Čitaoci „Vesti“ spas i jedina nada

Nove donacije naših čitalaca stalno pristižu u Rašku oblast – Sandžak, najčešće na Pešter, Goliju i Rogoznu, i gotovo svakodnevno obraduju nekoga od starih, bolesnih, napuštenih i siromašnih koji žive od ljudske dobrote i kojima su „Vesti“ i dobri ljudi iz celog sveta često jedini spas i najveća nada.

Za radost Puniše Boškovića, paralizovanog i bolesnog obućara iz Sjenice koji jedva hoda na štakama i pokušava da kupi polovan auto za invalide, ovoga puta pobrinula se naša čitateljka Anđelka Đurović iz Melburna koja mu je poslala 300 dolara. Starinu Dušimira Vuksanovića, jedinog žitelja iz zabite Pačevine na padinama Golije, sa novih 100 franaka obradovao je dobrotvor Marko Radović iz Ciriha, a još 50 evra stiglo je od naše anonimne čitateljke iz Roterdama koja je pomoć poslala porodici Filimonović iz Muhova na Goliji. Svi donatori su već dokazani dobrotvori i ranije su više puta pomagali nevoljnicima u ovom delu Srbije, što je i više nego za pohvalu i divljenje.

– Moj cilj je da nekako sakupim bar 2.000 evra i kupim neki polovan auto za invalide kojim bi mogao da se krećem po Sjenici i dolazim na posao u moju obućarsku radnju. Akciju su pokrenuli poznati humanitarac Hido Muratović i „Vesti“, kojima sam beskrajno zahvalan. Sa ovom donacijom iz Melburna sakupio sam oko 600 evra, još sam daleko od cilja, ali kreće se. Bio bih srećan kada bi mi se, bar do zime ostvarila moja velika želja. Hvala puno dobrotvorki Anđelki iz daleke Australije, mnogo mi znači svaka pomoć. Pozdravite je puno, želim joj dobro zdravlje i svu sreću u životu – poručuje Puniša Bošković.

Siromašni, bolesni i omiljeni obućar iz Sjenice koji, uprkos svom hendikepu i sirotinji, deci, izbeglicama i migrantima obuću popravlja besplatno i sa svojih deset prstiju jedva odgaja i školuje 16-godišnjeg sina Predraga.

Donacija od 100 franaka koju mu je poslao Marko Radović iz Ciriha dobro će doći usamljenom i delimično šlogiranom starcu Dušimiru Vuksanoviću iz zabite Pačevine na Goliji koji, nakon što je preživeo tri moždana udara, jedva opstaje u ovom potpuno napuštenom planinskom selu gde je jedini žitelj.

– Da nije dobrih komšija iz susednih sela koji me povremeno obilaze i donesu mi ponešto za jelo, a iz Novog Pazara lekove, i dobrotvora iz inostranstva koji mi, kao sada Marko iz Švajcarske, povremeno pošalju novac za ogrev, struju i hleb, ja bih odavno skapao od studi i gladi. Dobri ljudi su me spasli i dok sam danima bio nepokretan i borio se za život, a čitaoci „Vesti“ uz mene su duže od deset godina, njima sam zahvalan što sam još u životu – ističe Dušimir.

Najsrdačnije se zahvaljuje svima koji su mu do sada pomogli.

– Koliko ću još živeti zavisi samo od Boga, dobrih ljudi i njihove pomoći. Nemam penziju, nemam socijalnu pomoć, star sam i bolestan i da radim ne mogu, uzdam se samo u humanost i sreću – naglašava ovaj siromašni i bolesni starina sa Golije.

Makar bio i noviji jugo

Puniša je godinama imao polovnog juga sa komandama na volanu, nažalost, ovo vozilo je odavno stalo, pa ga do radnje prebacuju susedi i drugi dobri ljudi iz Sjenice. Bilo je ideja da nabavi motorna invalidska kolica, međutim, po sjeničkim snegovima i paklenim mrazevima njihovo kretanje je nemoguće. Bilo kakav auto za invalide, makar i malo noviji jugo, omogućio bi mu da koliko-toliko normalno funkcioniše, radi i živi.

Za knjige i školski pribor

Zahvaljujući našim čitaocima i humanitarnoj organizaciji Srbi za Srbe, koji su u renoviranje i opremanje kuće Zorana i Šprese Filimonović iz Muhova na Goliji uložili oko 20.000 evra, njihovo petoro dece sada ima svu toplinu i sve uslove da budu dobri đaci. Donacija od 50 evra koju im je poslala naša anonimna čitateljka iz Roterdama u Holandiji omogućiće Ivani, Milodarki, Ivanu, Milici i Martinu da kupe potrebne knjige i školski pribor što njihovi siromašni roditelji često ne mogu da im priušte.

– Nas su čitaoci „Vesti“, humanitarac Hido Muratović i humanitarna organizacija Srbi za Srbe spasli smrzavanja i gladovanja. Nikada im to ne možemo i nećemo zaboraviti, naša deca sada uče i pišu domaće zadatke u toploj i čistoj kući, za nas je to najveća radost i sreća – priča glava porodice Zoran Filimonović.