Američka avio-kompanija „United Airlines“ objavila je da ukida oko 85.000 letova godišnje, odnosno 5% celokupnog kapaciteta, jer je cena kerozina eksplodirala zbog rata u Iranu. Kako prenosi austrijski portal „heute.at“, pozivajući se na interno pismo izvršnog direktora Skota Kirbija, ovaj drastičan rez je neizbežan jer dodatni troškovi goriva dostižu neverovatnih 11 milijardi dolara godišnje, više nego dvostruko od najveće dosadašnje zarade kompanije.
Prema izveštaju „heute.at“ od 21. marta 2026. godine, „United Airlines“ priprema se za scenario u kojem će cena nafte dostići čak 175 dolara po barelu i ostati iznad 100 dolara do kraja 2027. godine. Najviše će stradati nerentabilne linije, noćni letovi, letovi utorkom, sredom i subotom, kao i veze ka Tel Avivu i Dubaiju. Pun red letenja vraća se tek na jesen, a kompanija još nije precizirala da li će biti pogođeni i nemački aerodromi poput Frankfurta ili Minhena. Uprkos tome potražnja za putovanjima ostaje rekordna, poslednjih deset nedelja beleže najbolje rezervacije u istoriji kompanije.
Izvršni direktor Kirbi je u pismu zaposlenima jasno stavio do znanja da više cene karata mogu delimično da pokriju troškove, ali da održavanje gubitaških linija više nije opcija. Ova odluka već izaziva lančanu reakciju u celoj avio-industriji. „Delta“, „Qantas“, „Scandinavian Airlines“ i „Thai Airways“ takođe razmatraju slične mere ili poskupljenja. Putnici sa rezervacijama kod ove kompanije uskoro će dobijati obaveštenja o promenama, a karte na pojedinim linijama već su skočile za 15% do 20%.
Ekonomski analitičari upozoravaju da bi ovakav šok u avio-sektoru mogao da ima šire posledice. Usporavanje oporavka turizma, veći pritisak na logističke lance i potencijalno smanjenje konkurencije na međunarodnim rutama. Dok „United Airlines“ pokušava da očuva profitabilnost, drugi igrači na tržištu strahuju da bi dugotrajno visoke cene goriva mogle da dovedu do talasa otpuštanja ili čak bankrota manjih regionalnih prevoznika. Sve to se dešava u trenutku kada je globalna avio-industrija tek počela da se oporavlja od pandemijskih gubitaka, pa stručnjaci predviđaju da bi 2026. i 2027. godine mogli da budu godine najvećih turbulencija u poslednjih deset godina.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Posledice čvrste Trampove podrške Izraelu i američkog učešća u vojnoj eskalaciji na Bliskom istoku sada sve direktnije pogađaju i same američke kompanije. Dok su Vašington i Tel Aviv računali na brz ishod sukoba, rast cena nafte i kerozina doveo je do toga da najveći američki avio-prevoznici plaćaju ogroman račun, kroz milijarde dolara dodatnih troškova, ukidanje letova i poskupljenje karata. Tako se politika koja je trebalo da štiti američke interese na Bliskom istoku sada vraća kao ozbiljan ekonomski udar na samu američku privredu, potvrđujući da geopolitičke krize ne ostaju ograničene na ratišta, već njihove posledice brzo stižu i do domaćeg tržišta.
Piše: Nina Stojanović
