Boemsko veče u Srpskom klubu

Muzika se prošlog vikenda zaorila u Srpskom klubu Berlin gde je priređeno Kafansko veče za članove, prijatelje kluba i sve koji vole domaću atmosferu, muziku i trpezu. Veselje je potrajalo do duboko u noć, a domaćih specijaliteta s roštilja bilo je dovoljno. Posebno je popularna bila rakija, služena na tradicionalan način, u čokanjčićima. Izbor muzičkog izvođača ovoga puta pao je na berlinski Balkan boem bend, koji svira akustičnu muziku, bez dodatnog ozvučenja, pa su kvantitet pojačala uspeli da nadoknade kvalitetom izvođenja. Nije se insistiralo na najnovijim hitovima, ali pretežno mlađa publika imala je sluha i za starije pesme narodne muzike. Kad je krenula pesma „Nazdravite drugovi“, orkestar je dobio „jednoglasnu“ podršku prisutnih, koji su je otpevali svi kao jedan. U kasnijim satima, prave ovacije je izazvalo i izvođenje pesme „Za Beograd“ iz čuvenog filma „Ko to tamo peva“.

Još bolje za 8. mart

Borivoje Lončarević, predsednik Srpskog kluba Berlin, imao je razloga na pretek da sa prisutnima podeli dobro raspoloženje.

– Posle zabave u oktobru, kojoj je prethodila dvogodišnja pauza, i koja nije bila tako dobro posećena, sada smo prezadovoljni jer gotovo da nema praznog mesta. Onda smo imali muziku s ozvučenjem, pa je zabava morala da se završi u toku dana. Oko ovih prostorija su stambene zgrade, pa nije izvodljivo da se organizuje nešto sa glasnom muzikom do duboko u noć. Zato smo se ovog puta odlučili za akustičnu muziku a najvažnije je da se i gostima baš sviđa. Najvažnije je da su svi veseli. Za 8. mart će biti još bolje – najavljuje Lončarević.

Ovoj lepoj večeri prisustvovale su i dobre prijateljice, Mileva Štube i Spomenka – Beba Lajter. Mileva ističe da dugo nije bila sa našim narodom.

Pevaju sve generacije

– Večeras je zaista odlično. Jako je lepo što se okupilo ovoliko ljudi, svih generacija. Ima gotovo tri godine kako nisam bila na nekoj našoj manifestaciji, pre svega zbog korone. Ovde vidim puno poznanika i stvarno je super. Ja sam inače u Berlinu još od 1970. godine i u našem najstarijem klubu takoreći od početka. Došla sam iz Novog Grada u Republici Srpskoj, dugo sam radila i sada uživam u penziji, dok moj sin živi u Bremenu.

Spomenka – Beba Lajter je takođe dugo u Berlinu, a suprug joj je trenutno u Novom Sadu, Mihajlo Lajter je godinama uspešno vodio ovaj klub.

– Pridružujem se prijateljici Milevi i u lepim penzionerskim danima i na ovoj divnoj zabavi. Često viđam naše ljude, korona nas je omela za duže vreme, ali sad polako obnavljamo druženja. Trudim se da sa suprugom što više da boravimo u Novom Sadu, obično do tri puta godišnje, po mesec, dva, pa i tri.

Biljana Rogožarski je tu sa Nikoletom Bošnjak i drugim prijateljicama.

– Posle toliko dugo vremena pod koronom, imamo gde da se sastanemo i proslavimo, ako ništa drugo, onda ovaj ponovni susret. Viđam se dosta sa našim ljudima, preko vikenda, ali i tokom nedelje. Uglavnom su to dugogodišnji prijatelji jer 35 godina sam u Berlinu, promenila sam više poslova, a sada radim samostalno, pa tako uvek mogu sebi da organizujem vreme za ovakva druženja.

Požrtvovani i verni članovi kluba Nena Kops i Pavel Šeprak su posle velikog truda u organizaciji i sami zaplesali.

Ksenijina prva zabava

Stela Denčić je došla sa ćerkom Ksenijom i sestrom. Ksenija je još mala da pravi bilo kakve korake, ali će posle ovoliko lepe muzike možda jednog dana poželeti da nauči da igra u folklornom ansamblu.

– Ovo je jedinstvena prilika da moja desetomesečna ćerkica prisustvuje našoj zabavi i na vreme počne da se navikava na melodije i atmosferu iz zavičaja. Zaista nam je predivno, i odlično smo se zabavili. U Berlinu živim sedam-osam godina, i za to vreme upoznala sam mnogo naših ljudi. Srećemo se i družimo kad god imamo vremena. Sestra i ja smo došle iz Zrenjanina, a suprug je iz Vrbasa. On se bavi građevinskim poslovima, a ja sam za sada kod kuće sa bebom, kao i sestra koja ima dvoje dece.

Sa njima je i Teodora Marković koja kaže da je prvi put na manifestaciji gde se okupljaju naši ljudi.

– Dopada mi se i potrudiću se da budem češće na ovakvim skupovima. Rođena sam u Berlinu, ali ne uspevam baš da se viđam s našim ljudima. Još idem u školu i razmišljam šta ću posle gimnazije. Uglavnom dva puta godišnje idem do Vrbasa, odakle su moji roditelji.

Dobar provod

Dobroj atmosferi se obradovao i Predrag Glavaš, koji je došao sa suprugom i kumom.

