Nemačka poslanica otkriva zašto SAD koče formiranje Kurtijeve vlade

Iza neformiranja vlade u Prištini stoje i razni interesi, kao što su ekonomski interesi SAD, ocenila je Viola fon Kramon Taubadel, izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo i nemačka poslanica. Ona otkriva i koji je ugovor Aljbin Kurti najavio da će raskinuti, što je u direktnoj suprotnosti sa interesima SAD.

Kazala je da bi nepostizanje dogovora oko nove vlade predstavljao „šamar u lice“ gradjana koji su mislili da svojim glasom na izborima mogu nešto promeniti.

Kramon-Taubadel je, na sinoćnjoj diskusiji u Beču u organizaciji „Prijatelja Kosova“, prenela da je, kao šef posmatračke misije Evropskog parlamenta, prisustvovala izborima na Kosovu i da će zaključke i preporuke za poboljšanje izbornih uslova iduće nedelje predstaviti u Prištini.

„Na izborima je bila zabeležena rekordna izlaznost, a među glasačima bili su i brojni pripadnici dijaspore koji su doputovali da bi glasali za reforme. Mislili smo da će početkom decembra biti formirana vlada, jer su dve po stavovima bliske stranke ušle u pregovore. Međutim, nisu postigle dogovor i što je vreme odmicalo to su se više udaljavale od dogovora”, objasnila je ona.

Istakla je da ne zna kome je tačno u interesu da u Prištini ne bude formirana vlada, ali je kazala da aktuelno sve ide u negativnom smeru.

Navela je kao jedan razlog internu borbu u DSK-a, ali i da je čula da SAD imaju svoju ulogu, jer im je u interesu da na funkcijama ostanu neki aktuelni zvaničnici, kako se ne bi previše menjalo, i, iz njihovog ugla, bila zadržana stabilnost.

Fon Kramon-Taubadel ukazala je da je jedan američki investitor potpisao ugovor za izgradnju nove termoelektrane na ugalj, koja je jasno suprotna energetskim smernicama EU, i za koji je Aljbin Kurti najavio da će ga raskinuti.

„SAD kalkulišu ekonomski i to je njihov interes”, podvukla je ona, dodajući da specijalni izaslanik SAD Ričadr Grenel ima jasan nalog da pre svega zastupa ekonomske interese svoje zemlje na Zapadnom Balkanu.

„Ako pritisak SAD vodi ka tome da se ne može primeniti energetska strategija onda imamo problem i EU mora biti čvršća u svom stavu“, naglasila je ona.

Kazala je da 16 termoelektrana na Balkanu više izbacuje štetnih gasova nego 250 u EU, zbog čega EU mora u oblasti energetike biti aktivnija u ovom regionu.

Govoreći o odnosu EU i vlasti u Prištini, Fon Kramon-Taubadel ocenila je da Brisel suviše „štedi“ lica na funkcijama.

„Ne treba ih štedeti. EU je najveći donator na Kosovu. Po glavi stanovnika, posle Palestine, Kosovo je najveći primalac sredstava iz EU. Ali kad vidim kako izgledaju škole, infrastruktura, koliko neki procesi traju iako su sredstva odobrena, postoji problem“, naglasila je ona.

Fon Kramon-Taubadel navela je da se prema vlastima u Prištini treba biti čvrst po pitanju korupcije, jer se novac iz budžeta preusmerava na porodice i prijatelje.
„Treba jasno reći gde je crvena linija i u borbi protiv korupcije moramo krenuti od vrha“, dodala je ona.

Poslanica Zelenih Nemačke kritikovala je odugovlačenje vizne liberalizacije, navodeći da je koče Berlin, ali i Pariz, što se odražava negativno na verodostojnost EU.

Ukazala je da i neotvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom šalje negativan signal celom regionu, i da ta zatvorena vrata, koja su fatalan signal, otvaraju put drugim akterima.

Fon Kramon-Taubadel ima veliku nadu da će novi šef evropske diplomatije Žozep Borel imati jasnu politiku prema tom regionu, a tako i prema Kosovu.

„To za nekog iz Španije, zemlje koja ne priznaje, nije lako, ali je, smatram, razumeo da na novoj funkciji mora da zastupa stavove EU, a ne nacionalne. To što je najavio da će, krajem meseca, najpre posetiti Prištinu, pa onda Beograd, daje nadu“, kazala je ona.

