Baš mi se posrećilo

Drugi put za mesec i po dana, dobri ljudi iz daleke Australije obradovali su starinu Dušimira Vuksanovića, jedinog žitelja zabitog, siromašnog i raseljenog sela Pačevina na Goliji i višegodišnjeg štićenika našeg Humanitarnog mosta. Nakon 500 australijskih dolara, koliko mu je polovinom decembra prošle godine stiglo od anonimnog dobrotvora iz Sidneja, Dušimiru je ovih dana uručeno još 500 dolara koje mu je, takođe iz Sidneja, poslala jedna anonimna i humana familija.

Pošto je Pačevina daleko od Novog Pazara i asfaltnih puteva, a ovih dana okovana je snegom i ledom, ponovo nam je u uručivanju donacije pomogla Dušimirova komšinica Milka Đoković koja sa još nekoliko komšija iz susednih sela, šlogiranom starcu godinama pomaže da uprkos sirotinji i teškim bolestima koje mu ugrožavaju život, opstane na surovoj planini.

Spokojnije čeka proleće

– Baš mi se posrećilo ove zime za koju sam mislio da će možda biti najteža u mom životu. Zahvaljujući „Vestima“ i dobrim ljudima iz naše dijaspore dobio sam dve velike donacije koje će mi, ako me zdravlje posluži, omogućiti da spokojnije dočekam proleće. Hvala im beskrajno, donacije iz belog sveta su me spasle. Da njih nije bilo umro bi u ovoj pustinji bez ogreva, lekova i hrane – priča Dušimir uz molbu da donatorima, anonimnoj familiji iz Sidneja, prenesemo njegovu veliku zahvalnost i najtoplije pozdrave.

Starina Dušimir nema porodicu, nema nikakva primanja, čak ni socijalnu pomoć. Živi sam u oronuloj kući i godinama se bori sa moždanim udarima i šlogovima koji su ga tri puta dovodili na ivicu života i smrti. Neverovatnom uporornošću i hrabrošću, često ostajući bez lekova i hleba, uspevao je da se izvuče, ali je i danas polušlogiran i sprečen da bilo šta radi i zaradi.

Ništa bez dobrih komšija

– Da nije bilo komšija iz susednih sela, koji me posećuju i donose mi hranu, a potom i čitalaca „Vesti“, koji mi iz dijaspore povremeno šalju vredne donacije, ja sigurno danas ne bih bio među živima. Nadam se da će ih Svevišnji pogledati i nagraditi njihovu dobrotu, a meni, bez oskudice i patnje, podariti bar još koju godinu života – dodaje Dušimir.

Ističe da je uz pomoć komšinice, koja je sa zavejane planine uspela da se probije do Novog Pazara, već obezbedio najpotrebnije lekove i namirnice.

– Bez pomoći dobrih ljudi moj opstanak u zabitoj Pačevini gotovo je nemoguć, pogotovu što mi zdravlje iz dana u dan popušta. Nadam se da me dobrotvori iz Australije i drugih zemalja, gde živi naša dijaspora, neće zaboraviti i da će mi i ubuduće pomagati, unapred se svima zahvaljujem – poručuje Dušimir.

Deset dana „ni na nebu, ni na zemlji“

Kada je prvi put doživeo moždani udar Dušimir je deset dana nepokretan ležao u svojoj kući, a da niko nije znao šta se sa njim dešava, niti da mu pruži čašu vode ili ga povede lekaru. Na izmaku snage našle su ga komšije i u poslednjem trenutku spasle. Još dva puta Dušimir je jednom nogom već bio „na onom svetu“, ali se božijom voljom izvukao iz bezizlaznih situacija.

Sveže obrijan

Pošto je delimično šlogiran i jedva pokretan, Dušimir sam ne može da se okupa, obrije i presvuče, pa mu i u održavanju lične higijene pomažu komšije iz golijskih sela. Prilikom uručivanja donacije iz Australije komšinica Milka ga je posle dužeg vremena obrijala, a komšija Milija mu je pomogao da se okupa.