Curenje dokumenata iz Haga: Kako su pripadnici OVK saznali imena svedoka?

Kako je četiri hiljade dosijea sa dokazima i imenima svedoka, koje su namenjene radu suda za zločine OVK u Hagu, završilo u kancelariji veterana OVK u Prištini? Nameću se pitanja da li su dokumenti autentični, da li im je cilj „samo“ zastrašivanje svedoka ili nešto treće.

Nepoznata osoba, sa maskom i kačketom, unosi kutiju sa nekim dokumentima u neku prostoriju. Deluje kao zaplet krimi trilera, ali u stvarnosti sve je mnogo ozbiljnije, jer je reč o prostorijama Udruženja veterana takozvane Oslobodilačke vojske Kosova i o suđenju za najteže zločine pripadnika OVK, među kojima je i kosovski predsednik Hašim Tači.

– Gotovo je neverovatno da ta cela priča nije prerasla u pravi skandal – kaže urednik na Internet portalu RTS-a Radivoj Maroević.

Neverovatno je, ocenjuje, da neko ostavi paket pred kancelarijom, a da svi „peru ruke od toga“ i da je trebalo vremena da se ustanovi ko je uopšte od međunarodnih zvaničnika došao da uzme kopije.

– Uz sve to, kako u jednu kutiju može da stane četiri hiljade dosijea i kako su kamere dobro osnimile maskiranog čoveka – pita se dugogodišnji dopisnik iz Prištine Milivoje Mihajlović, koji smatra da je indikativno i to što se priča o tome u albanskim medijima pojavljuje samo kao vest i što su je „na neki način gurnuli u stranu“.

Još je zanimljivije što su medijima snimke dostavili sami veterani, koji se od osnivanja Suda 2015. godine protive njegovom radu.

Izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo u Prištini Bekim Bljakaj ovaj događaj zato vidi kao pokušaj veterana da spreče rad Specijalnih veća u Hagu i kao njihov pokušaj da se svedoci zastraše.

Podseća i da bi istražni organi morali da se pozabave ovim slučajem, jer je nezakonito na ovaj način koristiti dokumentaciju, pogotovo u fazi istrage.

Muk iz Haga

Dok veterani tvrde da očekuju još sedam hiljada stranica dosijea, Specijalno tužilaštvo u Hagu – ćuti. Upoznati su sa slučajem, kažu, ali ni četvrti dan otkako se sve dogodilo ne potvrđuju niti poriču mogućnost da su ovi dokumenti njihovi.

Ono što dodatno zabrinjava jeste da veterani nekadašnje terorističke organizacije navode da su u tim dokumentima činjenice o nedavnim ratnim zločinima na Kosovu, pa čak i imena zaštićenih svedoka.

– A to znači – pobrinite se za svedoke! Znamo kakva je praksa pod navodnicima na Kosovu i kakav je odnos prema svedocima. U slučaju Haradinaj bilo je i ubijenih svedoka, zastrašenih, nekih koji su povlačili svoje izjave – podseća Mihajlović.

Upadljivo je, premećuje, ćutanje Specijalnog suda koji bi trebalo da preduzme neku akciju.

– Zanimljivo je da Priština prebacuje loptu na Beograd tvrdeći da su dokumenti stigli iz Beograda, što je besmisleno – navodi Mihajlović.

– Od četiri hiljade dokumenata u prištinskim medijima objavljen je samo jedan, u kome se navodi svedočenje jedne žene kojoj su pripadnici OVK u nekom trentuku odveli njenog supruga i svekrvu koji se nikad nisu pojavili, što navodi na zaključak da se radi o dokumentaciji koju je prikupilo Tužilaštvo u Beogradu i prosledilo Hagu – primećuje Maroević.

– Prilično je inidikativno zašto se to desilo. Očigledno jedan od razloga je da se diskredituje sud ili bar da se predstavi pred kosovskom javnošću kao sud koji sudi bivšim pripadnicima OVK sudi na osnovu srpskih dokaza, u šta, zaista, teško mogu da poverujem – kaže Maroević.

Specijalni sud za zločine OVK osnovan je 2015. i tužioci od tada vode istrage. Glavni tužilac je početkom ove godine objavio da je spreman da podugne i prve optužnice. Kako postoji veliki pritisak na rad suda, ali i upozoravajuće iskustvo – kada su nestajali pa čak i ubijani svedoci.

Sadržaj optužnica je poverljiv, a sud ne mora da objavljuje imena optuženih sve do momenta dok ne pojave u sudnici. Upravo zato se veruje da je diskreditovanje suda i zastrašivanje svedoka mogući razlog pojave ovih dokumenta, ali upućeni smatraju da postoje i drugi razlozi.

