Kakvi bi danas bili srpsko-albanski odnosi da Esad-paša Toptani nije ubijen na današnji dan pre 102 godine, 13. juna 1920? Da li bi zaista zaživela unija između Srbije i Albanije, da li bi se izbegli svi kasniji sukobi i krvoprolića?
Da je ruka zadrhtala atentatoru i da je Esad-paša uspeo da iz Pariza otputuje nazad za Tiranu gde je trebalo da bude krunisan za kralja Albanije, istorija Balkana bi verovatno bila mnogo drugačija.
Umesto toga, Esad-paša je sahranjen pre 102 godine na srpskom vojničkom groblju u predgrađu Pariza (Tije). Mesto gde počivaju kosti nekrunisanog kralja Albanije, koji se zalagao za srpsko-albansku uniju, lako je prepoznati na srpskom groblju – među 756 krstova nalazi se nadgrobni spomenik sa polumesecom.
Esad-paša je u Albaniji gotovo izbrisan iz istorije, žigosan kao izdajnik. U Srbiji ga pre svega pamte kao nekoga ko je pomagao srpskoj vojsci prilikom povlačenja preko Albanije tokom zime 1915/16. i zahvaljujući kome broj žrtava nije bio daleko veći.
Ugovor sa Pašićem
Esad-paša Toptani i Nikola Pašić potpisali su 4. septembra 1914. godine tajni „Niški sporazum“ između Srbije i Albanije. Kako navode pojedini istoričari, ugovor je predviđao stvaranje unije Srbije i Albanije – zajedničku odbranu, carine i zajedničko predstavljanje u inostranstvu.
Ugovor je obuhvatao 15 tačaka koje su predviđale zajedničko osnivanje vojnih i političkih institucija, ali najvažnije odredbe su se usređivale na vojni savez, izgradnju Jadranske pruge od Srbije do Drača, kao i garancije da će Srbija podržati Esad-pašu na izborima za vladara Albanije.
Sporazum je ostavljao mogućnost da Srbija, na poziv Esad-paše, vojno interviše radi zaštite njegovog režima. Razgraničenje između dve države trebalo je da utvrdi posebna srpsko-albanska komisija.
Srbija mu šalje 20.000 vojnika u pomoć
Početkom juna 1915. godine Kraljevina Srbija je poslala 20.000 vojnika u pomoć Esad-paši. Oni su zauzeli Elbasan i Tiranu i oslobodili opkoljenog Esad-pašu u Draču.
Vidovdanski ugovor
U Tirani je na Vidovdan 28. juna 1915. godine potpisan ugovor o realnoj uniji između Srbije i Albanije u kojem je bilo predviđeno formiranje zajedničke vojske, carinske uprave, centralne banke i diplomatskih predstavništava. Esad-paša je trebalo da dobije titulu kneza, kao vladar Albanije, a Srbija bi dobila određene teritorijalne ustupke od strane Albanije.
Atentat
Esad-paša Toptani je ubijen 13. juna 1920. godine ispred hotela Kontinental u Parizu. Trebalo je da preuzme tron u Albaniji. Njegov ubica je bio Avni Rustemi, opozicioni poslanik u parlamentu Albanije, a nakon toga došlo je do haosa u zemlji. Rustemi nije dugo nadživeo Esad pašu, ubijen je ispred zgrade parlamenta u Tirani 1924. godine po nalogu Zoga I od Albanije (kralj Albanije od 1928. do 1939), koji je bio sin rođake Esad-paše, Sadije.
Ko je bio Esad paša
Esad-paša potiče iz bogate zemljoposedničke porodice Toptani, poreklom iz Kroje, koja je 1816. godine preuzela kontrolu nad Tiranom. Porodica Toptani je imala posede u centralnom delu Tirane, uključujući i zemljište na kojem se danas nalazi Parlament Albanije.
Esad-paša je bio šef lične garde sultana Abdula Hamida II u periodu pre mladoturske revolucije. Na samom početku 20. veka držao je poziciju komandanta žandarmerije u Janjini, a sve do izbijanja Balkanskih ratova je bio komandant žandarmerije u Skadru.
Predao je Skadar crnogorskoj vojsci koja ga je opsedala tokom sedam meseci. Aleksa Šantić mu je povodom toga posvetio pesmu.
U septembru 1914. deklarisao je Albanski islamski emirat, državu koja nikada nije bila međunarodna priznata.
Odbio je predloge Austrougarske i Bugarske za napad na Srbiju, svrstavši se na stranu saveznika. Tokom povlačenja srpske vojske kroz Albaniju naredio je da se dinar prihvati kao valuta povlačenja, njegove jedinice su na jednom delu puta prilikom povlačenja štitile srpsku vojsku i civile. Bez njegove pomoći broj žrtava bi prema mnogim istoričarima bio daleko veći.
Esad-paša Toptani je 1916. objavio rat Centralnim silama, ali iste godine je morao da napusti zemlju.
Po završetku Prvog svetskog rata bio je prisutan na Mirovnoj konferenciji u Parizu (1919-1920). Njegove pristalice su tada formirale kraljevinu Albaniju i njega proglasili za kralja.
Neposredno pred odlazak u Tiranu gde je trebalo da bude krunisan, ubijen je 13. juna 1920. u Parizu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
