Ponuda novih stanova na Zlatnoj obali (Kvinslend) dostigla je rekordno nizak nivo, dok su troškovima izgradnje sve veći, uz konstantno veliku potražnju koja će verovatno uticati na povećanje cena.
Prema podacima Urbisa, na kraju martovskog kvartala ostalo je za prodaju svega 411 novih stanova, što je najmanji broj raspoloživih jedinica od kada je konsultantska kuća počela da prati evidenciju 2014.
– Neprodati stanovi se nalaze u tri predgrađa, Surfers paradazs, Soutport i Brodbič. Ovo je najniži nivo raspoloživih stanova za prodaju koji smo ikada videli – rekla je direktorka Linda Kembel.
U martovskom kvartalu, prodato je ukupno 377 novih stanova, što je znatno manje od 742 prodata u istom periodu 2021.
Inače, prošle godine prodata su rekordna 2.492 nova stana, što je iznad petogodišnjeg proseka od 1.100 jedinica.
Pri tome su srednje cene stanova premašile milion dolara u poslednjih pet kvartala, što je znatno iznad proseka pre pandemije (oko 800.000 dolara).
Ali, kako je građevinska industrija nastavila da se bori s visokim troškovima izgradnje, problemima u lancu snabdevanja i nedostatkom radne snage, cene stanova su dalje rasle.
I pored toga što se očekuje veći broj novih nekretnina (projekti poput velikih odmarališta u Surfers paradajzu i Brodbiču tek treba da budu realizovani), izbor za kupce postaje ograničeniji, kaže Kembelova.
Zanimljivo je, istakla je ona, da zahtevi za kupovinom stanova dolaze od onih koji ih kupuju za sebe, a ne kao investiciju. Međutim, takvih stanova ima malo u ponudi.
Prema njenim rečima, stanovi na Mermejd biču na jugu kao i stanovi na severu nisu dovoljni, jer postoji izrazita potreba za pristupačnijim nekretninama.
– U prošlosti smo to videli u oblastima Nortšora i obalnom delu, kao što su Benova, Robina, Varsiti… s tim da oni zaista imaju ograničenu ponudu. Mislim da je primorski deo imao svega sedam stanova na tržištu krajem marta – istakla je Kembelova.
Ona očekuje se da se u pomenutim delovima pokrene nekoliko novih projekata, ali čak i njihove cene rastu.
Graditelji stambenih naselja Hirš i Figen trenutno rade dva projekta apartmanskih stanova u Palm Biču i Kiri, a izgradnja trećeg (Mermejd bič) počinje u junu.
Direktor prodaje, Met Džordž, kaže da je projekat ove godine zabeležio prodaju vrednu 100 miliona dolara.
– U ovom trenutku, postoji dosta potencijala na tržištu. Još ima mnogo onih koji prodaju domove i useljavaju se u stanove, mnogo onih koji kupuju prve kuće, i očigledno je da će laburistička vlada doneti prilično široku šemu da pomogne ljudima u kupovini – naglasio je Džordž.
Međutim, prema njegovim rečima, sve je manje ponude novih stanova podstaknuto rastućim troškovima izgradnje, što znači da će cene verovatno rasti u narednih nekoliko godina.
– Zemlja je nekada bila glavni deo našeg razvoja, tačnije kupovina zemljišta. Sada je najvažnija stvar da obezbedite ugovore o izgradnji po pravoj ceni i obezbedite izvođače radova – objasnio je Džordž.
Međutim, niti na Zlatnoj obali, niti na nacionalnom nivou, to ne znači da će doći do povećanja broja pristupačnih stanova.
Džordž smatra da bi zabrinjavajući tržišni faktori mogli da pomognu građevinarima da uravnoteže potražnju i ponudu na duži rok.
– Tržišni faktori, kao što su kašnjenja u izgradnji, ograničena ponuda čelika, drvne građe, zapravo dugoročno izjednačavaju tržište, što može da dovede do promena u odnosu na dešavanja prethodnih decenija – objašnjava on.
Neizvesna stabilizacija tržišta
Linda Kembel nije sigurna kada će se tržište stabilizovati.
– Rastu troškovi izgradnje, kao i kamatne stope, visoka je inflacija, ali s druge strane, imamo nisku ponudu, najnižu nezaposlenost u decenijama, a sem toga radi se o Zlatnoj obali, zašto ne bi ste živeli ovde?
Likvidacija građevinskih firmi
Građevinska industrija se suočava sa značajnom neizvesnošću, a firma Pivotal Homs sa Zlatne obale, koja je izgradila više od 1.500 domova u poslednjih 15 godina, poslednja je propala.
Ovo se desilo samo nekoliko meseci pošto su veliki graditelji, Kondev i Probild, otišli u likvidaciju.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
