Nekoliko dana pre najavljene video-konferencije ruskog i američkog predsednika, lider SAD Džozef Bajden poručio je da ne prihvata „crvene linije“ koje je pominjao ruski predsednik Vladimir Putin vezano za situaciju u Ukrajini. Bajdenovo podizanje tenzija je, kaže dr Srđa Trifković, retorička drama namenjena američkoj javnosti i — pretnja praznom puškom.
Kako kaže Trifković, spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Kronikls“, reč je o „dimnoj zavesi“ od koje će, na kraju balade, ispasti da se tresla gora, a rodio miš.
Zašto Amerika podiže tenzije
– Na ovo gledam kao na pretnju praznom puškom, jer je u širem, geostrateškom smislu, fokus američke globalne strategije definitivno na prostoru Indopacifika, imajući u vidu da je američki establišment prepoznao Kinu kao jedinog istinskog globalnog takmaca. Takođe, krajem novembra sam bio u Americi i u Vašingtonu sam sreo ljude koji su upoznati sa prilikama u ovom drugom ešalonu birokratskog analitičkog aparata, koji smatraju da je zaoštravanje odnosa sa Rusijom više teatralna, pomalo koreografisana predstava, nego istinska pretnja – navodi Trifković.
On dodaje da nikome ne pada na pamet da ulazi u rat sa Rusijom zbog Ukrajine, pogotovo što ta zemlja nije deo odbrambene strukture za koju bi SAD, Velika Britanija ili NATO u celini bili u obavezi da je brane od eventualne ruske agresije.
– A što je najvažnije, svima je jasno da Putin takvu tobožnju agresiju uopšte i ne planira, pa je ovde više reč o jednom retoričkom zaoštravanju koje, pritom, nema naročitu supstancu – smatra Trifković.
On je uveren da će sa evropske strane sigurno biti pokušaja da se takav retorički zalet spreči.
– Evropi to ne treba u trenutku kada Britanci i Francuzi teže zaoštravanju međusobnih odnosa, a energetska kriza Evrope je došla do tačke u kojoj čak ni Zeleni u novoj nemačkoj ’semafor koaliciji‘ više neće moći da koče ’Severni tok 2‘, jer je dovedeno u pitanje funkcionisanje nemačkog energetskog sistema. I konačno, mada ne i najmanje važno, u globalnom smislu zaoštravati odnose sa dva suparnika istovremeno, Kinom na istoku i Rusijom na zapadu, krajnje je neuputna strategija i toga su američki planeri svesni – ocenjuje Trifković.
Zaoštravanje namenjeno konsolidaciji domaće javnosti
Na pitanje da li je Bajdenova poruka pre upućena domaćoj javnosti nego Rusiji, naš sagovornik je jasan:
– Uvek je kroz istoriju zaoštravanje na spoljnom planu bio oblik rešavanja unutrašnjih problema, a ja sam ponovo imao priliku da se uverim u duboku podeljenost američkog društva po čitavom nizu kulturnih i moralnih pitanja. Ali, ukoliko Amerika nastavi konfrontaciju sa Rusijom u Evropi i basenu Crnog mora, a istovremeno pokušava da suzbije Kinu kroz novu vojnu strukturu, koja uključuje Australiju i Veliku Britaniju, doći će u fazu imperijalne prenapregnutosti, tim pre jer govorimo o sili koja je dostigla neverovatnih 30.000 milijardi dolara federalnog javnog duga. Kada još saberemo i dugove saveznih država, gradova i lokanih organa, dolazimo do neverovatnih 200.000 milijardi dolara.
Zaoštravanje je, kako kaže, namenjeno konsolidaciji domaćeg javnog mnjenja.
– Iz nedavne ankete vidimo da oko 65 odsto Amerikanaca sada smatra Kinu za pretnju, što znači da je implantacija teze o spoljnoj pretnji uspešno sprovedena. Kina, naravno, ima ambicije regionalne sile, ali joj ne pada na pamet da ulazi u sukob sa SAD. Dakle, ovo je predstava delimično namenjena domaćem javnom mnjenju, a delimično je i odraz jedne latentno rusofobne tendencije u američkom Stejt departmentu. Ta tendencija je naročito bila izražena u vreme Donalda Trampa, kada je birokratski aparat Stejt departmenta ’torpedovao‘ njegove pokušaje poboljšanja odnosa sa Rusijom. To smo videli u histeričnoj reakciji američkog establišmenta posle samita sa Putinom u Helsinkiju 2018. godine – primećuje Trifković.
Da li Amerika sprema nove sankcije
Komentarišući Bajdenovu izjavu da „priprema set sveobuhvatnih i smislenih mera“ koje će „Putinu otežati da sprovede ono čega se ljudi plaše da će uraditi“, Trifković kaže da je Bajden to rekao sa očiglednom implikacijom da je reč o eventualnoj ruskoj invaziji Ukrajine.
– Te invazije neće biti i Putin je ne planira, ali ako Vašington hoće da nametne nove sankcije Rusiji, to će uraditi pod izgovorom navodnog ilegalnog i skrivenog pomaganja donbaskih snaga od strane Ruske Federacije, što naravno može da bude samo plod nekih kvaziobaveštajnih konstrukcija. Dakle, ukoliko je Bajden naumio da proglašava nove sankcije, to će verovatno biti sprovedeno kroz neku kampanju dezinformacija, poput one koja je propratila i sam početak sukoba u Donbasu, kada su Rusi optuživani da su angažovali svoje regularne snage. To naravno nije bila istina, isto kao što je i mit o ruskom uplitanju u američke izbore od početka bila nameštaljka i konstrukcija naručena od strane kampanje Hilari Klinton, za koju je ceo establišment koji je gurao tu priču pune dve godine od početka znao da je lažna – objašnjava Srđa Trifković.
Kako je saopštio Kremlj, video-konferencija Putina i Bajdena mogla bi da bude održana 7. decembra, a pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov rekao je da će glavna tema biti pitanje širenja NATO-a na istok, kao i situacija vezana za raspoređivanje oružanih snaga SAD koje predstavljaju pretnju za Rusiju.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
