Biće vakcine i za Srbiju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Bocan-Harčenka.

Oni su po brojnim pitanjima zaključili da se odnosi dveju bratskih zemalja razvijaju odlično, a najbolja potvrda je to što se u saopštenju navodi da je Bocan-Harčenko obavestio Vučića o napretku koji stručnjaci u Rusiji ostvaruju u daljem razvoju vakcine protiv virusa korona, koja će biti dostupna i građanima Srbije. Oni su se saglasili da bez odgovarajuće vakcine čovečanstvo neće nadvladati opaku zarazu.

Ova vest svedoči o snažnim partnerskim vezama, budući da je Moskva do sada samo Minsku isporučila malu količinu vakcina od oko 2.000 doza. Naime, Rusija i Belorusija su u uniji koju nazivaju saveznom državom i imaju otvorene granice i ekonomiju i vojni savez.

Kao što smo pisali, Rusija je do sada jedina u svetu razvila dvovektorsku adenovirusnu vakcinu protiv korone sputnjik 5. Pritom, u završnoj fazi kliničkih ispitivanja je i vektorska vakcina protiv korone zasnovana na onoj koju je Rusija razvila za ebolu u Africi, koja je takođe jedina registrovana u svetu.

Trka od Kine do Brazila

Vakcina postoji, ali je najveći problem kapacitet farmaceutske industrije, pošto za Rusiju prioritet predstavljaju njenih 148 miliona stanovnika. Moskva je saopštila da je spremna da preda i licencu za proizvodnju, ali se za to do sada prijavio samo Brazil, ruski partner iz BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). Naime, samo Brazil u Južnoj Americi ima određeni kapacitet za proizvodnju ruske vakcine, ali isključivo za tržište na svom kontinentu. Kina je takođe razvila vakcinu, ali ona još nije u upotrebi, dok je još nepoznato da li će se Indija opredeliti za kupovinu ili licencnu proizvodnju kako bi spasla svojih 1,353 milijarde stanovnika među kojima se zaraza širi strahovitom brzinom.

Dugačak red kupaca

Unapred nahvaljenih vakcina sa Zapada još nema, pošto je nekoliko puta došlo do prekida kliničkih ispitivanja, jer su se dobrovoljci razboleli. Da podsetimo, izrazit primer je slučaj vakcine koju razvijaju naučnici Univerziteta Oksford i britansko-švedske kompanije AstraZeneca
. S obzirom na ugled ovog univerziteta, od njihove vakcine se najviše očekivalo, ali je kliničko ispitivanje dva puta prekidano zbog pojave neuroloških oboljenja kod dobrovoljaca. Prvo zbog „neobjašnjive bolesti“, a potom i upale kičmene moždine kod dobrovoljca. Ako se ta vakcina na kraju pokaže uspešnom, opet ostaje problem kapaciteta i to zbog banalne činjenice da Britanci mogu sve sa uvozom da obezbede samo 10 miliona staklenih ampula za vakcine mesečno.

Tako je Srbiji preostalo da na početku trećeg talasa korona virusa usmeri pogled na Istok, odakle je uvek dolazila pomoć. Za rusku vakcinu, i pre nego što se pojavila, u red je stalo dvadesetak država, ali izvesno još dugo je neće biti za sve. Zato je poruka koju je preneo ambasador Bocan-Harčenko da će biti vakcine i za Srbe izuzetna potvrda pozicije koju su srpska politika i diplomatija izgradile u odnosima s Rusijom.

Spreman gasovod

Ambasador Bocan-Harčenko i Aleksandar Vučić sa zadovoljstvom su konstatovali da će srpski deo gasovoda Turski tok biti spreman do kraja godine, za kada su Bugari najavili završetak svoje deonice.

Takođe su razgovarali o pregovorima koje je delegacija Srbije vodila u Vašingtonu i Briselu sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini. Vučić je zahvalio Ruskoj Federaciji na podršci u UN i drugim međunarodnim organizacijama.

Predsednik Aleksandar Vučić ponovio je da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji, iako je pod pritiskom.

– Mi smo na putu ka EU, međutim, očuvaćemo našu poziciju i nećemo pokvariti odnose sa Rusijom. I Srbija je bila pod sankcijama i platila visoku cenu. I to nije dovelo do dobrih rezultata – rekao je Vučić u intervjuu za rusku agenciju TASS.

Cilj 15 miliona doza mesečno

Kada će vakcina stići u Srbiju zavisi direktno od obima proizvodnje u Rusiji koji mora da pređe na nivo kakav zahteva pandemija. Moskva preko državnog Fonda direktnih investicija ulaže ogroman novac, pa se planira da proizvodnja dosegne već na proleće 15 miliona vakcina. Pošto Rusija planira vakcinaciju do 70 odsto svog stanovništva (oko 105 miliona ljudi), izvesno je da će se na masovan izvoz dugo čekati.

Ministar industrijske trgovine Denis Manturov kaže da će u novembru biti proizvedeno tek 800.000 vakcina sputnjik 5, a u decembru 1,5 miliona.

– Glavni zadatak farmaceutskih kompanija je da uvećaju proizvodnju sa 50-kilogramskih reaktora na one od nekoliko hiljada kilograma. Kada dobijemo potvrdu kvaliteta i stabilnosti vakcine u reaktorima velike razmere, moći ćemo pouzdano da govorimo o obimu mesečne proizvodnje. Za sada iznosim samo orijentirne brojeve – rekao je Manturov.

On je objasnio da je tek posle toga moguć izvoz vakcine.

– Zato vodimo posao u dva pravca. Prvi je, prirodno, vakcinacija našeg stanovništva. A potom, kada okolnosti dozvole, izvozićemo u prvom redu našim prijateljima – rekao je Mansurov.

Glavna bitka za vreme

Ruski ministar zdravlja Mihail Muraško izjavio je da je neophodno održavati što manji broj zaraženih do početka masovne vakcinacije. On je pozvao sve zemlje sveta da shvate da je u ovom trenutku najvažnije da upozoravaju i objašnjavaju svojim građanima važnost preventivnih mera.

Muraško je objasnio da posle sputnjika 5 slede dve nove vakcine koje u ovom trenutku razrađuju četiri ruske kompanije.

– Reč je o vakcini Instituta Vektor i Instituta Čumakova. Novost je da je i kompanija Generijum već proizvela prvu seriju vakcina koja je sada na kontroli kvaliteta. Važno je da naglasim da su sve vakcine, koje su registrovane ili će tek biti, zasnovane na različitim tehnološkim platformama. Takođe, proizvodiće se u različitom kapacitetu. Tako ćemo dobiti tipove vakcina za različite kategorije pacijenata, naravno posle svih kliničkih ispitivanja – rekao je Muraško u odboru Državne dume za zaštitu zdravlja.