Bombaški napad u Podujevu, senka nad Kosovom

Pre tačno 21 godinu izvršen je bombaški napad na autobus „Niš-ekspresa“ kod Podujeva, u kojem je ubijeno 12, a ranjeno 43 Srba, i za koji niko nije pravosnažno osuđen.

Florim Ejupi, čiji je DNK pronađen na mestu sa kojeg je aktivirana bomba, osuđen je na 40 godina zatvora zbog tog zločina, ali ga je Euleksov sud oslobodio zbog nedostatka dokaza, a kako je ranije saopštio Euleks, Istraga će biti ponovo pokrenuta samo ukoliko budu pronađeni novi dokazi, prenosi RTS.

Internet portal RTS imao je uvid u seriju poverljivih dokumenata policije Unmika i razgovarao je sa dvojicom pripadnika međunarodnih bezbednosnih snaga koji su bili uključeni u istragu bombaškog napada u Podujevu.

Prema tim dokumentima, Kfor i Unmik su unapred znali da „devetočlana teroristička ćelija“ sprema napad na autobuse koji su prevozili Srbe, a ostalo je nejasno zbog čega su Euleksove sudije odlučile da odbace dokaze na osnovu kojih je Florim Ejupi u prvostepenom postupku osuđen na 40 godina robije.

Dakle, 16. februara 2001. godine na brdu kod sela Livadice sedela su dva muškarca i čekala prolazak konvoja srpskih autobusa. Bomba, načinjena od gotovo 100 kilograma eksploziva, bila je skrivena u cevi za drenažu ispod magistralnog puta.

Neposredno pre prolaska autobusa, razvukli su žicu do debla koje se nalazilo na uzvisini iznad puta, zapalili cigarete i čekali. Na signal trećeg pripadnika te grupe, privezali su žice za akumulator i aktivirali bombu u trenutku kada se autobus „Niš-ekspresa“ nalazio tačno iznad cevi za drenažu.

Silina eksplozije podigla je autobus u vazduh i odbacila ga petnaestak metara daleko od mesta na kojem se bomba nalazila, navodi se u Unmikovim dokumentima načinjenim neposredno posle napada.

U opštem naletu panike, koja je posle eksplozije zahvatila međunarodne misije na Kosovu, žrtve su helikopterima prebačene u mrtvačnice i bolnice, a u forenzičkom delu istrage, koji je usledio odmah posle, na mestu sa kojeg je bomba aktivirana pronađeni su opušci cigareta.

Nedugo zatim, navodi se u izveštaju Unmika, naređeno je da se krater koji je nastao posle eksplozije zatrpa – kako bi saobraćaj normalno funkcionisao, a istražitelji tvrde da su na taj način uništeni dokazi. Naredbu da se krater zatrpa izdali su oficiri Kfora.

Ipak, nedugo posle napada otkriveno je da DNK pronađen na nekoliko opušaka sa mesta sa kojeg je aktivirana bomba odgovara DNK povezanim sa slučajem ubistva u Nemačkoj iz 1997. godine, za koje je osumnjičen Florim Ejupi.

Tokom suđenja za bombaški napad kod Podujeva, zaštićeni svedok „Alfa“ rekao je da mu se Ejupi poverio da je lično aktivirao eksploziv. Potraga za Ejupijem trajala je više od godinu dana, a u akciji hapšenja, prema dokumentima Kfora, učestvovalo je bezmalo 3.000 britanskih i norveških vojnika, uključujući i specijalce iz SAS.

Uhapšeno je ukupno 27 kosovskih Albanaca, od kojih su četvorica zadržana u pritvoru. Trojica su nedugo zatim puštena na slobodu, ali je Florim Ejupi, u to vreme aktivni oficir Kosovskog zaštitnog korpusa, zadržan u pritvoru u Prištini. Na slobodu su pušteni Jusuf Veliju i Avdi Behljulji, a sa jednim od njih dvojice je, prema dokumentima iz istrage, Ejupi razgovarao telefonom neposredno pre napada.

„Posle hapšenja Florima Ejupija, nikome od istražitelja Unmikove policije nije bilo dozvoljeno da mu priđe dok se nalazio u pritvoru u Prištini. Zabrana je stigla direktno sa vrha (Misije UN). Neposredno pošto sam to saznao video sam kako poleće američki helikopter“, rekao je za portal RTS visoki zvaničnik Unmikove policije koji je želeo da ostane anoniman.

Zvanično, Kfor i predstavnici američkog kontingenta na Kosovu nikada nisu potvrdili da je Ejupi prebačen u Bondstil, a ceo slučaj je u ogromnoj meri zakomplikovao ionako složene odnose između Unmikove policije i Kfora, koji iz raznih razloga nisu razmenjivali obaveštajne podatke.

Napad mogao da bude sprečen

Da stvar bude složenija, bombaški napad kod Podujeva mogao je, bez velikih problema, da bude sprečen, jer su Britanci, izvesno vreme pre eksplozije, dobili obaveštajne podatke o datumu i broju ljudi koju su učestvovali u planiranju.

U poverljivom izveštaju nastalom tokom istrage o napadu kod Podujeva navodi se da je na razvoj događaja uticao niz faktora, pa vojnici koji su bili upućeni da obezbede put nisu stigli da provere deo na kojem se napad i dogodio.

„Dva muškarca“ koja su posmatrala put sa brda „privukla“ su pažnju vojnika, ali oni nisu uspeli da zaustave konvoj jer im se pokvarila radio-stanica, navodi se u izveštaju Kfora.

U poverljivom izveštaju Unmika pak navodi se da je za napad „odgovorna devetočlana teroristička ćelija“, koja je akciju kod Podujeva preduzela kako bi „zastrašila srpsko stanovništvo na Kosovu“.

Ejupi je, nedugo posle prebacivanja u Bondstil, uspeo da pobegne tako što je prosekao otvore u žici makazama, koje mu je u zeljanici donela porodica. Za američke snage pri Kforu, beg nije bio preterano veliko iznenađenje, pa je, posle istrage, obezbeđenje pritvorske jedinice u Bondstilu ojačano dodatnom žicom i stražarskim kulama.

Njegov beg se pokazao „zgodnim“ za čelnike Kfora i Unmika, koji su i pre ovog slučaja „zaustavljali“ istrage protiv niza bivših komandanata OVK, uključujući Samija Ljuštakua i Sabita Gecija. Na intervenciju čelnika Unmika i Kfora, u prve dve godina mandata međunarodnih misija na Kosovu oslobođeno je dvadesetak bivših pripadnika OVK, od kojih je najmanje jedan bio na poternici Interpola.

Ejupi je, na kraju, uhapšen juna 2004. godine u Tirani, zajedno sa Faikom Šaćirijem i Dževatom Kosumijem i predat u ruke Unmiku, a u suđenju koje je usledilo, osuđen je na 40 godina zatvora, ali ga je žalbeno veće oslobodilo zbog nedostatka dokaza.

Florim Ejupi je 2014. godine još jednom uhapšen, ovog puta zbog ubistva dve osobe, pripadnika kosovske policije i službenika Unmika 2004. godine. Ejupi i dvojica navodnih saradnika su ubrzo pušteni iz pritvora, a pred vrata svedoka Škumbina Mehmetija je u međuvremenu ostavljen paket u kojem su se, prema izveštaju Euleksove policije, nalazile bomba, maska i cucla.