Čuvajte svoje snove

Loreta Bađo, lepa i harizmatična dama, osoba je o kojoj može da se snimi film. Biće zapamćena kao prvi počasni konzul koga je Srbija postavila u Italiji. Sa radošću i predanošću je obavljala ovu dužnost u regionu Veneto, učestvujući u svim akcijama vezanim za promociju srpske kulture. Dolazila je u našu otadžbinu, upoznala i zavolela Srbe svim srcem. Redovno podržava sva kulturna dešavanja koja organizuju srpska udruženja u Italiji. Sagovornica „Vesti“, inače rođena u Tombolu kod Padove, ima sto talenata, a kroz život ide hrabro suočavajući se sa izazovima i preprekama, ne priznajući poraze. Dotakla je zvezde zahvaljujući upornosti i nepresušnoj energiji i želji da u svemu što radi dosegne savršenstvo. Dobijala je, ali je još više davala. Bila je model, a i preduzetnica u svetu mode. Porodica joj je bila uzor, od malih nogu je imala od koga da prepisuje kako se u životu treba boriti za sopstveni status u društvu, za komad svog neba, za svoju sreću. Majka je troje dece. Zaljubljena je u slikarstvo, muziku, ples, lepotu. Živi na relacija Veneto, Rim i Šarm el Šeik. Njen život je inspiracija za mlađe generacije, a i dokaz da snovi mogu postati java uz trud i jaku volju.

Deca najveća radost

– Kad sam počela da se bavim politikom, postala sam počasni konzul Srbije. Teška i prestižna uloga. Smatram da mi je ovo što sam uradila sa toliko zalaganja i posvećenosti pomoglo da budem nominovana za priznanje Woman in power, koje dodeljuje međunarodni časopis „Luksuri magazine“. Ovaj list svaka tri meseca posvećuje stranicu moćnim ženama u svetu. Naravno, i ovo je bilo neverovatno iznenađenje za mene. Svojim najvećim životnim uspehom smatram to što sam postala majka Marije Jolande, a posle deset godina i blizanaca Elise i Filipa. Majka može da kaže samo lepe reči o svojoj deci i da bude ponosna. Da, ponosna sam na svoju decu, najveću radost, dragoceni dar, ljubav koja nikad ne prestaje – priča Loreta. O Tombolu, svom rodnom gradu, govori kao posebnom mestu koje je iznedrilo šampione u fudbalu, biciklizmu i plivanju, finansijere poput Dorisa, kapelana koji je kasnije postao papa. Danas je malo ljudi poput njih… Tombolo je bilo najbogatije mesto u Italiji (u odnosu na broj stanovnika) jer je grupa trgovaca pedesetih godina dobila dozvolu od Mađarske za uvoz mesa u Italiju. Novostvorena trgovačka kompanija Tombolana upravljala je sa 55 odsto distribucije mesa u Italiji. – Moji sugrađani su ozbiljni, sposobni, inteligentni, vredni ljudi. Zadata reč i stisak ruke bili su važniji od svega jer kad poslujete sa pravim ljudima, obećanje je bitnije od bilo kakvog ugovora – kaže Loreta.

Putevi mašte

– Nikada neću moći da zaboravim primer mog oca, čoveka od integriteta u svom poslu i u svom životu. Bio je uzor koji je nesumnjivo oblikovao moj karakter kao žilave, snažne, ponosne žene, drugim rečima prave Tombolane! Već kao devojčica, a zatim i kao žena, oduvek sam volela nezavisnost i slobodu. Slobodno sam trčala putevima svoje mašte. Jedan od mojih prvih snova je bio da napravim svoju firmu za odeću, odnosno sopstveni brend. Krenula sam u tom pravcu fokusirajući sve na svoju glavu, a ne na svoju lepotu. Moj otac, međutim, nije voleo lažni sjaj tog prolaznog sveta zabave, sastavljenog od takmičenja, modnih pisti sa šljokicama i nije me pustio ni u diskoteku – ističe ona.

