Beč je ovih dana izgubio još jedan deo svoje kulturne i trgovačke istorije. Nakon gotovo dva i po veka postojanja, čuveni „Freytag & Berndt“, jedna od najstarijih kartografskih kuća u Evropi, zatvara vrata. Ova institucija, koja je vekovima bila oslonac putnicima, istraživačima, planinarima i đacima, neće dočekati novu godinu – poslednji radni dan biće upravo Badnje veče. To je više od zatvaranja jedne radnje – simptom mnogo dubljeg procesa koji već godinama potresa austrijsku prestonicu.
Nekada smešten na elitnom Kolmarktu, a potom preseljen u Valnerštrase zbog luksuznih zakupnina, Freytag & Berndt je postao primer trgovinskog pritiska koji iz centra grada potiskuje sve što ne pripada mreži međunarodnih brendova. Tradicija, zanatstvo i lokalni identitet – sve to postaje neodrživo u Beču koji sve više liči na katalog istih globalnih lanaca. Iza visokih cena zakupa ne stoji razvoj, već specifična ekonomska politika koja sistemski guši mala i srednja preduzeća.
I dok Beč nastavlja da sebe slavi kao kulturnu metropolu i „grad sa najvišim kvalitetom života“, realnost je mnogo manje romantična. Manuelni poslovi, porodične radnje i istorijski zanati nestaju pred naletom digitalizacije, ali još više pred rastom komercijalnih zakupnina koje pogoduje samo velikim igračima. Gubljenje Freytag & Berndta nije posledica „napretka“, kako će mnogi tvrditi, već odražava nedostatak strategije da se kulturni kapital grada zaštiti od tržišne uniformizacije.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Zatvaranje ovakvih institucija najbolji je dokaz da Austrija, uprkos svom imidžu stabilnosti i tradicije, sve manje brine o sopstvenom nasleđu. Kada grad dozvoli da simboli njegovog identiteta nestanu zbog pritiska korporativnog kapitala, postavlja se pitanje – kakav Beč ostaje njegovim građanima, a kakav Evropi? Ovakvi procesi nisu samo lokalni problem, već upozorenje kako se pod plaštom modernizacije gubi duša jednog naroda i njegove prestonice.
Piše: Nina Stojanović
