Bolonja i Tiršenrojt novi izazovi

Poznata i ugledna ilustratorka knjiga za decu Ana Grigorjev iz Beograda ovih dana učestvuje na 62. Sajmu knjiga za decu u Bolonji sa izdavačem „Lagunom“ koja je jedan od 1.400 izlagača iz 90 zemalja. Ona istovremeno priprema materijal za samostalnu izložbu u bavarskom gradu Tiršenrojtu. Dok je zauzeta pripremama za ova dva inostrana gostovanja, na „domaćoj“ izdavačkoj sceni upravo je iz štampe izašla knjiga bajki „Ponoćni cirkus“ za koji je tekst pisao Uroš Petrović a ilustracije radila Ana Grigorjev. Sve su to razlozi za susret i razgovor sa umetnicom koja je ilustrovala preko 180 visokotiražnih knjiga za decu, oko 50 slikovnica i 20 udžbenika za domaće i inostrane izdavačke kuće.

– Prvi put sam na Sajmu dečje knjige u Bolonji, koji se održava od 31. marta do 3. aprila. To je čuveni sajam knjiga za decu i on je vrlo značajan za ilustratore a ja idem sa Izdavačkom kućom „Laguna“, tu su pisci, urednici a štand delimo sa Italijanima. Na našem i talijanskom štandu biće moje i knjige Uroša Petrovića, jer mi smo tu kao tim i ja se nadam kontaktima i susretima sa novim izdavačima – kaže Ana Grigorjev.

Posebno je za nju značajan poziv iz Tiršenrojta da u ovom gradu blizu granice sa češkom samostalno izlaže svoja dela u gradskom muzejskom prostoru.

– Izložba u Tiršenrojtu u Nemačkoj za mene je veliki izazov, radujem se i ubrzano pripremam „printove“ jer nemam originale. Ja radim digitalno i onda se to štampa. Tu su i neke slike rađene kao 3D manjeg formata u kombinaciji sa staklićima, kamenčićima, grančicama i mislim da će to biti jako atraktivno. Otvaranje izložbe u Tiršenrojtu je 9. maja kada će biti izložene moje stare knjige od pre 10-15 godina i ove novije knjige. Neke od tih starijih knjiga objavljene su u Nemačkoj, kao što su „Snežna kraljica“, „Palčica“, „Kralj žabac“, a čula sam da će neki učitelji doći na izložbu i oni su počeli da obrađuju sa učenicima te neke moje knjige. Tih starih mojih knjiga nema više jer su rasprodate a nema doštampavanja jer ja nemam prava prema napravljenim ugovorima – ističe umetnica.

Trenutno njezin izdavač je „Laguna“ a do pre pet godina najviše je radila za „Evrobuk“ i tu je nastala njezina edicija „Zaboravljene priče“ koje su objavljene u Nemačkoj i biće izložene u Tiršenrojtu.

– Sa „Lagunom“ sam započela rad na novoj ediciji „Tajnovite bajke“ u kojoj su izašle knjige Uroša Petrovića sa mojim ilustracijama „Začarani kaleidoskop“ i „Bajka o Ledemonu“ a treća knjiga „Ponoćni cirkus“ izašla je ovih dana. Planirano je da godišnje izađu po tri knjige. Pored toga, radila sam ilustracije za knjige Oskara Vajlda „Sebični džin“, „Srećni princ“ i „Rođendan Infante“ koje su njegove i najpoznatije knjige. One su malo tužne i neki kažu da su više za odrasle nego za decu, jer imaju tužan kraj ali i jake poruke i ja ih zaista volim. Na izložbi u Nemačkoj biće i ilustracije iz ovih knjiga – napominje Ana Grigorjev i dodaje:

– Postoji jedna edicija slikovnica Srećne porodice koje sam ja uradila još pre 15 godina, radi se o 12 slikovnica porodica životinja koje prolaze kroz životne situacije kao i mi (rođenje, rođendani, slavlja, kupovanja, oprema stana). To su pomalo trivijalne, ali tople ljudske priče koje trebaju da podsete i podstaknu ljude na neke sitne porodične vrednosti, do sada su izašle dve od ukupno četiri knjige sa po tri porodice. Treća knjiga treba da izađe uskoro a četvrta krajem godine. To je prva edicija i prve knjige u kojim sam autor teksta i ilustrator, što je bio za mene izazov i prvo iskustvo takve vrste.

Zanimljivo je čudi kakve su reakije dece i odraslih na njene ilustracije u knjigama.

– Ljudi uglavnom lepo reaguju na te moje ilustracije. Ja kažem da je to otvorena priča ili ljudi vole te moje ilustracije ili ne vole i ja živim sa tim bez problema. često u jednoj priči ubacujem neke detalje koji se deci sviđaju i interesantno im je, to im razvija kreativnost i maštu i formira malo drugačiji pogled na svet. Tu se razvija i samopouzdanje kod dece i omogućuje im široki pogled na svet i svest da je sve moguće i da je sve u njihovim rukama. Bajke su vrlo važne za razvoj deteta i svi smo uz njih odrasli i bez toga se ne može!

Tokom razgovora bilo je reči i o ilustracijama u školskim udžbenicima.

