Slika najnovijeg Međugeneracijskog izveštaja (IGR) pokazuje da će, delimično i kao posledica pandemije kovida, stanovništvo Australije rasti sporije nego što se predviđalo, a da će s druge strane oslabljena državna ekonomija imati dodatni teret, a to je brzo starenje populacije. Pored toga, očekuje se da će se životni vek ljudi u Australiji produžiti.
Svakih pet godina, Državni trezor iznosi prognozu kako će izgledati ekonomija i budžet države tokom narednih 40 godina. Kako je prošle godine trezor bio zauzet pandemijom virusa korona, ovaj izveštaj je državni blagajnik Džoš Frajdenberg predstavio početkom ove nedelje.
U najnovijem izveštaju se predviđa da će muškarci rođeni u ekonomskoj 2060/61. živeti u proseku 86,8 godina, u poređenju s muškarcima rođenim 2020/21. za koje se očekuje da će imati prosečan životni vek od 81,4 godine.
Žene će živeti i duže, tako da se predviđa da će one koje se budu rodile 2060/61. u proseku živeti 89,3 godine, a rođene 2020/21. živeće 85,4 godine.
Frajdenberg je jasno stavio do znanja da je nesumnjivo pandemija, posebno u procenama stanovništva, uticala na poslednji IGR. Naime, izveštaj iz 2015. predviđao je da će populacija Australije dostići 40 miliona stanovnika do 2054/55, dok je novi izveštaj taj broj drastično smanjio na 38,8 miliona do 2060/61.
– Ovo je po prvi put da je došlo do revizije na dole u prognozi rasta broja stanovnika – istakao je državni blagajnik i dodao da to ukazuje na činjenicu da će ekonomija biti slabija, a australijsko stanovništvo starije nego što bi inače bilo.
Prema njegovim rečima, stopa nataliteta će i dalje biti niska, što znači da će migracija i dalje biti glavni izvor rasta stanovništva u budućnosti. U izveštaju se kaže da je stopa nataliteta u Australiji ispod prognoza od 1976/77. i očekuje se će takva ostati tokom narednih 40 godina.
Ujedno, to pokazuje da će udeo radno sposobnih Australijanaca biti manji u odnosu na Ozije koji ne rade. Tako se očekuje da će do 2060/61. za svaku osobu stariju od 65 godina raditi samo 2,7 ljudi, u poređenju sa četiri osobe sada ili 6,6 zaposlenih na jednog penzionera u 1981/82.
Samim tim će i australijska ekonomija rasti sporije tempom tokom narednih 40 godina, nego što je to bilo u protekle četiri decenije.
Prema IGR-u, doći će do smanjenja ukupnih izdataka na starosne i invalidske penzije, zatim na druga socijalna davanja, obrazovanje i infrastrukturu. Predviđa se da će troškovi za zdravstvo i negu starih lica biti glavni budžetski pritisci na vladu u narednih 40 godina. Na zdravstvo će u 2060/61. ići 26 odsto ukupnih vladinih izdvajanja. Očekuje se da će se izdaci za negu starih lica udvostručiti do 2060/61.
Troškovi zdravstva će se povećati sa 19 odsto u 2021/22. na 26 odsto u 2060/61. U novcu to znači da će zdravstveni izdaci za jednu osobu porasti sa 3.250 dolara, koliko je iznosilo u 2018/2019, na 3.970 dolara u 2031/32, a zatim na čak 8.700 dolara u 2060/61. godini.
U izveštaju se kaže da će finansiranje državnih bolnica biti najbrže rastuća komponenta australijske vlade u zdravstvu. Imajući u vidu brzo starenje nacije, IGR predviđa da će se izdaci za negu starih lica skoro udvostručiti, i sa 1,2 odsto BDP-a koliko iznose sada, dostići 2,1 odsto do 2060/61.
Takođe će doći do povećanja izdvajanja za starosne i invalidske penzije, i one će u 2060/61. iznositi pet odsto BDP-a, za razliku od 4,5 odsto koliko iznose u 2020/21.
Budžet u deficitu
Međugeneracijski izveštaj predviđa da će budžetski deficit ostati narednih 40 godina i iznosiće 2,3 odsto BDP-a do 2060/61. Prema majskom budžetu, predikcije su da će budžetski deficit u nastupajućoj godini biti pet odsto BDP-a ili 106,6 milijardi dolara. Očekuje se da će BDP rasti prosečnom godišnjom stopom od 2,6 odsto od 2020/21. do 2060/61, odnosno 0,4 procentna poena sporije nego u poslednjih 40 godina.
Očekuje se da će neto državni dug dostići vrhunac od 40,9 odsto BDP-a 2024/25, a zatim će pasti na 28,2 odsto u 2044/45, da bi zatim ponovo usledio rast na 34,4 odsto do 2060/61. Majskim budžetom je prognozirano da će neto dug u 2021/22. iznositi 729 milijardi dolara ili 34,2 odsto BDP-a.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
