Brat tragično stradale učesnice Velikog brata: Zorica je predosećala da će poginuti!

Pre tačno 13 godina, 29. decembra 2007. godine, učesnici rijaliti programa „Veliki brat“ poginuli su u saobraćajnoj nesreći kada su na putu Obrenovac-Šabac automobilom sleteli u reku. Tada su nas zauvek napustili Zorica Lazić (24) sa Kosova, Stevan Zečević Zeka (24) iz Novog Sada i Elmir Kuduzović (26) iz grada Gračanica kod Tuzle.

Da su bol i tuga za prerano otišlim mladim životima i dalje jaka kao i prvog dana, priznao nam je brat pokojne učesnice rijalitija Zvezdan Lazić.

On kaže da žali što Zoricu nije sprečio da uđe u rijaliti „Veliki brat“, kao i da i dalje redovno posećuje groblje u Malom Mokrom Lugu, gde je sahranjena. Upravo tamo smo otišli sa Zvezdanom, koji je, osim sveće i cveća, pokojnoj sestri kupio i njeno omiljeno energetsko piće.

– Volela je da pije „red bul“, pa joj ga donosim kad dolazim. Zapalim sveću, ostavim cveće. Donesem joj i cigarete, zapalim jednu. Uvek se grebala od mene za cigare. Porodica dolazi na groblje redovno. Svake zadušnice, kao i 1. januara, kada je sahranjena, dolazimo. Mama i tata, kao i brat Zvonko, ja, bratanac, bratanica dolazimo jednom mesečno. Za svaki njen rođendan mama napravi tortu, dođemo svi, pojedemo sa njom po jedno parče, obeležimo taj dan – drhtavim glasom priča Zvezdan i kaže da je roditeljima Dragoljubu i Jovanki Lazić i dalje jako teško.

– Slomljeni su, ali, eto, barem se mlađi brat oženio, ima dvoje dece. Unuci im pružaju utehu. Tata je u penziji, mama je imala problem sa srcem, operaciju, ali sad je dobro. Šta znam, nije lako, borimo se s tim bolom, sa tom tugom – kaže on.

Nije mogao da dođe na sahranu

Lazić nam je otkrio da je u periodu tragedije prošao kroz golgotu i da na sestrinu sahranu nije mogao da dođe jer je radio u inostranstvu.

– Meni je bilo najteže kada je Zorica otišla. Bio sam u Norveškoj na privremenom radu. U septembru sam predao zahtev za pasoš i boravak, a ona je poginula u decembru. Nisam mogao ni da dođem, da idem na sahranu, nisam imao nikakav dokument, ambasade nisu radile jer su bili praznici. Bio sam u crnoj rupi. Odjednom sam zamrzeo sve, nisam hteo ni da uzimam dalje radni boravak. To je jedan od najgorih trenutaka u mom životu, ne možeš da promeniš ništa. Razboleo sam se, nisam mogao da idem na posao, dao sam otkaz, mrzeo sam sve živo. Tri meseca nisam izlazio iz kuće, išao sam samo do prodavnice. Razmišljao sam: „Šta radim, zašto štedim, radim od 16. godine…“ Mučiš se, radiš, i eto šta se dogodi. Ceo svet mi se srušio. Posle godinu i po dana sam prvi put otišao na njen grob – priseća se Zvezdan najtežih trenutaka.

Porodica se protivila rijalitiju

Kroz suze nam je opisao i kako je izgledao poslednji razgovor sa Zoricom i način na koji je saznao strašnu vest.

– Dan pre nego što je poginula zvala me je telefonom, pričali smo sat vremena. „Da ti kažem ovo, da ti kažem ono.“ Ja sam joj rekao: „Skupi su telefoni“, a ona nije odustala dok mi nije sve ispričala. Na kraju mi je rekla: „Samo da znaš, puno te volim.“ Kao da je osećala. To je bilo oko 23.15 sati, a sutradan je poginula. Celu noć nisam mogao da spavam, kao da mi je nešto govorilo da će se nešto strašno desiti. Na dan njene pogibije sedeo sam sa cimerom Mikijem i odjednom sam povikao: „Zorica!“ Uplašio sam se, on me je pitalo šta je bilo. Osetio sam neku bol, nešto teško. Nije prošlo ni sat vremena, zove me Zvonko i kaže: „Dogodilo se nešto strašno, poginula je Zorica“ – ispričao je Zvezdan.

