Popularni glumac Andrija Milošević godinu za nama opisuje kao jednu od najtežih u svom životu, ali u sebi pronalazi dovoljno snage da se već okrene narednoj sa optimizmom i, premda ne zna da li će u njoj najzad stati pred matičara, siguran je u ljubav sa izabranicom Aleksandrom Tomić koju opisuje kao večiti glas razuma u njegovoj svakodnevici…
Koliko god da vas krasi pozitivna energija, ima li u vama praznične euforije i tokom ovih vanrednih okolnosti?
– Uvek se radujem praznicima, ali ove godine atmosfera je zbilja drugačija. Nekada bi euforija počela već oko prvog decembra, a sada nije. Ova godina bila je glupa, grozna, neodređena, ali u njoj smo makar shvatili da samo od nas zavisi kakva će nam biti naredna. Bilo u njoj korone ili ne, na nama je da se više volimo, poštujemo i sve bi nam onda išlo bolje, a okolnosti na koje ne možemo da utičemo lakše bi nam pale. U poslednjih par godina, kad sam postao čovek, shvatio sam da imam samo dve želje – da ljudi budu zdravi i da imaju više duše.
Kada ste to shvatili da ste postali čovek?
– Kad sam počeo da uviđam koliko je važna ljudskost i da ne mislite samo na sebe. Šta god da nam se događa u životu, ne smemo da dozvolimo da nam to suzi vidike, već treba da pronađemo snagu da ih ljudima oko nas proširimo.
Živite li sada ono o čemu ste sanjali?
– Moji snovi nikada nisu bili vezani za novac ili slavu, uglavnom su se odnosili na ljude koji će biti u mom životu, kao i da učinim da njima bude bolje. Prestao sam da jurim visoke ciljeve jer više i ne znam šta je to što treba dostići. Život mi je ispunjen sitnicama, a najvažnije je zdravlje.
Kako biste ocenili ovu godinu na ličnom planu?
– Teško da u njoj mogu da pronađem nešto dobro, mada uvek kažem da je svaka godina iz koje ste izašli živi dobra godina. Ipak, bila je ovo jedna od najgorih godina u mom životu. Bila je ovo godina smrti. Možda je ne bih video kao takvu da me isključivo zanima kako je bilo dobro u mom kućerku. Delim sudbinu svih ljudi oko mene i nisam od onih koji samo pročitaju vest i nastave dalje, već duboko saosećam. Nažalost, bilo je i meni bliskih ljudi koji su nas napustili. O tome nisam puno govorio, a i sada bih se s tim nosio onako kako umem, ćutanjem.
Ljubav koju je osetio s Aleksandrom bila je posebna, a Andrija je otkrio i šta mu je najvažnije kod nje.
– Ne mora ona ništa, ona je to što jeste. Pre svega dobar čovek i to mi je najbitnije kod nje, ništa drugo nije važno naspram toga. Sećam se kada sam je upoznao, odmah sam pomislio „to je to“. Dvoje ljudi mogu da budu različiti koliko hoćete, ali ako su pametni, sve je u redu. Mi jesmo različiti kao i svi, ja sam kao cisterna bez kočnica, a Sandra je uvek glas razuma. S druge strane, ume da bude i obrnuto.
Kada jednog dana postanete otac, mislite li da ćete morati da promenite svoju prirodu ili ćete ostati baš isti?
– Ne daj bože da se menjam. Detetu ne trebam kao neko drugi, nego baš ovakav kakav jesam.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
