U glavnom gradu Nemačke, koji se decenijama predstavlja kao uzor reda, bezbednosti i modernog upravljanja, stvarnost sve češće demantuje tu sliku. Kako Berliner Zeitung navodi, tokom 2025. godine u Berlinu je zapaljeno oko 720 vozila. Od tog broja, 407 automobila namerno je zapaljeno, dok je još 231 uništen jer se vatra proširila sa susednih vozila. U praksi to znači da je u proseku devet automobila svake nedelje završavalo u plamenu, višestruko više nego 2011. godine, kada je zabeleženo 211 takvih slučajeva.
Statistika policije pokazuje poražavajuće rezultate. Za nepolitički motivisane požare identifikovana su svega 52 osumnjičena lica, dok za politički motivisane napade koji se u najvećem broju povezuju sa levim ekstremizmom, nije uhvaćen nijedan počinilac. Stopa rasvetljavanja ovih krivičnih dela ostaje izuzetno niska, što dodatno podstiče osećaj nekažnjivosti.
Iza suvih brojki stoje konkretne životne posledice. Hiljade građana ostaju bez automobila koji im je neophodan za odlazak na posao, prevoz dece, brigu o starijim članovima porodice ili svakodnevno funkcionisanje. Nadležni organi uglavnom se svode na vođenje evidencije i ponavljanje da je reč o „visokom nivou kriminaliteta“, dok stvarna zaštita imovine i osećaj sigurnosti izostaju. Čak i u retkim slučajevima kada se identifikuju serijske palikuće, postupci su spori, a prošle godine svega sedam slučajeva stiglo je do sudova.
Većina požara se formalno vodi kao vandalizam, lični obračuni, pokušaji prevare osiguranja ili puka destrukcija. Međutim i takvi slučajevi najčešće ostaju nerešeni. Posebno zabrinjava politički motivisano nasilje – tokom 2025. godine zabeleženo je 12 takvih incidenata, sa ukupno 83 oštećena ili uništenih vozila. Pored toga, nijedan počinilac nije procesuiran. Levi ekstremizam koji se godinama minimizira i relativizuje, očigledno deluje uz visok stepen tolerancije.
Istovremeno, policijski resursi često se usmeravaju na nadzor društvenih mreža, klimatske proteste, administrativne prekršaje i simbolične kontrole, dok se ozbiljni oblici nasilja nad imovinom ne suzbijaju sa istom odlučnošću. Takav pristup stvara utisak selektivne pravde i produbljuje jaz između institucija i građana.
Ovo više nije samo pitanje kriminala, već pokazatelj šireg društvenog problema. Dok se milioni evra ulažu u projekte „zelene tranzicije“, nadzor emisija ugljen-dioksida i međunarodne skupove, gradske ulice noću postaju prostori straha i neizvesnosti. Građani ostaju bez adekvatne zaštite, bez brze reakcije i bez jasne poruke da je njihova bezbednost prioritet.
Berlin tako prestaje da bude izuzetak i postaje primer onoga što se dešava u mnogim evropskim metropolama, visoki standardi i ambiciozne politike na papiru, a haos i nekažnjivost u svakodnevnom životu. Dok se vlasti predstavljaju kao nosioci napretka, obični ljudi posmatraju kako im imovina nestaje u vatri, a odgovorni ostaju nepoznati.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Berlin 2025. godine nije samo grad u kojem gore automobili, to je grad u kojem gori poverenje u institucije. Kada se nasilje nad imovinom pretvori u rutinu, a odgovornost izostane, sistem šalje opasnu poruku da je zakon selektivan. Ovo nije puka statistika, već ozbiljno upozorenje da se društveni temelji potajno krune, dok se na površini i dalje održava slika reda i uspeha.
Piše: Stefan Stojanović
