Analitičari o dijalogu Beograda i Prištine: Daleko smo od dogovora

Izbori održani 6. oktobra pomenili su političku situaciju na Kosovu, jedan je od zaključaka panela „Izgledi za normalizaciju i dijalog Beograda i Prištine“, održanog u Beogradu, a učesnici – srpski i albanski analitičari – saglasni su da do konačnog dogovora između dve strane neće doći u skorije vreme.

Profesor Fakulteta političkih nauka na Univerzitetu u Prištini Beljul Bećaj naveo je da se politička scena na Kosovu menja, u tom smislu što su „komandanti koji su vodili politiku u zalasku“, a da na scenu stupa nova generacija.

Bećaj smatra da bi međunarodna zajednica trebalo da šansu da novoj generaciji i ističe da je zato „kvalitet rešenja odnosa između Kosova i Srbije mnogo važniji u odnosu na brzinu“. Kaže i da je normalizacija odnosa unutrašnja potreba i Srbije i Kosova, kao i da je u interesu obema stranama.

Govoreći o rezultatima na izborima na Kosovu, Bećaj kaže da je došlo do promene, ali ne i do posleratne tranzicije, jer su 20 godina od ratnih sukoba na Kosovu, isti ljudi gradili ceo sistem.

Prema njegovim rečima, sada će, najverovatnije, vladu činiti ljudi koji se prvi put suočavaju sa donošenjem državnih odluka, što je slučaj i sa Aljbinom Kurtijem, ali i ljudi koji za razliku od posleratne koalicije, ne mogu biti ucenjivani, što može otežati i dijalog između Beograda i Prištine.

Bećaj navodi da Kurti ne može da deli Srbe na dobre i loše, što pokušava birajući sa kim će da razgovara, i ističe da niko nije pozvan to da čini. Međutim, dodaje da treba dati šansu Kurtiju da se pokaže, jer je i sam govorio da neće isto delati dok je opozicija i kada bude predsednik vlade.

Bivši potpredsednik Skupštine Kosova Petar Miletić istakao je da, prema njegovom mišljenju, neće biti brzog rešenja između Beograda i Prištine.

„Svako ko preuzme da vodi ovaj dijalog, napraviće istu grešku kao njegov prethodnik ako misli da to može brzo da se završi“, kazao je Miletić, poručujući svim pregovaračima „da se manu priča o teritoriji“, već da je potrebno da se pozabave ljudima i ljudskim pravima.

Miletić smatra da se na Kosovu tokom izbora desila velika stvar – promenjena je vlast ali, da će sada morati i da se menja ceo sistem, što je, kako smatra, ozbiljan izazov za Kurtija.

„Kurti ne gleda blagonaklono na Srbe, naprotiv, rekao bih da su njegovi stavovi ponekad i ekstremni. Sada je potrebno da promeni narativ kako bi uspostavio dijalog sa Srbima“, kazao je Miletić i istakao da Kurti nikada ništa dobro nije rekao o Srbima, a loše jeste, mnogo puta.

„Kurti nema pravo da odlučuje sa kojim Srbima će da razgovara, a sa kojima neće“, rekao je Miletić i dodao da su kosovski Srbi uvek ispaštali, ali da su sada izabrali svoje predstavnike – Srpsku listu.

„Uvući Rašića u parlament biće jako izazovno za Kurtija“, kaže Miletić i ističe da će se kosovski Srbi oslanjati na Beograd.

Analitičar Nedžmedin Spahiju naveo je da međunarodna zajednica mora da izvrši više pritiska kako bi se okončao proces normalizacije.

„To možda i političari na Kosovu i u Srbiji očekuju da bi koristili kao izgovor pred svojom javnosti da se dođe do dogovora“, naveo je Spahiju.

On je kazao da se „Aljbin Kurti promenio, ali nedovoljno“.

„Videćemo njegove stavove, koje moramo shvatiti kao tranzicijske, odnosno prelazak sa gluposti koje je govorio, da bi sada govorio stvari koje je možda u međuvremenu razumeo, ali to ćemo tek videti kada počne da dela“, kaže Spahiju.

Do promene vlasti na Kosovu doći će, ne iz razloga što se narod „osvestio“, već zato što su se dogovorili Aljbin Kurti i Isa Mustafa, a sukobili Ramuš Haradinaj i Kadri Veselji, kazao je Spahiju, dodajući da je posleratna koalicija na ovim izborima osvojila više glasova nego 2017. godine.

On dodaje da žrtve sukoba između Beograda i Prištine nisu samo Kosovo i Srbija, već čitav region i pojašnjava da velike kompanije ne žele da investiraju u region u kome nema mira i spokoja.

Politički analitičar i novinar Zoran Ostojić poručio je pregovaračima da je proces normalizacije odnosa i dijalog Beograda i Prištine evropsko pitanje.

„Evropske integracije i Srbije i Kosova zavise od članica EU, dva američka izaslanika verovatno mogu da pomognu, ali u svakom slučaju ovo je evropsko pitanje“, istakao je Ostojić.

Koordinator Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU Dragiša Mijačić smatra da bi budući proces trebalo da bude kredibilan, da nema dvostrukih formulacija i da ono što se potpiše treba da bude i primenjeno.

„Bitno je da se ne kreiraju veštačke krize, što je vrlo moguće radi kupovine vremena, a bitno je i da se da jasan vremenski period za postizanje dogovora kojeg bi se pridržavale sve strane“, kazao je Mijačić.

Smatra da se nakon izbora na Kosovu ništa epohalno nije desilo, kao i da su rezultati isti kao i 2017. godine, s tim što je Kurti čak sada dobio i manje glasova nego pre dve godine.

„U ukupnom zbiru ratna koalicija i dalje ima više glasova, ali ukoliko se promeni vlast to će biti zbog raspada te koalicije“, navodi Mijačić.

On kaže i da je pitanje da li će Kurti započeti svoju vladavinu kršenjem kosovskog ustava, na taj način što će pokušati da isključi Srpku listu iz Vlade.

„Srpska zajednica na Kosovu se jasno opredelila, Srpska lista je na ovim izborima dobila 10.000 glasova više“, kaže Mijačić.

Predsednik Saveta za inkluzivno upravljanje Aleks Rainšvili Grigorev istakao je da ne očekuje brz dogovor Beograda i Prištine, kao i da je na terenu bilo dosta grešaka i pogoršanje stanja, jer se u poslednje dve i po godine „guralo“ da se što pre dođe do rešenja.

„Međutim, ne postoji poverenje između dve strane, što je ključna stvar za postizanje dogovora, a što dolazi iz iskustva, koje je veoma loše“, rekao je Grigorev.

Kaže da su izbori na Kosovu obeležili „prvu posleratnu tranziciju“, odnosno da će, prvi put nakon 20 godina, na vlasti biti novi ljudi, koji do sada nisu imali to iskustvo, a da predstavnici OVK postaju opozicija.