Nemačka političarka se nada i da će Borel uspeti da deluje na špansku vladu da prizna Kosovo, što bi onda imalo efekat i na ostale četiri članice EU koje to nisu učinile. Izrazila je nadu da će Borel, za razliku od njegove prethodnice Federike Mogerini, jasno izneti stav EU.

„Srce Mogerinijeve nije lupalo za Zapadni Balkan. Ona je za tri dana posetila šest zemalja regiona, a deset puta je boravila na Kubi. To primećuju građani“, rekla je ona, dodajući da bi bilo od koristi i imenovati specijalnog izaslanika koji bi provodio više vremena na terenu i tražiti da se ispuni ono što je dogovoreno.

Istovremeno je kazala da EU mora da deluje i prema Srbiji ističući da Priština treba da ukine takse, ali da se mora i reći što su one uvedene.

„Ako Srbija i dalje bude slala svoje ljude po svetu i aktivno lobirala za povlačenje priznanja, onda su takse bile jedini način za Prištinu da se odbrani. Ja ne branim uvođenje taksi, ali imam razumevanje da Priština kaže ‘stop’ delovanju Srbije“, objasnila je ona.

„Beogradu se mora reći da je lobiranje neprihvatljivo“

Naglasila je da, ako se želi dijalog, onda se ne sme vršiti jednostran pritisak na Prištinu, već se mora i Beogradu reći da je neprihvatljivo lobiranje za povlačenje priznanja.

„Mislim da je EU do sada bila previše jednostrano, jer strepi da će pogoršati odnos sa vlastima u Beogradu, posebno sa predsednikom“, rekla je Fon Kramon-Taubadel.

Pohvalila je Austriju zbog iskrenog zalaganja za približavanje Zapadnog Balkana EU, dodajući da u Nemačkoj razumeju da je to geostrateški važno, ali ne postoji ta bliskost niti tako snažno zalaganje kao u Beču.

Predsednica grupe prijateljstva sa Kosovom austrijskog parlamenta, Karmen Jajtler Činčeli, takođe je kazala da Zapadnom Balkanu veći značaj pridaju Austrija i Nemačka od Francuske, Sspanije, Portugala i drugih zemalja EU.

„Mnogima ta tema nije ni važna ili žele da je drže po strani, ali potrebno je dati regionu evropsku perspektivu, jer u suprotnom podstičemo razočaranost. Mislim da ne treba govoriti o proširenju EU, već o ‘obogaćenju’, jer pristupanje tih zemalja donelo bi korist Uniji“, objasnila je ona.

Austrijski poslanik u Evropskom parlamentu i predsednik „Prijatelja Kosova“, Lukas Mandl, upozorio je da je Austrija, pre 100 godina, bila u sličnoj situaciji kao Kosovo, da u nju, kao državu niko nije verovao, nije imala međunarodnu podršku, pa je unutar nje rasla najgora ideologija, što se ne sme dozvoliti na Kosovu.

„EU nije potpuna ako sve države Zapadnog Balkana ne budu članice, i ne sme nijedna država biti ostavljena po strani, jer bi nastali samo problemi“, naglasio je on.

„Borel neće moći da natera Španiju da prizna Kosovo“

Što se tiče promena granica kao moguće rešenje za odnose Beograda i Prištine sva tri govornika su to odbila, ukazujući da to nema podršku među stanovništvom Kosova.

„Nadam se da ta tema kod Borela neće biti na dnevnom redu“, kazala je Kramon-Taumandel.

Video-porukama skupu se obratio i ministar inostranih poslova Austrije Aleksander Ssalenberg, koji je ukazao na potrebu ukidanja taksi kako bi se stvorili uslovi za nastavak dijaloga.

„Za nas EU nije potpuna dok sve države Zapadnog Balkana ne budu članice“, poručio je on.

Državni sekretar za kulturu i umetnost u novoj austrijskoj vladi Ulrike Lunaček izrazila je nadu da će biti formirana nova vlada koja bi oslikala novu većinu sa prošlih izbora.

„Građani su na izborima rekli da žele napredak na putu ka EU, da neće korupciju i da žele što imaju i drugi Evropljani“, naglasila je nekadašnja izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo u video poruci.

U diskusiji, koja je usledila, bivši austrijski vicekancelar Erhard Busek zatražio je da EU više na terenu ne bude poslušnik SAD, već da zastupa svoju politiku. Isto tako je rekao da Borel nikad neće moći da natera španske vlasti da priznanju Kosovo.