Ćirilica pušta korene

U Austriji je počela nova školska godina dopunskih škola srpskog jezika, u organizaciji SPKD Prosvjeta, a zbog velikog interesovanja roditelja i dece koja žele da nauče maternji jezik, od ove jeseni otvoreno je još 10 odeljenja, o čemu su „Vesti“ već pisale. Zavidan uspeh, za projekat koji je pre jedne decenije, sa članovima društva pokrenuo Srđan Mijalković, osnivač i rukovodilac „Prosvjetine“ mreže škola.

– Ovo je 10. put da širom Austrije počinju nastava i upis u Prosvjetine škole srpskog jezika. Deo škole je i program Mala pričaonica, a to je zapravo predškolski razred, čime smo proširili ponudu i na naše najmlađe, koji kroz kreativni rad, slike, crtanje, pevanje, usvajaju srpski jezik i ćirilicu – kaže Mijalković.

On dodaje da je to veoma popularan program u školama.

– Toliko da smo u situaciji da nemamo dovoljno prostorija, koliko je interesovanje – ističe Mijalković.

Specijalni gost povodom početka nove školske godine u Beču bio je Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu koji je rekao da je otvaranje novih 10 dopunskih škola srpskog jezika velika stvar za srpsku zajednicu u Austriji, koja je jedna od najbrojnijih, toj zemlji, ali ne zaboravlja svoje korene.

– A nema korena bez jezika, koji je u srži kulture i identiteta svakog naroda. Deca čuvajući jezik, čuvaju i identitet. Bez savršenog znanja svog maternjeg jezika, ne možete ni savršeno da naučite bilo koji drugi jezik. To je važno i za otvorenost prema drugima. Poštujući sebe – to je preduslov da poštujemo i druge. Prvo moramo da negujemo sebe i onda možemo da zavolimo i negujemo druge – poručio je Gujon.

On je rekao da je Uprava u prethodne tri godine finansirala rad i otvaranje srpskih škola u Austriji sa oko 65.000 evra, da je donirala 10.000 udžbenika i lektira kao i didaktički materijal.

Srđan Mijalković ne skriva zadovoljstvo, ali skromno ukazuje na ceo tim Prosvjete, pre svega na nastavnice koje su vrlo angažovane. Mijalković reči hvale ima i za roditelje i decu. Dodaje da veliko interesovanje za učenje srpskog jezika pokazuje da su u Prosvjeti i te kako bili u pravu kada su otvorili prvu školu, jer postoji potreba za obrazovanjem najmlađih.

– Sve to podiže značaj naših škola na viši nivo, jer sve što već 10 godina radimo deo je borbe za status našeg jezika koji, nažalost u Austriji nije priznat kako bi trebalo, već ga zovu bošnjačko-hrvatsko-srpski, što je jedna politička floskula koja ne odgovara nikome. Tako je rad naše mreže škola glavni argument da se srpskom jeziku, koji uči 1.000-2.000 dece, koja su građani Austrije, obezbedi bolji status – rekao je Mijalković.

Izrazio je nadu da će, u saradnji s drugim srpskim organizacijama, dodatnu pomoć države Srbije, uspeti u misiji da se srpski jezik u Austriji izbori za svoje pravo.

Srećni i deca i roditelji

Roditelji su srećni što počinje još jedna školska godina tokom koje će njihova deca moći da nauče i usavrše srpski jezik. Svi redom kažu da u kući uvek razgovaraju isključivo na srpskom, ali im društvo i internet otežavaju „posao“. Voleli bi da njihova deca govore srpski i na taj način ostanu vezana za otadžbinu.

I deca se raduju, najviše druženju, ali i učenju jezika svojih predaka.

Istina o Kosmetu

Pored ćirilice, kulture, tradicije, deca u školama uče i o Kosovu i Metohiji, a Mijalković kaže da je cilj i da, koliko je u njihovoj moći, isprave politički iskrivljeno predstavljanje kod najmlađih.

– Ima tu i veoma čudnih lekcija o ratovima ’90-ih, veliki broj nas živi ovde i ono što možemo da uradimo je da našu decu naučimo onome što je istina, što je pravedno. Primećuje se i da mnogi Austrijanci, bez obzira na medijski stav, malo više znaju o tome šta se dešava na Kosovu i Metohiji i u Srbiji – dodaje Mijalković.

Srpski širom sveta

Arno Gujon ističe da je u prethodne tri godine Uprava, na čijem je čelu, otvorila ukupno 34 dopunske škole srpskog jezika širom sveta.

„Od Kanarskih ostrva preko Portugala, Španije, Malte, Holandije, do Rusije… To je velika stvar. To je jedan od naših prioriteta i nastavićemo sa otvaranjem takvih škola kako bi deca imala mogućnost da u potpunosti savladaju svoj maternji jezik“, rekao je Gujon, koji se našim ljudima u Beču obratio i u Sabornom hramu Svetog Save.