U opširnoj analizi britanski "Gardijan" je naveo da sedmi izbori od kraja rata u BiH nisu doneli naznake da će se BiH ispetljati iz opasnog kruga siromaštva niti da će biti prekinu kontinuitet vladavine nacionalističkih partija koje drže državne institucije u blokadi.
Rezultati su, naravno, oni nezvanični, uglavnom poznati. Oko 55 odsto od ukupnog broja birača, izašlo je na izbore i odlučilo da ne menja mnogo. A to može da znači ili da je ljudima dobro, ili da su dosadašnje vladajuće stranke i ovaj put na birališta izvele disciplinovane armije sigurnih glasača. Pre će biti ovo drugo, jer svi pokazatelji govore da životni standard prosečnog stanovnika BiH nije dobar.
Službeni podaci govore da je prosečna plata u ovoj zemlji 825 maraka (oko 410 evra), a penzija jedva 340 maraka (oko 170 evra). Mesečna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu iznosi oko 900 evra, što dovoljno govori o životnom standardu. Ako dvoje odraslih radi primaju prosečnu platu, ne mogu podmiriti one osnovne životne potrebe, od hrane, preko odeće, do stvari za decu. To je samo jedan od problema koji čeka buduću vlast u BiH.
A sudeći prema nezvaničnim rezultatima, Bošnjaci su najviše glasali za Stranku demokratske akcije, Hrvati za Hrvatsku demokratsku zajednicu BiH, a Srbi za Savez nezavisnih socijaldemokrata. U Federaciji BiH stvar je manje više jasna, ali u Srpskoj su rezultati pokazali duboku podeljenost društva, jer vladajuća garnitura je pobedila za tek nekoliko hiljada glasova. Milorad Dodik se jedva održao na poziciji predsednika Srpske, dok je kandidat vladajućeg SNSD-a za člana Predsedništva BiH Željka Cvijanović izgubila, i u Sarajevo će na četvorogodišnji zadatak opozicionar Mladen Ivanić. Realno je da vlast u Republici Srpskoj ostane u rukama dosadašnje vladajuće koalicije SNSD-DNS-SP, dok bi na državnom nivou moglo da bude svega, a najviše odugovlačenja. Pre četiri godine, državna vlast se osnivala 15 meseci, a ni sada prognoze nisu previše optimistične. Toga je svesna i Evropa pa su pre nekoliko dana iz Brisela upućene oštre i jasne poruke da vlast mora što pre da se osnuje, inače Evropa diže ruke od BiH. Prvo će biti stopirana novčana pomoć, a nezvanično se priča o 550 miliona evra. Razloga za optimizam nema.
-Kako očekivati od onih koji su sve ovo napravili da odjedanput promene svoj način vladanja? Oni to ne umeju, oni to ne znaju, ili, naprosto, možemo sumnjati u to da li oni uopšte i hoće da vode zemlju na neki drugi način. Zašto bi oni nešto menjali? Nemaju interesa za to. Zapravo, njihov jedini interes je održanje statusa kvo – reči su sarajevskog političkog analitičara Esada Bajtala u danima nakon izbora koje možda najbolje oslikavaju trenutno stanje stvari u zemlji.
Izbori su još jednom potvrdili duboku podeljenost, kako u Srpskoj, tako i među tri nacionalne zajednice koje žive u BiH. U takvim uslovima, za novu vlast, ko god je činio, svaki potez biće novi izazov. Jer, kako u uslovima stalnih međunacionalnih trzavica, tražiti rešenja na evropskom putu za koji se sve partije deklarativno zalažu. Za profesora sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Đorđa Vukovića stvari su jasne, izbori jesu politička stvar, ali naš prosečan glasač se ne rukovodi političkim razlozima.
– Duboka podeljenost ogleda se na više načina. Prvo, polovina birača ponovo nije ni izašla na izbore, što se može tumačiti i kao politički stav, odlučno odbijanje da se učestvuje u javnoj licitaciji ličnih interesa, rasprodaji neodgovornosti, reprodukciji zabluda. Drugo, birači su potvrdili da igraju na poznato, ma koliko ono bilo dobro ili loše. Još jednom su glasali više u skladu s nacionalnim, etničkim pa i religijskim uverenjima, a manje u skladu s političkim i ideološkim. To znači da ideologija više nema, da se sve svodi na identitetske drame koje su kulturne, a ne političke prirode. Dopadalo se to nama ili ne, takve manifestacije kolektivne svesti su društvene činjenice, koje se moraju prihvatiti i uzeti u obzir kako bi se moglo konačno početi s premošćivanjem razvalina među narodima, uz paralelne procese stabilizacije političkog sistema u BiH – kaže Vuković.
Mnoge strane zemlje imaju neku svoju računicu za BiH, bila ona ekonomska ili politička. Srbima je najbliža Rusija, koja je uložila mnogo novca poslednjih godina u Republici Srpskoj, a i sam Milorad Dodik se šepurio navodnom podrškom Vladimira Putina u izbornoj kampanji. Istovremeno, pobednik izbora kod Bošnjaka, Bakir Izetbegović, u odličnim je odnosima sa vrhom turske države. Bošnjaci se poprilično zaklinju u Tursku, iako je po ekonomskim pokazateljima, ta zemlja proteklih godina više uložila u Srbiju, nego u BiH. Adut Hrvata, pak, je Nemačka, koja daje određene naznake preuzimanja glavne reči u Evropskoj uniji, u vezi sa sređivanjem stanja u BiH. Utisak je da su trenutno od BiH ruke digli jedino Amerikanci. Kakvo je stanje stvari po tom pitanju, govori i činjenica da SAD nemaju ambasadora u BiH duže od godinu dana.
Predizbornu euforiju polako menja letargija, ushićenje prelazi u očajanje, jer običnom čoveku valja dalje živeti. Zato je pitanje koje se uglavnom ovih dana može čuti sa usana običnih stanovnika BiH – kuda dalje. Problem je što, po svemu sudeći, ni vođe na to pitanje ne znaju odgovor.
Sutra – Bosna posle izbora (2): Jači ste kad ste gladni
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
