Bor je jedan od glavnih razloga zašto su Mediteranci dugovečni i vitki

Ruski naučnik Sergej Vinogradov tvrdi da kada zagrlite drvo dolazi do neobične energetske razmene.

Ako odaberete bor, brezu, bukvu ili hrast, dobićete snažnu energiju. Koje drveće deluje kao lek i nepresušni izvor pozitivne energije, a koje je „energetski vampir“ u tom šumskom svetu otkriva narodni travar Momčilo Antonijević.

Sergej Vinogradov je kontroverzni ruski naučnik zaslužan za promociju čuvene dendro terapije, odnosno grljenja drveća koja ima svoje pobornike i fanove i ovde. Da li je tačno to što on kaže da kada grlimo drvo energija drveta prelazi na nas, Momčilo Antonijević priznaje da ne zna, ali sasvim sigurno zna da ne može da bude štetno, zato u šetnji šumom ako osetite potrebu da zagrlite drvo, nemate razloga da se ustručavate.

– Ono što je neosporno jeste da je šetnja šumom zaista lekovita, prvenstveno zbog toga što su šume rudnici kiseonika, zato što je vazduh u njima čist za razliku od gradskog. A svi mi koji smo osetili onaj divni miris borovine na moru, treba da znamo da je taj miris zapravo izuzetno lekovit, što je i nauka potvrdila – naglasio je on.

Bor, poznato je, sadrži etarsko ulje, složenu smešu jedinjenja koja imaju snažno antiseptično dejstvo. Deluje protiv bakterija, protiv gljivica, a neka deluju čak i antivirusno. Zahvaljujući mirisu bora koji potiče od alfapinena, betapinena, limonena i još nekih drugih supstanci, borova šuma i šetnja borovom šumom deluje lekovito.

– Još je Avicena tvrdio da je bor odličan lek protiv upale pluća, bronhitisa, kašlja. Posebno se preporučuje inhalacija borovim iglicama ili sirup od bora ili borov med ljudima koji puše i koji imaju opterećene disajne organe – dodaje Antonijević.

Etarsko ulje

Etarsko ulje bora koje se dobija destilacijom je dobro i za spoljnu upotrebu protiv bolova u mišićima, u kostima i reumatizma. Deluje i antiseptično i ne sme se koristiti nerazblaženo, kao ni ostala etarska ulja, osim lavande i čajnog drveta.

Za inhalaciju je dovoljna posuda sa ključalom vodom, peškir i nekoliko kapi etarskog ulja bora.

Borov med i sirup

Borov med postoji, ali je izuzetno redak, prilično skup i jako se teško nalazi, napominje narodni travar. No njega je u Srbiji nemoguće dobiti jer zahteva da pčele budu puštene samo na pašu u borovoj šumi. Zato pravi borov med potiče iz Sibira, mada ga ima i na grčkom ostrvu Tasos.

Ono što se kod nas na tržištu pojavljuje kao borov med je u stvari mešavina borovog i livadskog meda.

– Ali ono što se najčešće prodaje je u stvari sirup. Taj sirup ima svoja lekovita dejstva, ali moramo da znamo da to nije med koji prave pčele, već se pravi od šećera i borovih pupoljaka. Sada je trenutak da se pravi taj sirup, a postupak je vrlo jednostavan – napominje Antonijević.

Potrebno je sakupiti pupoljke bora i iglice koji su puni smole i mirišljavi. Pupoljci se stave na dno tegle, pospe se šećerom, zatim se doda drugi sloj pupoljaka i borovih iglica i tako sve dok se ne popuni tegla. Na vrhu treba da bude sloj šećera.

Teglu držati na toplom i sunčanom mestu. Za 40 dana šećer će se otopiti i dobićemo sirup koji se, na primer, preporučuje deci na prvu naznaku kašlja.

Borove šišarke – pinjole

Pinjole, plodovi primorskog bora, su uz šafran jedan od najskupljih začina u kuhinji. One su pre svega nutricionistički interesantne jer su prebogate vitaminima, mikroelementima, imaju jako puno cinka, selena, vitamina B6 i tako dalje.

Salata sa pinjolama

Za ovu salatu je potreban motovilac, klice deteline lucerke i mikrobilje graška i pinjole.

Za preliv se koristi maslinovo ulje i organsko sirće od divljih jabuka.

Mikrobilje graška je „stariji brat“ klice, a osim što je jako ukusan i zdrav, jako je i dekorativan i ima isti ukus kao grašak.

Lucerka je namirnica koja hidrira, pospešuje metabolizam i čisti organizam.

U ovu salatu nema potrebe dodavati so.

Začinjena salata se na kraju pospe pinjolama.

„Ali ono zbog čega su one pre svega interesantne je to što izazivaju osećaj sitosti u želucu. Kada sažvaćemo relativno malu količinu pinjola, želudac šalje signal da je pun, tako da se one preporučuju ljudima koji su na kurama mršavljenja.

Nevena Veselinović, ekspert za celovitu biljnu ishranu, naglašava da su pinjole jako ukusne i da spadaju u kategoriju orašastih plodova, ali su skupe, kilogram je oko 5.000 dinara, s obzirom na to da nisu sve semenke bora jestive.

No osim cene, pinjoli imaju i veoma visoku kalorijsku vrednost, tako da sa njima ne treba preterivati jer 20 grama pinjola ima oko 300 kalorija, ali su izuzetno bogate proteinima. Tako da ukoliko neko želi da izbegne jedan obrok, dovoljno je da pojede dve kafene kašičice pinjola.

„Energetski vampiri“

Prema Vinogradovu postoji drveće koje izvlači pozitivnu energiju, a to su pre svega vrba i topola i preporučuje grljenje takvog drveća kada patimo od glavobolje, reumatizma i slično.

Nije dokazano da će grljenje vrbe pomoći u slučaju glavobolje, ali čaj od vrbove kore hoće jer je vrba inače „prabaka“ aspirina i sadrži salicilna jedinjenja koja deluju protiv bolova pa se upotrebljava sa uspehom i protiv glavobolje i reumatizma.

Međutim, razređuje krv te zato treba biti oprezan kada se pije ovaj čaj i ne treba piti druge lekove za razređivanje krvi, napominje Momčilo Antonijević.