Ameri odlaze i s Kosova?

Povlačenje trupa Sjedinjenih Američkih Država iz Avganistana, poput onog iz Vijetnama pre više od četiri i po decenije, pa i Iraka i Sirije, nametnulo je pitanje da li će i kada kada da odu i s Kosova.

Sagovornici „Vesti“, spoljnopolitički analitičari dr Stevan Gajić i Milisav Paić smatraju da povlačenje Amerikanaca s Kosova u bližoj budućnosti nije realno, ali različito vide dalji razvoj situacije i uticaj velikih sila na Balkanu.

Tako naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Stevan Gajić ukazuje da nije nemoguće da Amerikanci odu jednog dana i da Vašington prihvati Rezoluciju 1244 UN za Kosovo.

Stevan Gajić, koji je i profesor po pozivu Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose, situaciju u Avganistanu smatra neuporedivom s onom na Kosovu. Prvenstveno zbog činjenice da su Albanci većinsko stanovništvo i da nema te sile koja bi ih navela da dočekaju neke talibane kao oslobodioce od Amerikanaca.

Međutim, u osvrtu na geopolitičku i situaciju u regionu, naš sagovornik ne isključuje mogućnost nove podele sveta i povratak na dogovor s kraja Drugog svetskog rata prema kome je Jugoslavija bila, podeljena 50 prema 50 odsto na interesne sfere Istoka i Zapada.

– Danas u praksi imamo s prostora bivše SFRJ Sloveniju, Hrvatsku i Crnu Goru kao članice NATO, dok je pristupanje Srbije i BiH tom vojnom savezu za Moskvu i Peking crvena linija – ističe naš sagovornik.

Tragedija za Albance

Zato Gajić kaže da ne bi isključio situaciju u kojoj bi se SAD saglasile s Rezolucijom 1244 o Kosovu i njenim sprovođenjem u praksi.

– Ako se dogodi da se Rezolucija 1244 primeni, nadam se da neće biti nekih dramatičnih trenutaka i da kosovski Albanci to ne bi doživeli kao nacionalnu tragediju – kaže Gajić.

Predsednik Spoljnopolitičkog kruga i dugogodišnji diplomata Milisav Paić kaže za „Vesti“ da kratkoročno ni srednjoročno SAD imaju jake razloge za ostaniak.

– Situacija na Kosovu je različita u odnosu na Avganistan i pre toga Vijetnam. Te dve zemlje su Amerikance doživljavale kao okupatore, a na Kosovu su dočekani kao oslobodioci. To je velika razlika – kaže Paić i ukazuje na važan element, a to je da je „nezavisno Kosovo“ američki projekat.

Neće iz Evrope

On ističe da je Vašington u taj projekat mnogo uložio i izazvao talas priznanja Kosova koji je bio prilično uspešan. Odnosno da su države po inerciji priznavale takozvanu državnost iako su o čitavoj situaciji na Kosovu malo znale. Pajić smatra da je od te 2008. godine, kad je Priština jednostrano proglasila nezavisnost, svet drugačiji.

– Teško bi se SAD odrekle Kosova jer im je od izuzetnog značaja geostrateški položaj. Odnosno, važno im je da spreče uticaj Rusije i Kine u regionu. Pritom, ako bi otišli s Kosova, bio bi to odlazak iz Evrope – ukazuje Paić.

Kontrola do Rima

Milisav Paić veruje da SAD ostaju na KiM jer tu imaju najmanji vojno-politički rizik, pa mogu da postignu značajne rezultate i održe kredibilnost svoje politike na globalnom planu.

– Kontrolišući Kosovo, oni kontrolišu region, pa i područja sve do Budimpešte i Rima i nemaju razloga da odu. Jedini razlog bi mogao da bude da do te mere ojača islamska država na Kosovu i da ozbiljno ugrozi prisustvo SAD tamo – rekao je Paić.

Priština dobro da razmisli

Generalni sekretar Skupštine Srbije Veljko Odalović podsetio je da su Amerikanci napustili svaku zamlju u kojoj su bili.

– O tome mora da se razmišlja i Prištini – ocenio je Odalović.

On smatra da su SAD pokazale neodgovorno ponašanje, povlačeći ljude i dogovarajući se s nekim zemljama, svojim miljenicima da ih prime.

– Ljudi iz Avganistana će se raseljavati i talibani će dozvoliti da odu, jer im je cilj čista teritorija. Zato im povratak neće dozvoliti. Svi su se do sada godinama borili protiv talibana, sada kada su se Amerikanci povukli i povlače svoje ljude, Vašington tvrdi da su oni pobedili – rekao je Odalović i primetio da bi to mogla da bude poruka za druge konfliktne zemlje u svetu da krenu istim putem.

Sramotno bekstvo

Milisav Paić ukazuje da je bivši američki general nedavno boravio u Prištini i pohvalio njihovu demokratiju, što govori da Vašington ima svoj ugao gledanja na ovo pitanje. U osvrtu na odluku predsednika SAD Džozefa Bajdena o povlačenju iz Avganistana, Paić ukazuje da je ona naišla na kritike njegovih političkih protivnika, pre svega američkih republikanaca.

– Republikanci smatraju da su SAD tim potezom priznale poraz – ističe naš sagovornik.

Američko, kako ga Paić naziva, bekstvo iz Avganistana, ovog diplomatu neodoljivo podseća na ono iz Vijetnama koje naziva jednim od najvećih poraza SAD u novijoj istoriji.

Čekamo red za bekstvo

Državljani Srbije Marko Pribak i Aleksandar Cvejić na aerodromu u Kabulu čekaju da nekako izađu iz Avganistana.

Oni kažu da se čuju pucnji u okolini aerodroma i da je situacija haotična. Naime, američki vojnici ispalili su hice upozorenja u vazduh na aerodromu u Kabulu kako bi sprečili da nekoliko stotina civila izađe na pistu. Neimenovani zvaničnik rekao je da je ta paljba bila neophodna jer je masa izmakla kontroli.

Cvejić kaže da se situacija menja svakog minuta, od kako su snage talibana bez otpora u grad, a predsednik pobegao.

– Civilni deo aerodroma je zatvoren, a oko 2.000 Avganistanaca pokušava da uđe na deo koji pripada vojsci, kako bi napustili zemlju. Došlo je i do upada naoružanog Avganistanca na aerodrom. Ne znamo šta je bilo s njim, moguće je i da je ubijen – kaže Cvejić.

On i Pribak radili su u Avganistanu za jednu međunarodnu firmu. Kažu da su pokušavali šest dana da kupe karte za komercijalni let, ali da je svaki otkazan 24 sata pre poletanja. Sada nemaju karte ni mogućnost da izađu iz avganistana komercijalnim letom.

Cvejić kaže da su u kontaktu s ambasadorom Srbije iz Nju Delhija Sinišom Pavićem koji radi sve što je u njegovoj moći da dođe u kontakt sa bilo kojom zemljom koja bi ih stavila na spisak za napuštanje Avganistana. Od njega su, kako prenose, saznali da je još samo jedna državljanka Srbije u Kabulu.

– Nama su ovde pomogle kolege iz BiH, Hrvatske i Slovenije da se probijemo iz kampa u kome smo bili smešteni do ovog bezbednog mesta. Mi smo pored vrata vojnog dela aerodroma, gde čekamo da nam se odobri ulaz. Naime, ne puštaju nikog ko nije na spisku za evakuaciju – navodi Cvejić.

Prema njegovim rečima, smestili su se u hotel koji čuvaju američki vojnici, a ima i dosta ljudi iz SAD, Velike Britanije…