“Četiri scenarija za rešenje kosovskog pitanja”

EPA/Valdrin Xhemaj

Bivši diplomata na Balkanu i istraživač na Geopolitičkom forumu Kembridž Timoti Les pominje četiri moguća scenarija za postizanje dogovora o Kosovu i Metohiji.

U kom pravcu će se razvijati dijalog Beograda i Prištine može se samo spekulisati, kaže on i dodaje da je Balkan na ivici još jednog reorganizovanja koje će označiti kraj “postjugoslovenskog ustrojstva”.

Nemačka bi blokirala podelu

Prema prvom scenariju, moguće je da Beograd i Priština postignu dogovor jer im je u interesu da reše status Kosova, uz diplomatski pritisak iz Vašingtona.

– Imajući u vidu “crvene linije” Srbije, to znači da bi se sporazum temeljio na ideji – podela u zamenu za priznanje – rekao je Les, koji je inače saradnik Demostata, na predavanju na Univerzitetu Kembridž na temu “Nova reorganizacija Balkana”.

Uz ocenu da su minimalne šanse da će se to dogoditi, Les je naveo da se Albanci i dalje oštro protive i da će novu vladu u Prištini činiti političari koji ne žele čak ni razgovor sa Beogradom.

Prema njegovim rečima, Nemačka na međunarodnom nivou sada sada zajedno sa Francuskom radi na tome da blokira podelu, dok se Moskva protivi svakom dogovoru kojim se smanjuje zavisnost Srbije od Rusije.

Minimalne šanse za bezuslovno priznanje

Time se, smatra Les, ostavlja mogućnost za drugi scenario po kojem je ideja podele ponovo “sklonjena sa stola”.

– To znači ili pristanak Srbije da bezuslovno prizna Kosovo ili da, u krajnjoj liniji, bude očuvan status kvo. Problem sa bezuslovnim priznanjem jeste činjenica da je Srbija godinama unazad jasno stavljala do znanja da neće priznati Kosovo bez neke kompenzacije – kaže Les.

On smatra da su minimalne šanse da bi Srbiju mogli da ubede da prihvati gubitak Kosova ukoliko joj se ponudi članstvo u EU bez ikakvog odlaganja, uz sve prednosti koje bi to značilo. Les, takođe, veruje da su male šanse da se sačuva status kvo jer, kako kaže, situacija na Kosovu nije statična.

Srbija ne prihvata ujedinjenje Kosova i Albanije

S druge strane, Amerikanci su, ističe Les, rešeni da “isteraju” Rusiju sa Balkana, a želja Albanaca da se okonča “pravni vakuum” Kosova podstiče ih da potraže neko rešenje za njegov status.

– Ukoliko Srbija odbije da prizna nezavisno Kosovo, jedina opcija je da se teži ujedinjenju sa priznatom Albanijom, a to je rešenje koje bi većina kosovskih Albanaca prihvatila – ocenio je Les koji određenu vrstu “regionalnog potresa” vidi kao jedan od potencijalnih scenarija za status KiM.

Kaže da Srbija neće prihvatiti integraciju severnog dela KiM u albansku nacionalnu državu i da bi na takvu pretnju, uveren je Les, Srbija bez sumnje odgovorila pripajanjem ovog područja.

– To bi vodilo vojnom obračunu sa Albancima, progonu preostalih Srba iz južnog dela KiM i pokušaju Albanaca u Preševskoj dolini da se otcepe od Srbije, kao i krizi državnosti u Srbiji, koja bi išla naruku lokalnim nacionalistima – ocenio je bivši diplomata koji smatra da bi u tom slučaju Srbi u Bosni i Hercegovini imali veliku šansu da se otcepe i pripoje Srbiji, kao kompenzacija za gubitak Kosova.

Les nema sumnju da bi ujedinjena Albanija, takođe značila novu geostratešku šansu i za Albance u Severnoj Makedoniji, koji bi, bez sumnje, pokušali da pripoje svoju teritoriju ovoj novoj Albaniji.

Mnoga pitanje na Balkanu ostaće nerešena

Les smatra da će, umesto toga, SAD insistirati da pomenuti narodi odustanu od svojih nastojanja, a zauzvrat će im garantovati samoupravu unutar postojećih država.

– To znači i ublažavanje graničnih kontrola, kako bi se ojačala prekogranična saradnja između pripadnika istih naroda. Takav princip važio bi i za bosanske Hrvate – tumači Les dalja moguća geopolitička rešenja u regionu.

On, takođe, smatra i da će mnoga pitanja na Balkanu ostati nerešena, uključujući konačni status Srba u BiH i Albanaca u Severnoj Makedoniji, koji će i dalje želeti da se ujedine u nacionalnim državama.

Bivši diplomata na Balkanu zaključuje da je ovaj region na “ivici” još jednog “reorganizovanja”, što će označiti kraj postjugoslovenskog ustrojstva, posle čega bi Srbija i Albanija proširile svoje granice, a Srbi i Hrvati iz BiH, kao i Albanci iz Severne Makedonije dobili “de fakto” priznanje.

– Iako će predstojeća “reorganizacija” Balkana približiti lokalne narode ostvarenju zajedničke želje o nacionalnim državama, neće rešiti sva pitanja. Umesto toga, biće definisani problemi koji će se rešavati u narednoj fazi balkanske istorije, a to uključuje i nove reorganizacije, koje će, neumitno, uslediti – zaključio je Les.