Udruženje naftnih kompanija Srbije pripremilo je nekoliko mogućnosti za izmenu akcizne politike, kako bi se, kako kažu, pre svega rasteretila privreda, ali i iskoristili raspoloživi potencijali za povećanje prometa goriva.
Srbija je davno zrela za preispitivanje politike akciznog oporezivanja energenata, kažu u UNKS, koje je nedavno predstavio svoje predloge Ministarstvu finansija.
– Na čitavu stvar ne gledamo jednostrano, tako da ćemo predložiti izmene koje će srednjoročno i dugoročno doprineti rastu budžetskih prihoda – kaže generalni sekretar UNKS – a Tomislav Mićović za portal Energija Balkana.
Sa poskupljenjem nafte i naftnih derivata na pumpama građani, ali i privreda, imaju povećani trošak za gorivo.
Činjenica je da u u ceni naftnih derivata 50, pa i više procenata čine državna zahvatanja: porez, akciza i razne takste.
Sa poskupljenjem goriva i ovaj prihod države kroz cenu derivata se povećava. Skuplje gorivo, međutim, odvraća neke kupce od kupovine, oni smanjuju potrošnju, pa su na gubitku i naftne kompanije i država.
U svim ovim dažbinama nekako „bodu oči“ akcize na naftne derivate. U nekim državama, Crnoj Gori, na primer, najavljuje se izmena akcizne politike. Zanimljivo je, inače, da smanjenje akciza traže političari, a ne potrošači.
Mićović kaže da prihodi od akciza imaju različit udeo u ukupnim fiskalnim prihodima od zemlje do zemlje.
– Ali, svima predstavljaju relativno siguran i lako naplativ prihod. Međutim, kada se fiskalna opterećenja suviše povećaju mogu po nekom drugom osnovu da dovedu do pada prihoda u državnoj kasi. Posmatrano sa tog aspekta, Srbija je davno zrela za preispitivanje politike akciznog oporezivanja energenata – navodi Mićović.
Kako kaže, Ministarstvu finansija nekoliko mogućnosti za izmenu akcizne politike.
– Planiramo da predložimo izmene koje će srednjoročno i dugoročno doprineti rastu budžetskih prihoda – dodao je on.
Objašnjava da UNKS prvobitni predlog izmene politike akciznog oporezivanja energenata dopunjavamo u skladu sa zaključcima sa sastanka u Ministarstvu finansija.
„Od konkretnih predloga u ovom trenutku su važniji principi. Politiku akciznog oporezivanja bi trebalo, što pre, uskladiti sa zahtevima direktiva EU u ovoj oblasti. Naravno, uz uvažavanje specifičnosti domaćeg tržišta. Akciznom politikom bi trebalo podstaći potrošnju ekološki prihvatljivih goriva. Ali, i voditi računa o očuvanju međusobne konkurentnosti različitih energenata, kako bi se na tržištu očuvalo što više različitih izvora energije“.
Ističe da bi trebalo da prestanemo da politiku akciznog oporezivanja energenata posmatramo isključivo kao instrument za povećanje budžetskih prihoda.
Zbog toga bi, dodaje, u eventualnu reviziju akcizne politike morali da se uključe i drugi resori, pre svega, energetike, zaštite životne sredini i saobraćaja.
Na pitanje gde je Srbija sada po pitanju naplate akciza na naftne derivate u odnosu na druge, Mićović kaže:
„Ako se poredimo sa drugima, ima smisla porediti se sa zemljama koje imaju i uporediv BDP po glavi stanovnika sa Srbijom. A to su upravo zemlje u našem neposrednom okruženju. Kada je u pitanju dizel, gorivo koje pokreće ekonomiju, imamo najveće ukupne dažbine od svih zemalja u regionu. Po visini dažbina na tečni naftni gas smo prvi u Evropi. Jedino su dažbine ne benzin nešto ispod evropskog proseka i na trećem su mestu u odnosu na zemlje u okruženju“.
Napomenuo je da namerno koristi reč dažbine jer, za razliku od većine zemalja, u kojima su akciza i PDV jedine dve fiskalne stavke, u Srbiji pored njih proizvođači i uvoznici pre stavljanja goriva na tržište moraju da plate i i više naknada: za formiranje obaveznih rezervi, za unapređenje energetske efikasnosti, za markiranje derivata nafte i za monitoring kvaliteta.
– Ako na primer uvedemo ozbiljno različita akcizna opterećenja za različite namene istog goriva, što se primenjuje u mnogim zemljama, država mora da izgradi i mehanizam za sprečavanje zloupotreba. Ali, to je najmanje što može da uradi s obzirom na benefite koje takva akcizna politika može da donese – naveo je Mićović.
