Bajdenova Amerika priprema haos u BiH?

Iako je američki predstavnik za Balkan Metju Palmer ranije poručio Sarajevu da ne očekuje da će iza brda da se pojavi američka konjica i reši im probleme, nova kriza u BiH pokazala je da to više ne važi. Svedoci smo pokušaja Amerikanaca da, kaže novinar Đuro Bilbija, stvari u BiH prevedu u novo stanje i stave haos u funkciju obnove svog poretka.

Americi treba ono što je uradio visoki predstavnik Valentin Incko, kada je nametnuo zakon o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, smatra Bilbija, urednik portala „Fakti“.

On dodaje da Incko, koji je sve vreme svog mandata bio u funkciji starijeg brata elite u Sarajevu, ovaj potez nije uradio personalno, nego je bio samo prst preko kog je neko pritisnuto dugme za ono što se već izvesno vreme sprema.

Radi jačeg utiska, primećuje novinar, sve je izvedeno dan posle glasanja o rusko-kineskom nacrtu rezolucije i na dan kad je Austrougarska postavila ultimatum Srbiji 1914, što sve nosi određenu simboličnu poruku.

Međutim, Republika Srpska i sa okrnjenim dejtonskim ingerencijama ima pravni i politički prostor za kontraigru, a to je pre svega skupština i jedinstvo političkih lidera i stranaka postignuto oko predloženih nacrta zakona.

– Sarajevo i oni koji igraju ovu igru, suočiće se sa srpskim blokom koji je zbio redove. Srpska ima pravo da donosi svoje zakone, mada teško mogu da zamislim da neko iz RS može da izdejstvuje hapšenje Izetbegovića, Komšića, Bisere Turković – kaže Bilbija, imajući na umu da jedan od nacrta zakona predviđa kažnjavanje kaznom zatvora onih koji ustvrde da je Srpska genocidna tvorevina.

Kriza će potrajati

Po njegovoj oceni, suprotstavljanje „Inckovom zakonu“ pokazuje da je u BiH u toku svojevrsno mačevanje koje su isprovocirali protivnici Srpske, izazvavši krizu koja će potrajati, jer problemi poput ovog ne mogu se brzo rešiti.

Na pitanje nije li iza Inckovog poteza namera da se isprovocira oštar odgovor Srpske kako bi se potom Srbi optužili da podrivaju temelje BiH, on kaže da je moguće da je to bila nečija namera od početka. Međutim, Bilbija smatra da je Srpska davno trebalo da donese zakon kojim bi zaštitila svoj ugled i bez Inckovog nametanja kao povoda.

Pat pozicija

Profesor Nenad Kecmanović smatra da novonastalu situaciju u BiH posle Inckovog nametanja zakona treba staviti u širi kontekst koji počinje dolaskom Džozefa Bajdena na vlast u SAD i njegovim vraćanjem nezavršenim poslovima na Balkanu.

– Jedan od pravaca te posttrampovske politike je objedinjavanje Evrope i Amerike, a ovo što se u BiH događa, uključujući Inckov zakon, jeste deo te priče – kaže Kecmanović , uz napomenu da je reč i o američkom odgovoru Rusiji i Kini koje su Savetu bezbednosti ponudile kompromisno rešenje, ali su zapadne sile to glatko odbile.

Rezultat je pat pozicija u BiH, a kako kaže Kecmanović, dobro je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomirljivom retorikom i nizom inicijativa pokušava da smiri strasti.

„Međutim, bez obzira što takav pristup Vučića pozdravljaju i u EU, približavamo se situaciji kad je vreme da se partner koji sve odbija, stavi na svoje mesto: da se kaže da kad se razgovara o BiH, u njoj postoji polovina teritorije — Republika Srpska sa kojom Srbija nema nikakvih problema, nego sarađuje bolje nego ikad. Nema problema ni što se tiče Federacije BiH. Radi se samo o kantonu Sarajevo i još tri i po kantona. Oni imaju neku nerealnu predstavu o sebi kao da su oni cela Bosna i da su mnogo važniji nego što jesu. Ako Srbija sarađuje i sa Srpskom i sa Herceg Bosnom, ispada kao da se ovima povlađuje u toj iluziji da su oni mnogo važni. Pitanje dokle će to više imati smisla“, obrazlaže profesor. On veruje da će se situacija rešiti u koordinaciji sa spoljnim faktorom, koja će se dešavati van javne sfere.

Ništa nije rešeno dok sve nije rešeno

Prema rečima Bilbije, na Balkanu sve funkcioniše po pravilu da ništa nije rešeno dok sve nije rešeno.

„Sve se otvorilo i sve je u igri. Amerikanci su s nametanjem Kristijana Šmita vratili stvari na situaciju kad je svojevremeno Alija Izetbegović dao saglasnost na Kutiljerov plan, a onda preko ambasadora Vorena Cimermana tu saglasnost povukao i to je bio uvod u rat. Nadam se da ovo nije uvod u rat, ali je nesumnjivo da će uslediti čitav niz političkih bitaka. Jer Šmit ne dolazi samo da bi rešio hrvatsko pitanje u BiH, kako kažu, nego se radi o pokušaju da Zapad operativno zaposedne BiH, a to ne može bez pokoravanja Srba, bez daljeg napada na RS i njen dejtonski status. I ovo sa Inckovim tzv. zakonom je u funkciji stvaranja pretpostavki da se Srpska može dalje razvlašćivati i da se može dovesti u pitanje i njen status, kao genocidne tvorevine. Ali pošto Srpska dobro zna koji to sve vetrovi, čiji i zbog čega duvaju, imamo otpor koji je ujedinio celu političku elitu u Banjaluci“, navodi on.

Hoće da izbace Rusiju i Kinu s Balkana

On dodaje da je još jedan cilj tvoraca haosa uperenog protiv Srpske i srpskog faktora na celom Balkanu da se Rusija i Kina trajno izbace s Balkana.

– Ali ko hoće kontrolu na Balkanu bez Rusije, mora da pokori Srpsku, a forma je izabrana kroz zapušavanje usta preko tzv. genocida, detronizovanje RS, a ne bih isključio mogućnost da dođe do personalnog napada na Dodika. To bi značilo dalji napad na spoljnopolitički kurs Srbije i njenu nezavisnost. Događaji koji su u perspektivi nisu nimalo naivni i bez rizika –  upozorava Bilbija.

On se ipak nada da će otrežnjenje i za Sarajevo i za njihove zapadne pokrovitelje doneti blokada zajedničkih institucija u BiH, a još više odluka Banjaluke da donese dva zakona koja se tiču zaštite ugleda Srpske i neprimenjivanja Inckovog zakona.