prihodi i vidi da li to može da se izdrži.

Vučić je rekao i da bi država mogla da ispunjava tu obavezu samo ako ekonomija nastavi da uvećava obim i vrednost, te istakao da je ove godine rast privrede već na nivou od pet odsto, što je veoma značajno.