Premijer Australije Skot Morison je kratko odgovorio na upozorenje Gugla, da će ukloniti funkciju pretraživanja za australijski internet, ukoliko ih Savezna vlada zakonski primora da plaćaju medijski sadržaj. Morison je poručio da „Australijanci ne reaguju na pretnje“.
– Da budem jasan, država donosi pravila za stvari koje mogu da se rade u Australiji. Ova pravila se donose u Parlamentu – rekao je Morison i dodao da ko god želi da radi u skladu s tim pravilima je dobrodošao.
Odgovor premijera je usledio pošto je Gugl, tokom parlamentarne istrage, insistirao da će njegov pretraživač biti nedostupan za 19 miliona korisnika, koliko ih ima u Australiji, ukoliko Federalna vlada nastavi s uvođenjem planiranog koda za digitalne medije.
Taj kod bi omogućio da giganti, kao što su Gugl i Fejsbuk, plaćaju lokalnim medijskim kompanijama za sadržaje u pretrazi i deljenju na društvenim mrežama.
„Vesti“ su već pisale o predlogu zakona, koji je podnet Parlamentu, a kojim bi pregovaranje o plaćanju između medijskih kuća i digitalnih platformi bilo obavezno, a po kojem bi digitalni giganti plaćali za sadržaj koji koriste. Ukoliko prođe, bio bi to prvi takav zakon u svetu.
Do sada, Gugl i Fejsbuk nisu bili u obavezi da plaćaju medijskim kućama za njihove sadržaje, ali u međuvremenu zbog gubitka oglašivača mnogi tradicionalni, pre svega štampani mediji, zatvoreni su ili su prešli isključivo na onlajn izdanja.
A, kada je reč o plaćanju reklama na internetu, od svakih 100 dolara potrošenih na onlajn oglašavanje, 53 dolara ide Guglu, 28 dolara Fejsbuku, a 19 dolara ostalima. Gugl je prošle godine u Australiji zaradio 4,3 milijarde dolara od oglašavanja, a Fejsbuk 700 miliona, kako navode podaci Komisije za hartije od vrednosti i investicije.
Gugl: Kod je neprihvatljiv
Na parlamentarnom saslušanju, generalna direktorka Gugla za Australiju i Novi Zeland, Mel Silva, rekla je da su predložene šeme za njih „neizvodljive i neodržive“.
– Načelo neograničenog povezivanja između sajtova je od suštinskog značaja za pretragu i direktno povezano sa finansijskim i operativnim rizikom – rekla je Silva i dodala da ukoliko bi ova verzija koda postala zakon, Guglu ne bi preostalo ništa drugo nego da ukine uslugu pretrage u Australiji.
Prema njenim rečima, to bi bio najgori scenario, a Gugl ne želi da dođe u tu situaciju. Silva je istakla da veruje da postoji rešenje koje je prihvatljivo za sve strane.
Naime, kako je rekla, Gugl je spreman da sklopi ugovore s izdavačima medijskih sadržaja kako bi korisnike usmerila na njihov sadržaj, i da je već sklopila slične aranžmane širom sveta.
Prihvatljivo rešenje za Gugl je, prema rečima Silve, da plaća izdavačima određenu vrednost, dok bi oni kreirali i uređivali sadržaj i panele koji bi postojali u nekoliko Gugl usluga. Na ovaj način, kompanija posluje sa 450 medijskih publikacija širom sveta, od kojih je i sedam iz Australije.
Državni blagajnik Džoš Frajdenberg, kao ni premijer Morison, nije ostavio prostora za bilo kakvu dilemu i rekao je da će digitalni giganti morati da plate usluge Ozi medija koje koriste.
– S pretnjama da će da ugase svoj servis u našoj zemlji, samo sebi čine medveđu uslugu – poručio je Frajdenberg.
Eksperimenti sa sajtovima
Međutim, u ovom momentu, Gugl već eksperimentiše, tako što je prilagodio svoj algoritam pretraživanja za oko jedan odsto svojih korisnika, pa su linkovi do nekih australijskih sajtova s vestima sakriveni i ne pojavljuju se u pretragama.
Tako je za najmanje jednog korisnika globalne mreže, prethodne nedelje, stranica ABC vesti preko Gugla bila nedostupna.
Piter Luis, šef Centra za odgovornu tehnologiju Australijskog instituta je mišljenja, da ukoliko je Gugl koristio sajt ABC u eksperimentu, da je to zbog toga da bi dokazao da njegov sadržaj „nema veću vrednost od snimaka s mačkama“.
– Ovo je zaista zabrinjavajuće za sve Ozije kojima je stalo do pristupa vestima, naročito tokom pandemije, kada su važne informacije o javnom zdravstvu – naglasio je Luis.
Prema agenciji za istraživanje javnog mnenja, „Nielsen Digital Content Ratings“, ABC vesti je bio sajt broj jedan u 2020, sa prosečnom mesečnom posetom od 12,4 miliona ljudi.
I Fejsbuk preti
Fejsbuk je još pre istrage zapretio da će ukloniti mogućnost Australijancima da objavljuju vesti na svojim profilima ako kod bude uspostavljen. Potpredsednik za javnu politiku Fejsbuka, Sajmon Milnar je rekao da su neki elementi zakona nemogući za ovu kompaniju.
U istrazi je rečeno da će kod sprečiti kompaniju da plasira svoj proizvod, Fejsbuk Njuz u Australiji, koji plaća vestima da postavljaju i promovišu svoj sadržaj u određenoj usluzi.
SAD protiv obaveznog koda
Vlada SAD ove nedelje zatražila je od Australije da odustane od predloženog zakona, koji inače, ima široku političku podršku, i predložila da umesto toga uspostavi dobrovoljni kodeks među digitalnim gigantima i proizvođačima medijskog sadržaja.
Gugl plaća Francuzima
Guglova pretnja ograničavanjem usluga u Australiji usledila je samo nekoliko sati pošto je internet gigant postigao ugovor o plaćanju sadržaja određenim francuskim izdavačima vesti u okviru trogodišnjeg ugovora o podršci izdavačima u iznosu od 1,3 milijarde dolara.
