Australija opet teži ”punoj zaposlenosti“

Krajem jula je državni blagajnik Džim Čalmers najavio ambiciju vlade Entonija Albanezea da u Australiji stvori ekonomiju u kojoj svako ko želi posao može da ga dobije, bez izuzetno dugog traženja. I to posao sa dobrom platom i uslovima.

Prema oceni Pitera Martina, gostujućeg akademskog saradnika na Kroford školi za javne politike Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU), odluka vlade da se buduće vlade i Banka državnih rezervi (RBA) obavežu na punu zaposlenost, jedna je od najvažnijih odluka laburističke vlade.

Martin podseća da se australijska vlada nije svesrdno i javno obavezala na punu zaposlenost još od Bele knjige o punoj zaposlenosti iz 1945. godine, koja je objavljene kada se Drugi svetski rat bližio kraju, a Australija se spremala za mir.

Definicija koju je Čalmers odabrao, bilo da navodi stopu nezaposlenosti od 3,5 ili 4,5 odsto, mogla bi da poput Bele knjige iz 1945. traje decenijama, piše Martin za akademski portal „The Conversation“.

Istorija – Bela knjiga iz 1945.

Martin podseća da je Belu knjigu iz 1945. za tadašnjeg premijera Džona Kertina pripremila komisija koju je predvodio šef posleratne obnove, dr H.C. „Naget“ Kumbs.

Tokom 20 godina koje su prethodile Drugom svetskom ratu, više od deset odsto radne snage je bilo bez posla, a tokom depresije i svih 25 odsto. Komisija je želela da se sveopšta mobilizacija, koja je bila neophodna zbog rata, nastavi u miru.

Njihov zadatak je bio da nađu posao za milion pripadnika vojske koji su se vraćali u civilni život. Da bi se to postiglo, od vlada se tražilo da aktivno stimulišu privatnu potrošnju, kroz sopstvenu potrošnju i kroz monetarnu i drugu politiku „u meri neophodnoj da se izbegne nezaposlenost i posledično rasipanje resursa“.

To je bila ideja koju su prihvatile i laburističke i koalicione vlade sve do 1970-ih, kada je nezaposlenost ostala na niskom nivou od dva odsto. To je usvojio i sam Kumbs, kao prvi guverner RBA od 1960.

Međutim, kako ističe Martin, cilj zapošljavanja koji je Kumbs pomogao da se upiše u Zakon o Banci državnih rezervi bio je nejasan, jer je jednostavno obavezao banku na „održavanje pune zaposlenosti u Australiji“, ne navodeći šta je puna zaposlenost.

Postavljanje cilja

S druge strane, državni blagajnik Čalmers je marta ove godine dobio detaljnu reviziju rada Centralne banke pod nazivom „RBA za budućnost“. U tom izveštaju je istaknuto da je cilj banke za inflaciju specifičan, i iznosi dva do tri odsto. Ali, cilj banke kada je reč o zapošljavanju nema navedene brojke, što prema oceni Martina znači da je inflacija dobila prioritet.

Iako, slaže se Martin, sam broj ne garantuje ishod, čini se da je tačno određivanje ciljane inflacije pomoglo da se ona smanji.

Nedavna revizija RBA preporučila je i ažuriranje sporazuma blagajnika sa bankom, zahtevajući od centralne banke da usvoji eksplicitni cilj za „punu zaposlenost“. To bi, kako iznosi Martin, najverovatnije bilo izraženo nizom indikatora, uključujući stopu nezaposlenosti, stopu nedovoljne zaposlenosti i trajanje zaposlenja.

Blagajnik Čalmers je rekao da će ažurirati sporazum i izdati uputstva do kraja godine. Pre toga, sledećeg meseca, on će objaviti svoj cilj za punu zaposlenost preko svoje bele knjige o zapošljavanju, koju Trezor trenutno priprema.

Definisanje brojke

Iako će brojevi koje usvoje Trezor i RBA biti od velike važnosti, Martin ističe da cilj ne može da bude stopa nezaposlenosti nula.

„Uvek će postojati neka privremena nezaposlenost. Ljudi menjaju poslove ili napuštaju industrije koje više nisu potrebne, i nastavljaju da se prekvalifikuju za poslove u industrijama u nastajanju“, objasnio je Martin u svom tekstu.

Ujedno podseća i da se tokom 1990-ih RBA ponašala kao da puna zaposlenost znači stopu nezaposlenosti od sedam odsto. Procena RBA je bila da je to stopa nezaposlenosti koja „ne ubrzava inflaciju“.

U 2017, banka je smanjila tu procenu na pet, a zatim na 4,5 odsto u 2019. Zatim, otprilike godinu dana nakon proglašenje pandemije kovida, prema rečima Martina, izgledalo je da se ova stopa dodatno smanjuje kada je guverner Filip Lou 2021. rekao da postoji šansa da „Australija dostigne i održava nezaposlenosti između četiri i pet odsto, što će vreme pokazati“.

Da li je cilj 3,5 odsto?

Trenutna nezaposlenost je 3,5 odsto, što je najniža stopa u poslednjih pet decenija. Kako je objasnio Piter Martin, ukoliko vlada i centralna banka odluče da usvoje 3,5 odsto kao cilj pune zaposlenosti, to bi značilo zapošljavanje još 150.000 Australijanaca.

Međutim, Martin smatra da bi niži cilj od tri odsto, što je više od dva odsto koliko je Australija postigla od 1940. do 1974, učinio mnogo više na planu zapošljavanja ljudi i boljeg korišćenja australijskih resursa.

„Naravno da će vremenom doći do zatvaranja nekih industrija, ali ukoliko se to i desi, ako je stopa nezaposlenosti niska, ljudi koji ostaju bez posla znaće da će ga u dogledno vreme nađu“, zaključio je Martin.

Prioriteti vlade

Savezni blagajnik Džim Čalmers gvoorio je o prioritetima vlade.

– Naša agenda je fokusirana na ulaganje u veštine i obrazovanje naše radne snage. Takođe, želimo jačanje dinamike i smanjenje prepreka za rad, kao i podršku mobilnosti izgradnjom stambenih objekata u blizini mesta gde se otvaraju mogućnosti. Važno je i da radimo na rešavanju ukorenjenih nedostataka u našim zajednicama – kaže Čalmers.