Amerika pravi zaokret: Tramp priznaje da je greška stvaranje nezavisnog Kosova?

Zvanična Amerika priznala je da je poslednjih 20 godina vodila pogrešnu kosovsku politiku.

Praktično, kao da je Vašington konačno saglasan sa Srbijom da su gaženje Rezolucije 12 44, pogrom 17. marta, proglašenje nezavisnog Kosova, neprekidni pritisak na Beograd da pristane na komadanje državne teritorije – bili pogrešni.

Došao je i taj dan: Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine otkrio je u intervjuu za srpski radio u Čikagu da Tramp gleda na kosovski konflikt u poslednjeg 20 godina kao na nešto što je pogrešno vođeno.

Prvi put, tako, zvanična Amerika ima načelno isti stav sa Srbijom – da je diplomatski proces koji je usmeravao zapad od 2000. do 2020. godine bio potpuno pogrešan.

To bi, verujemo, mogla da bude istorijska i prekretnička izjava ukoliko se pokaže da je Amerika po prvi put spremna da odustane od uslovljavanja Srbije, što je bila politika te velesile u poslednje dve decenije.

Tramp vidi greške u kosovskoj politici

Krenimo redom. Šta bi sve za Trampa, iz ove naše perspektive, moglo da bude pogrešno kada se osvrne unazad:

Pogrešno je, dakle, što posle bombardovanja Srbije 1999. godine, Amerika nije dozvolila da se poštuje slovo i duh Rezolucije 1244 i teritorijalni integritet Srbije (tada SCG).

Nije ispravno ni što se, pod vođstvom SAD, nije dozvolilo da se 1.000 srpskih vojnika i policajaca vrati na teritoriju autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

Verujemo da Tramp misli i da je potpuno pogrešno što je Amerika dozvolila da 17. marta 2003. godine Albanci proteraju više od 4 hiljade Srba, pobiju na desetine ljudi, poruše oko 1.000 srpskih huća i spale i unište oko stotinu svetinja na KiM.

Sudeći po sadašnjim porukama iz Bele Kuće, pretpostavljamo da Tramp ne bi insistirao da ishod svih razgovora od 2000. do 2008. godine bude isključivo nezavisnost južne srpske pokrajine, što su radili svi američki zvaničnici u tom periodu.

Hoćemo da živimo u nadi, dakle, da aktuelne poruke predsednika Amerike znače da on ne bi 2008. godine, po sunovratu Ahtisarijevog plana u SB UN, podržao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i da ne bi pljunuo u lice Srbiji kako bi dobio spomenik u Prištini.

Nadajmo se, takođe, da Tramp ne bi insistirao da Kosovo izađe iz sistema SB UN i dozvolio da EU vodi lažne pregovore Beograda i Prištine, tako što će stalnim uslovima na putu evropskih integracija praktično prisiljavati Srbiju da se odrekne Kosova.

Treba verovati, naime, da ove poslednje Trampove reči znače i da je sam shvatio da se mora prekinuti sa rečnikom ucena prema Beogradu i da više neće slati emisare kao što je, na primer, bio Hojt Ji, koji je u vreme njegovog mandata Beogradu zavrtao ruke da prizna Kosovo dok ga Bela kuća nije precrtala.

Najzad, očekujemo da je Tramp, kao verujući čovek, svestan suštinske greške Amerike u kosovskoj politici – da postoji Srbin koji će izdati srce svog postojanja, svoj Jerusalim, svoje nebo na zemlji.

Konačno, Grenelova poruka da je Tramp svestan pogrešne kosovske politike u poslednjih 20 godina, mogla bi da znači i da se do okončanja konflikta može doći isključivo uz dogovor, razumevanje, kompromis. Nikako uz ultimatum.

Sve zvuči naivno, ali…

Prosto, teško je poverovati da Tramp misli da je greška što Amerika nije u poslednjih 20 godina bila još brutalnija prema Srbiji.

Što nije dozvolila da se proteraju i pobiju svi Srbi, popale sve svetinje, Dečani i Pećka Patrijaršija dignu u vazduh, a Beograd nekim novim sankcijama i bombama naterao da prizna Kosovo.

Pošto to, ipak, isključujemo, ostaje nada da je Amerika spremna na istorijski zaokret u kosovskoj politici, na saradnju sa velikim silama, pre svega sa Rusijom i Kinom kako bi se podstakli Srbi i Albanci da sami reše istorijski spor. I da je to suština nove Grenelove poruke.

Možda ovo sve deluje naivno i nerealno. Ali, ko je mogao pomisliti da će i Amerika posle 20 godina priznati da je zapadna politika na Kosovu bila – pogrešna.