Sa Novom godinom idu i novi zakoni, a jedan koji očekuje Beograđane već od 1. januara 2020. godine jeste i onaj koji uvodi zabranu korišćenja plastičnih kesa! Zakon o upravljanju otpadom omogućio je odbornicima srpske prestonice da kese pošalju u istoriju.
Odluka je doneta pre 15 meseci, pa su maloprodajni lanci imali vremena da se prilagode.
Gradski oci su takođe najavili da će ubuduće donositi odluke koje će se pozitivno odraziti na zaštitu životne sredine. To su, između ostalog, proširenje pešačkih zona, kupovina električnih autobusa i čišćenje rečnih korita.
Kese koje trgovci od 1. januara budu stavljali kupcima na raspolaganje, moći će da budu samo papirne, uz naknadu ili bez. Mogu kupcima da ponude i platnene torbe za kupovinu, takođe sa ili bez naknade.
Predviđene su novčane kazne za one koji ne budu poštovali zabranu. Za pravno lice kazna je 150.000 dinara (1275 evra), a 25.000 dinara (212 evra) za odgovorno lice u određenom trgovinsko objektu.
Kako se navodi u obrazloženju odluke, koja za neke može da zvuči kao presecanje preko kolena, plastičnim kesama je potrebno oko 500 godina za razgradnju. I sam taj podatak dovoljno je alarmantan da se krene u rešavanje problema.
Ministarstvo zaštite životne sredine je zadovoljno što je većina trgovaca odlučila da po ceni od dva do devet dinara naplaćuje kese, kao još jednu meru koja treba da odvikne kupce da ih koriste.
Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, obelodanio je da je još prvih dana od uvođenja naplate kesa smanjena njihova potrošnja i korišćenje za 50 odsto. Kasnije se taj procenat popeo na čitavih 60 odsto, što je veliki uspeh, ako se zna da su Beograđani u poslednjih 30 godina koristili isključivo najlon kese.
Nadležni su svesni da je u Srbiji potrebno još mnogo da se radi na podizanju svesti građana o katastrofalnom zagađenju koje donose plastične kese, koje ne završavaju samo na divljim deponijama, već su rasute po zelenim i drugim površinama grada.
Direktiva o plastičnim kesama obavezala je članice EU da do 2025. godine potrošnju smanje za 80 odsto.
Podaci Evropske komisije pokazuju da su Danska i Finska primenom raznih mera smanjile upotrebu na četiri kese po glavi stanovnika, a Irska je za 15 godina sa 328 došla na 18.
Na godišnjem nivou u svetu se iskoristi jedna milijarda vrećica, dok je prosečno vreme koje jedna osoba koristi jednu kesu svega 12 minuta. Istraživanja su pokazala da ceger ili torba mogu da smanje najmanje šest plastičnih kesa mesečno, a godišnje čak 288.
Koliko je štetna upotreba plastičnih kesa toliko je štetna i njihova proizvodnja, jer se za nju koriste naftni derivati.
Iako izgledaju bezazleno, veoma su opasne po životnu sredinu. Lagane su, pa ih vetar lako raznosi na velike udaljenosti. Često ih možemo videti na granama drveća, u rekama, u žbunju, kraj puta ili čak i u okeanima.
Srbija je još ranije usvojila evropske norme o subvencijama za biorazgradive kese kako bi podstakli proizvođače da ih prave, ali neretko se dešava da se subvencije zloupotrebljavaju.
Izrada papirnatih kesa takođe ima loš uticaj na okolinu, jer se zbog njih krče šume. Najbolje rešenje prema savetima ekologa – kakve god kese trenutno da imate kod kuće – nemojte ih bacati. Iskoristite ih dok se ne raspadnu i nemojte kupovati nove.
Za razgradnju 400 godina
Zvuči neverovatno, ali plastične kese koristimo svega nekoliko minuta, od prodavnice do kuće, a potrebno je 400 godina da se svaka od njih razgradi.
Kako su se kese u supermarketima pojavile tek 1977. godine, sva je prilika da se nijedna još nije raspala.
Period razgradnje biorazgradivih plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu je 20 godina.
Zanzibar prvi zabranio
Upotreba plastičnih kesa potpuno je zabranjena u 35 država, a u zemljama Evropske unije sve se manje koriste. Prva država na svetu koja je zabranila distribuciju plastičnih kesa je Zanzibar, a ubrzo su njen primer sledili Bangladeš, Butan, Ruanda, Luksemburg i Italija.
Nažalost, Sjedinjene Države još nisu krenule njihovim putem. Osim Kalifornije, u Americi upotrebu plastičnih kesa zabranile su još samo vlasti u Njujorku, Sijetlu, Distriktu Kolumbija, Havajima, Mejnu, Roud Ajlendu i Portoriku.
I moćnom kitu došle glave
Leš kita koji je nedavno pronađen na Filipinima imao je 40 kilograma plastičnih kesa u stomaku, saopštili su istraživači.
Iz Prirodnjačkog muzeja obelodanili su da je bio prepun plastike. U stomaku najveće životinje pronađeno je 16 kesa od pirinča, kao i druge različite vrste plastičnih kesa.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
