Boćarska fešta za sve generacije

Krajiško bućačko društvo “Liverpul“ iz Sidneja, održalo je proteklog vikenda tradicionalni godišnji turnir na kome je učestvovalo čak 20 ekipa, a titulu je odnela domaća ekipa „Krajiške delije“.

Ekipa u sastavu Rajko Gagić, Ilija Trifunović, Željko Cupać i Mirko Dopuđ, osvojila je svoju prvu titulu na bućarskim nadmetanjima, i to upravo na domaćem turniru.

Tako je nakon više od dvadeset godina oganizacije turnira na Crkvenom imanju u Rosmoru, predsednik Krajiškog bućarskog društva „Liverpul“ Rajko Gagić s njegovim „Delijama“, uspeo da podigne pobednički trofej.

Bezbroj učešća na turnirima širom Australije, nekoliko finala i litre znoja prolivenog oko organizovanja turnira u protekle dve decenije, nagrađeni su pobedom u finalu protiv ekipe RSK – 21:18.

Još od početka 2000-ih, krajiški bućači iz Liverpula organiziju godišnji turnir u balotama, boćanju ili bućanju, što je naziv koji se koristi u delovima Dalmacije i Ravnih kotara. Poklonici igre su poslednje organizovano druženje imali u februaru prošle godine, jer su zatim pandemijske restrikcije onemogućile sve planirane događaje.

Željni druženja sa starim drugarima iz ostalih delova Australije, liverpulski domaćini su dali sve od sebe da ovogodišnji turnir bude jedan od najboljih.

Ekipe iz četiri grada

Ovaj jednodnevni turnir privukao je čak dvadeset timova, od kojih 15 iz raznih delova Sidneja i pet iz drugih gradova. Po dve ekipe su doputovale iz Vulongonga („Kninsko Kosovo“ i „Velebit“) i Kanbere („Manjača“ i „Kalenić“), a Brizbejn je predstavljao tim „Sveti Đorđe“.

Družina iz Kvinslenda nam je objasnila da uopšte nisu imali vremena da biraju ko će činiti četverac u timu, već su jednostavno četiri stara drugara Žika, Musa, Dado i Zoki ostavili na jedan vikend familijarne obaveze iza sebe i uputili sa ka Sidneju da obnove stara i steknu nova prijateljstva.

Ostaje žal za izostankom čak 30 igrača iz Melburna, koji su bili sprečeni da dođu zbog restriktivnih mera u Viktoriji. Avionske karte i smeštaj bili su obezbeđeni, ali veliki prijatelji krajiških bućača iz Sidneja ipak nisu mogli da doputuju.

Zbog velikog broja ekipa turnir je odigran po nokaut sistemu, umesto uobičajenog igranja po grupama. Iako su neke ekipe odigrale samo jedan meč, to nikome nije smetalo, jer svi su imali razumevanja za organizatore, a i svi su ostali do kasno u noć i posle završetka finalnog meča.

Gagići atrakcija turnira

Nikola, Jovan i njihova mlađa braća blizanci Dušan i Sava Gagić učestvovali su sa ekpoim nazvanom „Gagići“. Mišo Gagić, ponosni otac ova četiri momka, uputio je svoju decu da zavole tradiciju i da se druže sa svim generacijama na bućačkim turnirima.

Iako nisu imali mnogo sreće u nadmetanju, to i nije bio njihov glavni cilj, već da se druže s drugom decom, ali i odraslima koji vuku iste korene.

Salvu aplauza braća Gagić su izazvala i na izvlačenju lutrije, kada su osvojili neverovatne četiri nagrade, po jedna za svakog od braće. Razlog za njihovu „sreću“ braća su otkrila u tome jer su bukvalno kupili desetine tiketa, što je dodatno osvojilo publiku u sali.