Uloga „kapitalaca“

– Drugo lice ove priče je da se radi o ‘kapitalcima’, ljudima koji vode politiku minule dve decenije i ljudima koji se brinu i o podzemlju i koji kontrolišu ogromne tokove novca. Njih brane svetski poznati advokati Džefri Najs – Tačija i Ljuštakua. Setimo se da je u procesu Ramušu Haradinaju jedan od glavnih advokata bila Čeri Bler, supruga Tonija Blea – ukazuje Mihajlović.

Dodaje da je njihov posao da eliminišu dokaze, zastraše svedoke, iskompromituju sud, što rade i advokati.

– Radi se o velikom biznisu, desetine miliona evra su u tim procesima i to je ono što karakteriše i ovaj slučaj – kaže Milivoje Mihajlović.

Kome onda može da odgovara da dokumenti procure u javnost? Da li je objavljivanje potreba veterana OVK da utvrde svoje pozicije? Prema nekim procenama, ima ih oko 65 hiljada, imaju jak politički uticaj i mogu da utiču čak i na izbor vlasti.

– Većina onih koji su pozvani od Specijalog veća da daju svoje iskaze, a posebno oni su pozvani kao osumnjičeni, su veterani, bivši pripadnici OVK, tako da očito oni stoje iza toga – smatra Bekim Bljakaj.

Nervoza među veteranima OVK

Izvršni direktor prištinskog Fonda za humantirano pravo podseća i da, kada su veterani zakazali konferenciju za medije na kojoj su predstavili dokumentaciju koju poseduju, „imali su otrovan jezik i pozvali su poslanike da ponište zakon o specijalnim većima“.

Bljakaj je uveren da taj zakon neće biti poništen, ali smatra da sve ovo ukazuje na to da među veteranima vlada nervoza i da možda imaju neke informacije da će uskoto biti objavljene i potvrđene nove optužnice.

Pre dve godine, bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je da je prošlo previše godina i da ne očekuje da će Specijalni sud doći do istine i zadovoljiti pravdu, jer je, kako je navela, previše kasno da se utvrdi istina o zločinima počinjenima na Kosovu, a pogotovo o „Žutoj kući“. Da li će ovaj specijalni sud potvrditi sumnje Del Ponteove ili će učiniti više nego što je ona u Haškom tribunalu?

– Niko nikad nije skupio na jednom mesto sve dokumente. Ima dokumenata Kfora, Unmika i drugih koji su se pojavljiali na Kosovu i koji su uključeni. Međunarodna zajednica i Evropska unija morale su da pokrenu istraguo svemu tome – smatra Maroević, naročito nakon što je Del Ponteova objavila podatke o slučaju „Žuta kuća“.

Potvrda optužnica – veliki udarac za Prištinu

Kaže da je ta istraga izazvala potres na političkoj sceni u Prištini, a da će potres biti još veći ako sada budu potvrđene optužnice, naročito protiv Tačija.

– S jedne strane, međunarodni zvaničnici smatraju da je to jedna vrsta čistilišta kosovske političke scene, da će doći do smene generacije i smanjiti korupcija i kriminal i problemi koji potresaju Kosovo, a isto tako izvesno je da se sve te strukture koje su vodile Kosovo a koje su proistekle iz OVK neće predati tako lako – smatra urednik na Portalu RTS-a.

Prema njegovim rečima, ovo curenje dokumenata može biti indikator kako će se to odvijati u narednim mesecima, pogotovo od trenutka kada prva optužnica bude objavljena.

– Ovo bi bila uvertira u sudske procese koji bi trebalo da stave tačku na zločine OVK na Kosovu. Nije prvi put da se dokazi prikrivaju, da se zastrašuju svedoci. Setimo se samo dokaza u vezi sa ‘Žutom kućom’ i da je i Karla del Ponte mnogo puta upozoravala da su nestajali svedoci, da su ubijani svedoci – ocenjuje Mihajlović.

Kako naglašava, to je ono što prati ove slučajeve. Ima tu svega: ima politike, medija, spinova, ali nema pravde, ocenjuje Mihajlović.

Put Specijalnog suda krajem ovog meseca ide Agim Čeku, kao osumnjičeni. Pre njega, u istom svojstvu, već su ispitani ostali vodeći regionalni komandanti bivše OVK – Hašim Tači, Kadri Veselji , Ramuš Haradinaj, Jakup Krasnići, Sami Ljuštaku, Rustem Beriša.

Prve optužnice mogle bi da budu podignute do kraja godine.

Tada će se tačno znati protiv koga su i za koja dela, a možda će biti jasnije i otkud sada ova priča o dokumentima.