– Odlično je što smo uspeli da uklopimo vreme i večeras dođemo u Srpski klub Berlin i ovako dobro se provedemo. Ranije sam često bio prisutan u klubovima i aktivan, a jedno vreme čak i predsednik kluba Mladost. Sada imam mnogo posla, pa ređe prisustvujem našim svetkovinama. Vlasnik sam firme koja se bavi električarskim radovima i zapošljavam deset ljudi. Angažujemo se na velikim građevinskim objektima širom Nemačke. Rođen sam u Berlinu, gde mi je veliki deo familije, i tu imam mnogo prijatelja i kumova. Roditelji su mi iz Siska i Koprivnice, ali već više od 40 godina imamo kuću u Despotovu, kod Novog Sada, gde odlazimo svake godine. Supruga Živka je 2011. godine došla iz Futoga, imamo dvoje dece. Tu nam je i kuma Rebeka Marinović.

Mnogo nam je lepo

Da neko ko se bavi socijalnom radom i često sluša o problemima drugih može tek na ovakvim okupljanjima dobro da se opusti i provede, uverava nas Milena Adamović:

– Predivno je večeras, s ovim orkestrom je uvek super. Volela bih da budemo češće u klubovima, a u ovoj godini sam prvi put. Drago nam je što smo se večeras konačno malo okupili, posle godinu dana, jer korona nije dozvolila da to bude ranije. Ja sam 30 godina u Berlinu, došla sam iz Niša. U socijalnoj službi pomažem i našim ljudima. Ovde sam sa koleginicom Dragicom. Na Vedingu nam je radno mesto, ali pokrivamo ceo Berlin. Pre korone smo se mnogo češće viđale s našim ljudima, na skupovima i folklornim druženjima, pogotovo što su mi deca igrala u folkloru. Našu kulturu svakako, ne bismo smeli da zapostavimo i zaboravimo. Imam dvoje dece, a odskoro i unuče.

Dragica Radosavljević se nadovezuje:

– Mileni moram da se odužim što me je dovela ovde jer nam je mnogo lepo. Od pojave korone, dosta radimo od kuće. S koronom, problemi su se svakako umnožili, ljudi moraju mnogo duže da čekaju da bi posetili pojedine ustanove, za decu je u vrtićima mnogo teže naći mesto. U Berlinu sam osam godina. S roditeljima sam došla iz Gornjeg Milanovca. Živim sama s dvoje dece od 13 i 8 godina, i svaku priliku koristim da odemo do zavičaja, bar dva puta godišnje. Deca redovno pohađaju i dopunsku školu na srpskom jeziku, pri Crkvi Svetog Save na Vedingu.

Ivana Ivaniš takođe uživa sa prijateljicama u dobroj atmosferi i uz dobru muziku.

– Odlično je da se ovde proveselimo, posle svih obaveza. Profesionalno se bavim kulinarstvom, ali sad sam uglavnom sa sinom Mijatom kod kuće, dok suprug radi u firmi koja se bavi elektroinstalacijama.

Mira Nikolić je dugo u Berlinu i dobro zna šta znači kada se posle duge pauze desi jedno ovakvo veče.

– Super nam je ovde. Više od 30 godina sam u Berlinu i dobro je da se ovako lepe večeri ponovo održavaju. Sa roditeljima sam došla iz Šapca, kada je krenula inflacija, 1991. Suprug Darko Radosavljević i ja imamo troje dece, sinove Stefana i Dragana i ćerku Aleksandru. Dvoje su već završili školu i rade.

Voli dobru pesmu

Predrag Šepšinac ne krije da je atmosfera po njegovom ukusu i da ceni dobru kafansku pesmu.

– Večeras je zaista fenomenalno, prva liga! Nažalost, slabo se viđam sa našim ljudima jer je ova situacija s koronom sve poremetila. Već sam 25 godina u Berlinu i bavim se građevinskim radovima. Ovde mi je cela porodica, sin, snaha i troje unučića. Živeo sam u selu kod Mladenovca, a potičem iz okoline Smederevske Palanke. Privržen sam selu i imao sam veliku želju da se posvetim poljoprivredi u zavičaju, pre svega voćarstvu. Dosta smo uložili sin i ja, pa i unuk, ali naišli smo na nepovoljne okolnosti, pa smo morali da odustanemo.

Važan je i dobar roštilj

Na poziv prijatelja Borivoja Petrovića Paje, upražnjeno mesto za roštiljem zauzeo je Vlade Babić, koji je pre deset godina došao iz Užica. Sa velikim iskustvom vođenja turističke agencije, koja je mnoge ljude vozila od Srbije do mora, Vlade je odlično znao kako roštiljskim finesama i gril-majstor može da odigra važnu ulogu u održavanju dobre atmosfere.

Korona „odvela“ igrače

Borivoje Lončarević kaže da se sada aktivnosti kluba odvijaju redovno, ali nije sve kao pre korone.

– Više igrača folklora koji su stasali i iz dečjeg ansambla trebali da pređu u omladinski su napustili folklor, pa imamo problem s popunom članstva. Radimo sa članovima koji su tu, i rado ćemo prihvatiti sve nove koji se jave. Što je najinteresantnije, stalno nam stižu ponude za nastupe od nemačkih institucija, koje time sponzorišu naš klub i naš rad, ali nam nedostaje članstvo. Posebno su omiljeni nastupi u Bricer gartenu, za koji i ove godine imamo poziv. Svakako ću obezbediti jednu grupu koja će prezentovati naš folklor. To je odličan prostor, a pretežno nemačka publika uvek je oduševljena i jako je važno da prezentujemo našu tradiciju i kulturu u što boljem svetlu.