Više stotina Srba i Austrijanaca odazvalo se pozivu na obeležavanje godišnjice NATO agresije u centru Beča, kako bi po 24. put svojim okupljanjem sačuvali sećanje na žrtve. U svim crkvama u Austriji služen je pomen stradalima, a u Beču, vladika austrijsko-švajcarski Andrej odlučio je da se pomen služi sat vremena ranije kako bi sveštenici i vernici mogli da se upute na Štefanplac, centralni bečki trg.
Pomen je počeo sirenom za uzbunu i minutom ćutanja, uz paljenje sveća. Svake godine, 24. marta, Srbi u Austriji na Štefanplacu održavaju pomen žrtvama NATO agresije, sa ciljem da do što više ljudi dopre istina o ovom zločinu koji je ostao nekažnjen. Inače, Srbi u Beču su tokom NATO bombardovanja 78 dana protestovali na ulicama glavnog grada Austrije, ukazujući na nepravdu i zločin koji se događao pre 24 godine.
Rat se vratio u Evropu
Ni kiša u glavnom gradu Austrije nije odvratila Srbe da odaju poštu žrtvama bombardovanja, i da pokažu da zločin ne zaboravljaju. Austrijski publicista Hanes Hofbauer istakao je da se 24. marta 1999. završio period mira u Evropi i da se još tada, a ne prošle godine, vratio rat na tlo našeg kontinenta. Naglasio je da su tada velike sile počele da vode svoju intervencionističku politiku, a rat je tada postao deo njihove politike, dok je Srbija bila prva žrtva.
Podvukao je da rat nije rešenje, već problem, i da se zato vojna intervencija ne može pravdati rešavanjem problema. Danas, dodaje, Zapad podstiče rat u Ukrajini isporukama oružja, sankcijama, kao i borbom protiv jedne kulture, ruske, umesto da traži rešenje dijalogom.
Potpredsednik SPKD Prosvjeta u Austriji Srđan Mijalković rekao je da je sećanje najvažnije za čuvanje indentiteta.
– Važno je sećanje na žrtve, a važno je i naše jedinstvo koje smo prikazali danas ovde – dodao je on.
Otvaranje vrata imperijalizmu
Austrijski aktivista Gerhard Mak rekao je da je agresija na SRJ bio ratni zločin, koji je otvorio vrata imperijalizmu. Obeležavanje početka bombardovanja SRJ, u kojem je ubijeno 2.500 civila, među kojima najmanje 79 dece i 1.031 pripadnik vojske i policije, organizovao je Austrijsko-srpski pokret solidarnosti. Član tog pokreta Vilhelm Langtaler naglasio je da je agresijom na SRJ otvorena Pandorina kutija, što se potvrđuje i danas, kada se vodi rat u Ukrajini. On je rekao da NATO pokušava da se nametne, a ako u tome ne uspe i ako mu se neko odupre, onda koristi i silu, kao u slučaju Srbije.
– Saveznička sila se pretvorila u osionu silu – rekao je Langtaler.
Advokat iz Srbije, Srđan Aleksić, koji je podneo tužbe protiv NATO zbog bombi sa osiromašenim uranijumom, istakao je da bacanje takvih bombi mora biti kažnjeno.
– Znali su za produženo dejstvo i da će to pogoditi civile. Danas u Srbiji zbog tih bombi oboli oko 30.000 građana godišnje. Ko je bacio te bombe i počinio ekocid mora da odgovara i da sve to počisti – poručio je on.
Zločin za nezaborav
Predsednik Austrijsko-srpskog pokreta solidarnosti Lazar Bilanović ukazao je na brojne civilne žrtve NATO agresije, i podvukao da se nikada ne sme zaboraviti NATO zločin.
Pesme o Kosovu pevali su članovi Srpskog kulturnog centra „Stevan Mokranjac“, Kulturno sportskog društva Bambi i najstarijeg našeg kluba u Austriji Jedinstvo.
Stradanje civila
Već 24 godine, Austrijsko-srpski pokret solidarnosti pomenom diže glas za očuvanje međunarodnog prava i poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Sledeće godine, kada će biti obeleženo 25 godina od početka bombardovanja, u pokretu planiraju više aktivnosti i manifestacija kojima će još glasnije podsetiti na stradanja srpskih civila tokom nepravedne i protivpravne agresije na jednu suverenu zemlju. Obeležavanju godišnjice prisustvovao je potpredsednik SKC „Stevan Mokranjac“ Saša Božinović koji je rekao da je od najvećeg značaja da se održi sećanje na ovaj zločin i sve žrtve.
„Ne nikada da se ne zaboravi“, to je poruka koju smo poslali.
Nedužni poginuli
Živojin Trifunović naglašava da je neophodno sećati se ovog zločina, i pre svega žrtava.
On je podvukao da mu je žao što se ne okuplja veći broj naših građana, jer to svakako zaslužuju nedužne žrtve NATO agresije, ali je i dužnost svakog da ne dozvoli da se zaboravi na ovaj zločin, što Zapad po svaku cenu želi.
Srbiju gađali osiromašenim uranijumom
U 78 ratnih dana na glavnu metu tih udara – Srbiju, ispaljeno je oko 420.000 projektila, odnosno oko 22.000 tona eksploziva, uključujući i onaj sa osiromašenim uranijumom. Procena je i da je tadašnjoj SRJ pričinjena materijalna šteta od 30 do 100 milijardi dolara. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Uništene su dve rafinerije nafte i petrohemije, u Pančevu i Novom Sadu, srušen Avalski toranj, bombardovane hale, fabrike automobila Zastava iz Kragujevca, Duvanske industrije u Nišu, ali i Ambasada Narodne Republike Kine. U NATO agresiji stradalo je najmanje 79 dece kojima je, u znak sećanja, u beogradskom parku Tašmajdan, preko puta Crkve Svetog Marka podignut spomenik „Bili smo samo deca“. Spomenik je podignut 24. marta 2000. godine, a simbolično je napravljen kroz lik Milice Rakić – simbola stradanja dece tokom 78 dana agresije. Trogodišnja Milica Rakić je ubijena 17. aprila 1999. u 21.45, dok se nalazila u kupatilu kuće gde je živela sa roditeljima.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
