Bonić se pojavio pred istim sudom ove srede drugi put, po predmetu za njegovu ekstradiciju u Bosnu gde bi bio suočen sa optužbama za ratni zločin, počinjen u ratu između 1992. i 1995.
Bonić je živeo normalno u Kanberi poslednju deceniju, kao i jedan raniji period krajem prošlog i početkom ovog veka. U punoj uniformi i s ordenjem na prsima, njegova fotografija je u izveštaju portala "Hrvatskoga kulturnoga vijeća" zabeležena 2012. na komemoraciji uz Anzak dan u Kanberi. Ta godina bila je druga po redu od kada vojnici domovinskog rata u Hrvatskoj ovde nastoje da se aktivno uključe u odavanje počasti palim borcima u dva velika rata.
Kao što je poznato, zvanično, na Anzak komemoracijama mogu da od bivših Jugoslovena učestvuju samo Srbi – iz razumljivih razloga koje im daje njihova pozicija u tim ratovima. Od pre neku godinu, ni Srbi Kanbere ne mogu da učestvuju, pre zbog svoje nepromišljenosti nego istorije – jer nisu ispoštovali pravila tamošnjeg Udruženja ratnih veterana.
Specijalna jedinicaO potrebi da Australija osnuje posebno odeljenje za ovu važnu oblast, autor i istraživač ratnih zločina Mark Arons kaže za "Ferfaks": |
Krunoslav Bonić je položio vence na obe svečanosti, gde je nastupio u činu pukovnika, predstavnika hrvatskih branitelja. Međutim, što je takođe zanimljivo, ali ne predstavlja iznenađenje, predstavnik Australijskog ratnog memorijala saopštio je da Bonić nije ni bio na spisku formalno pozvanih osoba da polože vence. Zaključujući prema fotografiji, veruje se da je odao počast pred spomenikom nakon službenog zaključenja ceremonije.
Ovde je obelodanjeno da bosanska poternica protiv Bonića datira od pre osam godina, a svedočenja o njegovim navodnim zločinima, uključujući prebijanje Bošnjaka, kao i odsecanje ušiju mrtvih vojnika, izneta su u Hagu još 1999.
Vlasti u Kanberi, međutim, navele su da su od bosanskih vlasti zahtev za izručenje primili tek u martu ove godine. Takođe i da, do pre svega nekoliko godina, Bosna nije ispunjavala uslove po kojima bi je Australija tretirala kao zemlja na koju se odnosi ovdašnji Zakon o ekstradiciji.
Bonićev slučaj podstakao je pozive da se osnuje specijalno odeljenje koje bi istraživalo ratne zločine. Po nekim mišljenjima, danas u Australiji živi oko 500 osumnjičenih. Jedna vrsta tog ekspertskog odeljenja ranije je postojala, ali je ukinuta pre više godina.
U sudnici Suda za prekršaje u Kanberi bila je prisutna veća grupa Bonićeve rodbine i prijatelja.
Njegov barister Bernard Koleri naveo je da su navodi poternice "divljački iskrivljeni", rekavši da postoje dokazi da je on poslednjih godina slobodno putovao u Bosnu i iz nje. Branilac je naveo i da je Bonić kao tinejxer u Bosni bio zatvaran i mučen.
Koleri je sudu takođe rekao da ima nameru da putuje u Bosnu kako bi sakupio dokaze o čitavom slučaju. Očekuje se da bi zahtev za njegovo puštanje na slobodu mogao da bude podnet tek 27. novembru, što upućuje na to da bi Bonić najmanje do tada morao da ostane iza rešetaka u Centru Aleksander Makonoki. Biće mu održan još jedan pripremni pretres zakazan za 19. novembar.
Slučaj VasiljkovićDo sada, Australija nikada u istoriji nije izručila drugoj državi osobu traženu zbog ratnog zločina. Danas, jedina osoba kojoj Australija preti ekstradicijom jeste Srbin Dragan Vasiljković. On se, sa kratkim prekidom, u tamnici nalazi još od kraja januara 2006. što je presedan sam po sebi, jer protiv njega nema nikakve optužnice – hrvatske vlasti i dalje ga zvanično traže isključivo zbog ispitivanja. I vrlo je verovatno da bi baš federalni tim istražitelja pri ovdašnjoj policiji doprineo da se njegov slučaj osvetli iz pravog, objektivnijeg ugla. Ovo tim pre što je Vasiljković na sudu tvrdio da se, po povratku iz Jugoslavije, uredno javio Australijskoj federalnoj policiji. Takođe i da nema ništa protiv da mu se sudi u Australiji.
Slučaj JapraninKao što je poznato, u julu se pojavila i poternica Interpola za izručenje još jednog Srbina iz Australije – Predraga Japranina iz Melburna, kao glavnog osumnjičenog za ubistvo tri osobe u Petrinji 1991. Hrvatske vlasti su međutim saopštile da neće podnositi zahtev za njegovo izručenje dok se ne reši predmet Dragana Vasiljkovića. Ovo je taktički odličan potez. U njemu je između redova poručuje Kanberi: "Vi imate još sumnjivih. Ali mi se više time nećemo baviti dok nam ne pošaljete onog prvog". Mark Arons je u pravu. Australija je sama sebe stavila u podređen položaj, odričući se uloge države koja najpre sama procenjuje koja optužba protiv njenog državljanina ima osnova, a koja ne.
|
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
