Američki moto u Evropi: “Zavadi, pa vladaj”

Komentarišući ocene zapadnih stručnjaka da gasovod „Severni tok 2“ šteti američko-evropskim odnosima i unosi razdor među saveznike, kaže za Sputnjik ruski politikolog Ivan Konovalov, dodajući da bi to trebalo sagledati iz sasvim drugog ugla.

Danska kao glavni kočničar izgradnje „Severnog toka 2“ konačno je popustila i dala zeleno svetlo za završetak tog gasovoda, koji garantuje energetsku bezbednost Evrope. Neki realizaciju ovog projekta vide kao jačanje osovine Rusija–Nemačka, čak i kao zbližavanje Evrope sa Moskvom, ali i razdor između SAD i Evrope.

Potrebno je na drugačiji način okarakterisati ovu situaciju – SAD pokušavaju da koriste ’Severni tok 2‘ da bi održale stepen konfrontacije u EU i NATO-u. Ukrajinski događaji postali su katalizator promena situacije u Evropi – SAD su uspele da okrenu celu Evropu protiv Rusije, ali je potom ta konsolidovana antiruska pozicija počela da jenjava, da popušta. Potom su Evropljani počeli da pričaju o stvaranju sopstvenih oružanih snaga i izlasku iz američke ’diktature‘. Američki modus operandi u politici glasi: Zavadi, pa vladaj. Oni su navikli da diktiraju uslove silom oružja ili novca, ili da svađaju i truju svoje saveznike. ’Severni tok“ je odličan primer za to“, ističe Konovalov.

Prema njegovim rečima, SAD odgovara da nema konsenzusa među evropskim državama tj. njima odgovara da Istočnu Evropu, predvođenu Poljskom, okrenu protiv zapadne Evrope, koju predvodi Nemačka, i da u tom kontrolisanom haosu deluju u cilju sopstvenih interesa.

Njima odgovara da uvek imaju nekog neprijatelja, jer NATO postoji samo ako postoji i neprijatelj kome se treba suprotstaviti. Potrebno je stalno stvarati nove mitove, legende i fobije da bi se opravdalo postojanje NATO-a. U Evropi se to ne sviđa baš svima“, zaključio je ekspert.

Poseban slučaj

„Ovo je previše poseban slučaj da bi se moglo govoriti o tendenciji zbližavanja evropskih zemalja sa Rusijom. Tim pre, reč je o Danskoj, zemlji koja pripada severnom krilu NATO-a, koji je inače najagresivniji prema Rusiji. U to ’severno krilo‘ još spadaju Velika Britanija, baltičke zemlje, Poljska i Norveška. Danska je oduvek bila rusofobična i u skladu sa tim je i delovala, za razliku od centralnih država – Nemačke i Francuske koje pokušavaju da održe ravnotežu, i južnih zemalja – Italije i Grčke, koje često otvoreno pokazuju simpatije prema Rusiji. Odluka Danske je pokazatelj da je u Zapadnoj Evropi napravljen zasad mali napredak u odnosu na generalnu situaciju koja se od 2014. razvijala između Evrope i Rusije. U trenutnoj paradigmi primećujemo vrlo male promene.“

Ekspert napominje da su snage koje imaju koristi od rusofobije i konfrontacije i dalje najjače u zapadnoj Evropi. To su zemlje koje smatraju da je Rusija kriva za sve loše što se događa, a ta strategija „Rusija je kriva za sve“ služi im kao opravdanje za razne stvari i donosi im politički profit.

„Najverovatnije je da su ovde, pre svega, ekonomska opravdanja odigrala ulogu, s obzirom da je ’Severni tok 2‘ profitabilan projekat“, dodaje Konovalov.

Nemačka (ne)zavisna od Amerike

Konovalov ističe da osovina Francuska-Nemačka – dve države članice NATO i EU – pokušava da održi balans snaga i istovremeno podseća da Nemačka ima tradicionalno dobre ekonomske odnose sa Rusijom.

„Politika Nemačke se zasniva na tome da će ona ostati najjača evropska ekonomija sve dok se ekonomski opire pritisku SAD. Politički se Nemci ne mogu odupreti – oni su okupirana sila, tamo su američke trupe i u političkom smislu njima diktiraju šta da rade. Ali ekonomski oni zauzimaju kružnu odbranu. Dobri odnosi Nemačke sa Rusijom su već tradicionalni. Nemci su skloni odgovornoj i dobro promišljenoj politici, a samim tim i dobroj politici prema Rusiji, za razliku od Velike Britanije, čija se politika zasniva isključivo na rusofobiji. Tako je bilo oduvek kroz istoriju. Nemačka je polazeći od sopstvenih interesa, uvek istorijski održavala partnerstvo sa Rusima“, podseća Konovalov.

Napadi SAD na „Severni tok 2“, koji dužinom od 1.224 kilometara po dnu Baltičkog mora direktno spaja Rusiju i Nemačku, povezani su sa željom da potisnu Rusiju sa evropskog energetskog tržišta i proguraju na evropsko tržište svoj gas. Nelagodni odnosu između Amerike i SAD ponovo su zaoštreni zbog američkih sankcija „Severnom toku“, a Berlin smatra da je besmislen argument Vašingtona o tome da je Evropa energetski isuviše zavisna od Rusije i time podložna ucenama. Pored toga, Nemačka američke restriktivne mere vidi kao kršenje suvereniteta EU i evropske energetske bezbednosti.

Šef poslaničke grupe vladajućih nemačkih Socijaldemokrata Rolf Micenih je rekao da „EU i Nemačka za Donalda Trampa očito nisu nikakvi partneri već vazali dužni da ga slušaju“ i istovremeno je istakao da „Nemačka neće pokleknuti pred ovim ucenjivačkim metodama“, dok nemački eksperti ističu da će taj gasovod i novi dogovor Rusije i Ukrajine o tranzitu ruskog gasa namenjenog Evropi doprineti energetskoj bezbednosti Nemačke i niza zemalja zapadne i severne Evrope, što će uticati i na cene gasa, koji će biti jeftiniji za krajnje potrošače u Evropi.