Kad sve sumira, zadovoljna je onim što je ostvarila. – Iskustvo u svetu mode, posao pomoćnika važnog privrednika, koji me je naučio abecedi poslovanja, stvaranje sopstvene kompanije, „politička aktivnost“, ne sa dva već sa četiri navodnika, mukotrpno zalaganje za udruženja i konačno titula počasnog konzula… Sve je to mozaik mog života koji ne bih menjala ni za šta na svetu. Sada posvećujem vreme onome što volim. Putujem, sviram klavir, čitam i pažljivo biram sa kim ću se družiti. Duboko sam ubeđena da je važno, pre svega, vaspitanje koje dolazi iz porodice, zatim svakako snaga karaktera, hrabrost, vera u sebe, svest o velikom trudu koji je potreban za postizanje cilja. Ponosna sam što sam Tombolana koja je živela u ovom mestu vrednih i časnih radnika sa nepogrešivim smislom za biznis, od malo reči, tačnije ne reči već jednog stiska ruke. Želela bih da sugerišem svim mladim ljudima da veruju u svoje snove i da nikad ne odustaju jer će se, pre ili kasnije, oni ostvariti. Neka vam srce uvek bude vodilja u životu – zaključuje Loreta.

Nesuđena misica

Loreta nam je pričala i o svojim mladalačkim borbama sa ocem.

– Uprkos očevoj zabrani, u diskoteke sam ponekad išla tajno, a jedne večeri, u pratnji prijatelja, otišla sam na ples u Nuovo Mondo u Kastelfranko Venetu. Tamo sam slučajno srela Enca Meriljanija, pokrovitelja takmičenja za Mis Italije, koji je putovao po zemlji tražeći prelepe devojke koje bi doveo u Salsomađore. Ubedili su me da učestvujem i na kraju sam te večeri pobedila na takmičenju. Međutim, došlo je do problema: kompanija Faini, koja je tada bila sponzor takmičenja, zahtevala je od pobednice da obuče kupaći kostim koji oni proizvode. Ali bio je april i nije bilo vreme za plažu. Apsolutno nisam mogla to da uradim. Sledećeg dana moj otac bi me video u novinama i odlasci u disko bi za mene bili gotovi. Međutim, organizacioni odbor je uzeo moju adresu i kada je stiglo leto stigle su i pozivnice za takmičenja. U to vreme sam bila u Jezolu i očigledno sam bila u kostimu ceo dan. Tako da sam iz zabave učestvovala na svim takmičenjima i neočekivano pobeđivala. Pobede su se nizale jedna za drugom. U svakom slučaju, ti uspesi, umesto da mog oca učine ponosnim, naljutili su ga jer me je desetak dana viđao u regionalnim novinama. Naterao me je da se vratim kući i ne učestvujem u finalu za mis Italije, uprkos tome što se organizacija iz Udina kladila na mene. Poziv je stigao sa plaćenim troškovima za mene i jednog roditelja, ali nije moglo ništa da se uradi. Otac je bio nepopustljiv i Loreta je nevoljno obavestila organizaciju da je moraju zameniti onom drugom devojkom. – Ona je, na svoju sreću, u mom odsustvu, osvojila titulu mis Italije. Zamislite moje žaljenje. Naravno, ta titula je tada više nego sada bila odskočna daska za svet filmske umetnosti. Nikad neću saznati da li sam imala sposobnost da se ostvarim i postanem velika kao neke naše glumice, ali sam se sigurno osećala kao moralna pobednica takmičenja. Sa 25 godina sam osnovala firmu za odeću i otišla sam u Hongkong, Tajpej, Kanadu i druge zemlje da otkrijem druga tržišta i prodam svoju robu. Uspešno sam otvorila put ka izvozu. Kasnije, devedesetih, shvatila sam na vreme da će tržište odeće u Italiji imati velikih poteškoća. Tako sam prodala svoj brend japanskoj kompaniji – priča Loreta.

Priznanje malteškog reda

U Loretinoj biografiji stoji i da je dobitnica priznanja „Dama suverenog malteškog viteškog reda, Rodosa i Jerusalima“, a u Rusiji joj je dodeljeno priznanje „Dame Svetog Vasilija“. Ušla je u politiku sa važnim ulogama i izabrana je za pokrajinskog savetnika Treviza 1995. godine, što je rezultiralo najvećim brojem glasova u celoj pokrajini.

Savet devojkama

Podseća da je u septembru 2022. godine organizovana izložba u Tombolu, njenom rodnom gradu, i izabrane su tri ličnosti koje su uspele da ostvare značajne ciljeve u svom životu. Predstavljen je njihov život i karijera, uz nekoliko fotografija. To su Enio Doris, Loreta i njen brat Pjetro Bađo. – Ova prilika mi je omogućila da pošaljem poruku mladim devojkama da treba pre svega da koriste inteligenciju, a ne samo fizičku lepotu. Morala sam da istaknem da je danas malo ljudi poput mog brata Pjetra. Kao dete podneo je ogromne žrtve. On je veliki čovek, skroman u svojoj veličini i poniznosti, što je osobina koju samo retki poseduju – kaže naša sagovornica.