Ipak, stariji brat nije jedini koji je predosećao da će se nešto loše dogoditi. Otac Dragoljub bio je protiv ćerkinog ulaska u „Veliki brat“ i pokušavao je da je odgovori od toga.

– Jednom prilikom me je tata zvao dok sam bio u Norveškoj i rekao da je protiv sestrinog ulaska u rijaliti. Kao da je nešto osećao. Govorio je: „Sve sam joj dao, šta će tamo, tamo je cirkus.“ A meni je bilo nekako žao, podržao sam je. Prošla je svašta, izbegli smo kao mladi iz Suve Reke na Kosovu, rekao sam da uđe ako želi… Ona je ušla tamo jer je bila svojeglava, hrabra, htela je da je svi znaju. Rekla mi je jednom: „Ti ako ne znaš sve ljude, ne možeš da živiš ovde.“ Htela je da bude voditeljka, i ona bi to i bila. Da sam znao, došao bih iz inostranstva to da sprečim, da ne ulazi. Nismo bili ugroženi, pomagali smo joj, nije oskudevala. Uvek smo joj davali novac. Za maturu sam joj kupio najskuplju haljinu. Bila je jedinica, jedino žensko dete, svi su je najviše voleli – jedva izgovara Zvezdan.

Težak život

I sama Zorica je na dan tragedije predosećala da će se nešto dogoditi, što je i rekla svom tadašnjem dečku.

– Bila je zaluđena vidovnjacima, astrolozima. Išla je kod njih i svi su joj govorili da tog dana ne ide nigde, da je rizično, posebno kad je u pitanju saobraćaj. Ali nije ih poslušala. Na dan pogibije je rekla dečku: „Ja ću danas da umrem.“ On joj je rekao da ne priča gluposti i da će da je ošamari, ali je nastavila to da ponavlja. Ispričao mi je to kada sam došao u Beograd. Neka sudbina. Ponekad pomislim kako je možda bila umorna od svega. Iskreno, ona je bila malo lepša od drugih, sve to povlači neke stvari. Mnogi su bili ljubomorni na nju, pogotovo u kolektivnom centru u Ugrinovačkoj, gde su moji bili posle izbeglištva. Nju je sve to mučilo. Da je trebalo da pogine, nije. Niko ne treba – ispričao nam je brat pokojne učesnice. Lazić nam je rekao da je oduvek znao da je Zorici kao devojci najteže pao odlazak u kolektivni centar, izbeglištvo, i to što nije više bila u svom domu.

– Opterećivao ju je taj život. Moji su po dolasku iz Suve Reke bili dve godine u hali Pinki, a posle su prešli u Ugrinovačku. Dobili su stan sa jednom sobom i zajedničkim kupatilom. Zaista je bilo teško. Nakon toga sam ja pomogao tati da kupe kuću u Baćevcu, a potom su se preselili u Mali Mokri Lug. Kada je Zoka poginula, sve mi je prošlo kroz glavu, sve scene, druženja sa njom. Odmalena pa do tog dana. Sećam se, na selu smo imali jednu sobu u kojoj smo spavali kao deca, i ona uvek kad joj je bilo hladno, legne pored mene da joj grejem noge… Bila je divna devojka, divna sestra, plemenita – završava on.

Prekinut rijaliti zbog tragedije

Podsetimo, u noći između 28. i 29. decembra Stevan, Zorica, Elmir i Vladimir Sarić krenuli su na žurku u Loznicu. Oni su bili u jednim kolima, dok su u drugim bili njihovi cimeri Jelena Žeželj, Tanja Obradović i njena sestra. Put je bio klizav, pa je Tanja pozvala prijatelje i rekla im da uspore. Posle toga ih više nije videla. Ekipa iz drugog automobila se posle deset kilometara, kada je videla da nema drugih kola, okrenula se i vratila nazad kod mesta Ušće, gde se nesreća i dogodila. Videli su mladića kako leži na obali. To je bio Vladimir. Policija i vatrogasci su više od dva sata vadili vozilo i telo stradalih iz reke. Navodno, Sarić je trebalo da vozi rijaliti učesnike, međutim, Elmir je insistirao da on bude za volanom. Produkcijska kuća „Emoušn“ prekinula je emitovanje „Velikog brata“ pre nego što je bio planiran kraj, a novac namenjen za nagradu podelili su jednako učesnicima.