Drama u finalu

Vrhunac uzbuđenja dogodio se kako i priliči – u velikom finalu. Ekipa „RSK“ u sastavu Željko Krneta, Vanja Štrbac, Branislav Lacmanović i Aleksandar Veselinović imala je partiju u rukama, kada je povela sa 18:12. Iako su ih u tom trenutku samo tri poena delila od trijumfa, „Krajiške delije“ su uspele da naprave neverovatan preokret i trijumfovale rezultatom 21:18.

Zahvalnica učesnicima

Na ceremoniji dodele pehara, predsednik Krajiškog društva „Liverpul“ Rajko Gagić naglasio je da se uopšte ne oseća tako. Kako je u šali naglasio, ove i prethodnih godina na kraju turnira je umoran i prljav, a tako baš ne izgleda jedan predsednik – što je izazvalo salvu smeha u publici.

– Dvadeset i jednu godinu se čekalo na šampionski pehar i, eto, sada je u našim rukama – poručio je Gagić.

On je zatim objasnio kako su posle tako dugog posta uspeli da dođu do pehara:
– Proteklih godina smo se fokusirali na organizaciju, logistiku i sve ostalo što ide uz to. Isto smo uradili i ove godine, međutim, rekli smo sebi da ćemo malo više povesti računa o samom bućanju, pa smo se dva meseca baš za buće i konačno iskoristili trenutak – rekao je Rajko Gagić.

Na kraju, titula jeste pripla „Delijama“, ali je ona nagrada za sve vredne bućače koji godinama za uložen trud u protekle dve deceije.

Do viđenja u Kanberi

Rajko Gagić je obavestio prisutne o predstojećim druženjima.

– U avgustu ćemo se okupiti u Kanberi, na tamošnjem turniru. Ako Bog da, u oktobru svi idemo u Melburn, gde će ponovo biti veliko takmičenje. Zahvaljujem se svima na pomoći i saradnji i pozdravljam vas do idućeg druženja u Kanberi – poručio je Gagić.

Simatović majstor za pečenje

Organizacija naravno nije zatajila ni ove godine. Vredni domaćini su još od ranih jutarnjih časova počeli da roštiljaju i pripremaju pečenje, tako da je sve bilo spremno već u 10 časova ujutro, kada je bio skup učesnika i gostiju pred početak turnira.

Za kulinarske specijalitete glavni je bio Zoran Simatović koji zaslužuje sve komplimente za besprekorno pripremljeno posluženje.

Poziv na humanitarni piknik

Na drugarskoj večeri koja je usledila posle turnira, Petar Mrkela je pozvao sve goste na humanitarnu akciju koju sledeće nedelje, 20. juna, takiđe u Rosmoru organizuje udruženje „Momčilo Bogunović“.
– Vidimo se sledeće nedelje na istom mestu, da zajedno pomognemo našim Krajišnicima. Ovom prilikom mogu da potvrdim da Krajiško bućačko društvo „Liverpul“ dolazi da podrži ovu akciju – je poručio je Mrkela.

Ilijin “gren slem“

Član pobedničke ekipe Ilija Trifunović podelio je utiske o osvojenoj tituli.

– Učestvovao sam na turnirima širom Australije, kad god je to bilo moguće. Do sada sam osvojio titule na turnirima u Melburnu, Kanberi, Vulongongu, a sada na kraju i u Liverpulu. Ovo mi dođe kao Đokoviću kada je osvojio Rolan Garos, pa sam tako sada kompletirao „slemove“ naših bućačkih turnira i bio u pobedničkim ekipama na sva četiri turnira – s osmehom je poručio Trifunović.

Od Invalida do Vlažnog baruta

Većina ekipa učesnika nosila su simbolična imena predstavljajući mesto porekla, dok su sa druge strane nekoliko ekipa imala kreativna i šaljiva imena.

Tako su se takmičili: Ravni kotari, Gagići, Orlovi, Kosovo kninsko, Srbija, Smrekovac, Krajiške delije, Janković Stojan, Velebit, Sv. Đorđe, Janković Stojan, Kalenić Kanbera, RSK, Manjača, ali i Šampioni rđavi, Invalidi, Kamen, Vlažni barut, Kumovi i Peđino jato.