Šef delegacije Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Evropskom parlamentu Andreas Šider navodi da bi bolja saradnja između Srbije i Kosova bila poželjna, ali i da nova vlada u Prištini sada započinje proces reformi.
Šider ističe da je veoma bitno da se radi na “domaćim pitanjima”, ali i da je to dobar preduslov za nastavak razgovora između Kosova i Srbije.
Aljbin Kurti je nedavno naveo da za nastavak dijaloga sa Beogradom ima četiri principa, među kojima je i pitanje ratne odštete. Istakao je i da nema potrebe da se razgovara o uspostavljanju ZSO. Kako je onda moguće nastaviti dijalog?
– Mislim da ideja o dijalogu podrazumeva da pričate o svemu i naravno da obe vlade takođe imaju obavezu prema domaćim medijima i okruženju. Tako da su neki intervjui više posvećeni ljudima kod kuće, neki više međunarodnoj zajednici. Iskreno videli smo mnogo korisnih, ali i nekorisnih intervjua na Balkanu. Trebaju nam političari koji idu dalje sa stvarima i moram da verujem da Aljbin Kurti započinje prave reforme koje ranije nisu rađene. Ovo je važno, ljudima je muka od toga da strukture u zemlji ne rade za njih, tako da ako ljudima date perspektivu i dijalog sa Srbijom će biti lakši, jer onda pričate na boljem nivou jedni sa drugima.
Novi kosovski premijer je naveo da mu je dijalog na četvrtom mestu prioriteta. Kako gledate na to?
– Pročitao sam tu izjavu i prijatelji su me pitali o čemu se tu radi. Mislim da je Kurti u pravu. Morate prvo da „isporučite“ svojim ljudima kod kuće, tu pre svega mislim na ekonomske i socijalne reforme, kao i borbu protiv korupcije. U prošlosti su ovi razgovori korišćeni kao izgovor od strane političara da zbog dijaloga ne mogu ništa da urade kod kuće i sada sam srećan što imamo političara na Kosovu koji radi na domaćim pitanjima. Ovo je preduslov za dobre razgovore. Važno je reći da su Balkan i dijalog između Prištine i Beograda evropska agenda. EU mora da se dodatno da se potrudi i da bude prisutna u regionu kako bi razgovorili bili plodonosni. Kada smo prošle godine videli „čudnog evropskog predsednika“ kako se meša u dijalog, to nije puno pomoglo.
Ukoliko se u kosovskom parlamentu ne izabere novi predsednik, Kosovo će ponovo morati na izbore, a neke stranke su već najavile da neće biti prisutne u skupštini prilikom glasanja. Kako gledate na to?
– Iskreno, ne sviđaju me se te igre koje nekada igraju političari, i to kažem bez optuživanje levice ili desnice ili šta god. Ukoliko ste ozbljan političar koji želi da služi svojoj zemlji, bez obzira da li ste u vlasti ili opoziciji, morate da omogućite da zemlja funkcioniše. Apelujem na sve da ne blokiraju izbor predsednika sa ovim igricama. Zauzmite jak stav ako ste unutar opozicije, ali unutar parlamenta. Bio sam tokom karijere i vlast i opozicija, ali mesto gde se politički borimo jeste parlament.
Na Kosovu su prilično razočarani izostankom vizne liberalizacije. Vaš komentar?
– Evropski parlament želi viznu liberalizaciju za Kosovo. Tražili smo od zemalja EU tražili da prekinu blokadu vizne liberalizacije. Zašto? Imate mlade generacije na Kosovu koje žele da putuju, stiču prijatelje, počinju karijere u inostranstvu, žive evropski san. Ako želimo evropski Balkan moramo da rešimo pitanje viza.
Mnogi političari i analitičari očekuje od nove administracije SAD da pritisne Srbiju kada je u pitanju dijalog sa Prištinom. Da li će se to zaista dogoditi?
– Ono što očekujem, drago mi je što se SAD ne povlače, treba nam trans-atlantsko bratstvo koje radi na ovim pitanjima. I da se razumemo, nikada nije u vezi pritiskanja nekoga, jer na kraju dijalog radi samo kad se situacija razume.
Da li dijalog traje predugo?
– Traje predugo. I nije lako, jako je komplikovano pitanje, ali naravno, imam osećaj da političari u prošlosti nisu razmišljali unapred, bili su srećni trenutnom situacijom. U Beogradu i u Prištini, jer je bio narativ da su uvek želeli da se krivi ona druga strana, jer nisu mogli da idu dalje u svojim zemljama i da se medijska situacija pogoršavala kao u Srbiji i druga pitanja. Nadam se da sada imamo šansu, i da je u interesu obe strane da se nađe rešenje.
Jedan od uslova Aljbina Kurtija za nastavak dijaloga je rešavanje pitanja nestalih osoba (prim. aut. 1.645 osoba se smatra nestalim od čega oko 420 Srba), ali šta će Vlada Kosova učiniti da se reši pitanje pitanje nestalih Srba na Kosovu?
– Nedavno smo obeležili godišnjicu Srebrenice. Balkanski ratovi su doneli toliko tuge porodicama, u svakoj naciji, u svakoj državi, na individualnom nivou, mnogi su izgubili svoje najdraže. Možda je ovo startna tačka za razumevanje. Ovo mora biti urađeno, ali i mora da se razume da za ove stvati treba vremena. Mora se i pričati o istoriji, iako nije lako, ali je važno. Kada god ste na Balkanu imate puno istorije da rešite.
Kako gledate na povezivanje pitanja Kosova i Republike Srpske, odnosno BiH. Da li vidite povezanost ova dva pitanja?
– Razumem odakle to dolazi, jer je Bosna u komplikovanoj situaciji nego čak i pitanje Beograda i Prištine. Mislim da nije dobro rešenje, jer se igra na nacionalni argument. Razumem, ali nisam veliki fan ovih pitanja.