– Radila sam ja ilustracije za jedan broj udžbenika, ali se tu nešto nisam baš dovoljno pronašla, jer tu sam prilično ograničena. Kod udžbenika postoji jedan okvir koji ne dozvoljava da rasplamsam svoju maštu koliko bih želela i da se „razmašem“, uradila sam nekoliko udžbenika, čak i Bukvar za prvi razred, ali više su mi ležale bajke i tome sam se posvetila. Moj stil i pristup iskristalisali su se na ediciji „Zaboravljene priče“. Ja sam profesionalac i radim i ono što mi manje prija i tematski odgovara, tako da sam sebi dozvolila luksuz da biram ono što hoću da radim i to mi je odlična pozicija. Imala sam mnogo sreće sa izdavačem iz „Evrobuka“ pokojnim Novicom Jeftićem koji je bio moj prvi, ali i najbolji izdavač jer mi je dao potpunu slobodu da biram šta ću i kako ću da radim. Ispostavilo se to kao pravi recept, jer meni treba taj osećaj širine i slobode. Ista priča je i u „Laguni“ sa izdavačem Dejanom Papićem s kojim imam divnu saradnju i to mi odgovara. Pokazalo se tokom saradnje da sve što sam izabrala i uradila bio je pun pogodak. Sve to govori da možda nisam bila ni svesna koliko sam imala sreće priznaje umetnica.

Obzirom da vrlo produktivna i da mnogo radi, interesantno je njezino objašnjenje da li može da se živi od ilustrovanja.

– Ilustracija je posao od koga se može da živi, ali ja to još nisam osetila u punoj vrednosti. Kažu mi da kada se nakupi više knjiga da ću to da osetim na pravi način – objašnjava Ana Grigorjev i dodaje da je bilo pokušaja da proširi poslove u ovoj oblasti umetnosti:

– Bilo je poziva i predloga da držim časove slikanja i ilustracije, ali ja za to ne bih imala dovoljno energije i vremena uz sve ovo što trenutno radim. Ovo što radim traži celu mene i potpunu posvećenost tako da se događa da nekad nemam ni dan odmora kada se radi o nekom projektu. Posao me prosto vuče i ja ne umem da ne radim ništa, pa i kada odem na letovanje, ja jedva čekam da se vratim sa odmora i da radim jer to mi je postalo sastavni deo života!

Rad sa decom i deci ima svojih draži, ali i odgovornosti, što je tokom duge umetničke karijere osetila i Ana Grigorjev.

– Ima slikara koji misle da je lako i jednostavno raditi ilustraciju neke knjige, jer navodno sve to će lako da prođe kod dece. Ali, deca su najveći kritičari i ono što kod njih ne prođe, ne prođe nigde! Ja sam to testirala prvo na svojoj deci i shvatila da kod njih tu nema laži ni prevare, jer deca vide šta je iskrena ilustracija. čak sam čula komentare i za tekstove koje sam pisala da se dopadaju deci jer su iskreni, preživljeni i deci ne može ništa da se podvali. Ja se radeći ovaj posao osećam kao da nikada nisam zaboravila taj period detinjstva i mogu reći, iako to može izgledati detinjasto, ja se igram celi život. Meni je ovo igra i kroz sve što radim provučem i neku tešku situaciju, možda je moj i najproduktivniji deo u radu kada mi se događaju najteže stvari. To je i neki beg od stvarnoti, ali i lek tako da ja mogu da radim i kada sam dobro raspoložena, ali i kada sam loše raspoložena, jer to je sastavni deo mog života – završava priču za „Vesti“.

Bila protivnik digitalne tehnike

– Dugo sam bila protivnik te digitalne tehnike u poslu ilustracije, nisam htela ni da uključim kompjuter i da nešto o njemu znam. Sve sam radila rukom, imala sam gomilu boja oko sebe drvene boje, tempere, gvaš, akvarele. Tu je bilo isparenja, brljanja, mrljanja i to je bio haos oko mene, jer sam najviše koristila kombinovanu tehniku. Kada mi se rodila ćerka i kada sam videla koliko je to isparenje boja nezdravo i nepraktično, rešila sam da prvo pokušam, onako bojažljivo i nisam baš bila previše oduševljena tom digitalnom tehnikom. Ali, posle nekog vremena to mi je postalo normalno i bila sam baš oduševljena, danas radim digitalno i uopšte ne osećam razlike – objašnjava ilustratorka.

Privlačile je ilustracije

– Ja sam završila dizajnersku školu pre Likovne akademije ali me dizajn nikada nije privlačio. Dok sam bila na Likovnoj akademiji mislila sam da ću da budem klasičan slikar, ali su me ilustracije uvek privlačile. Govorili su mi da radim portrete i pejzaže, a ja to i radim ali kroz ilustracije i ne vidim tu neku granicu smatra umetnica. Da je ilustracija umetnost u kojoj se pronašla govore i njezila dela. U medijima su kao njezina najznačajnijadela koja je ilustrovala nabrojani su: „Knjiga za svaku devojčicu“ (izdata 2008. godine, „Knjiga za svakog dečaka (2010), „Vesele porodice (2008-2010), „Konjić Grbonjić“ (2011), „Snežna kraljica“ (2013), „Krcko Oraščić“ (2014), „čarobnjak iz Oza“ (2015), „Palčica“ (2017) i „Maša i medved“ (2017). Od 1996. do 2012. godine publici u Beogradu, Novom Sadu i Lazarevcu predstavila se na samostalnim i grupnim izložbama. Od 2003. godine član je ULUPUDS a nagradu za mozaik Fakulteta likovnih umetnosti „Dželebdžić“ dobila je 1998. godine.