Ambasadorka u Prištini: SAD žele da se Srbi vrate na Kosovo

Trejsi En Džejkobson, ambasadorka SAD na Kosovu

Kako motivisati Srbe da izađu na izbore? Zbog čega da glasaju na ovim izborima?
– Za glasače je najvažnije da znaju da se na ovim izborima biraju oni koji će donositi kosovske zakone, po kojima će se Kosovo rukovoditi u naredne četiri godine. I zato je važno da se izaberu kvalitetni ljudi, odgovorni, aktivni, koji će slušati i zastupati interese svojih glasača.

Kosovo je malo i ljudi znaju ko su oni za koje glasaju. Kosovski ustav garantuje deset mesta za srpsku zajednicu, i isto toliko za ostale manjine.

Čula sam da I mišljenja da je to mali broj, ali ako uzmete u obzir kompleksnost koalicija I broj stranaka koje učestvuju na izborima, u parlamentu od 120 mesta, deset je veliki broj. Ne samo ako govorimo o donošenju onih zakona za koje je potrebno da glasa I većina manjina, nego I kod zakona koji zahtevaju prostu većinu. Zato, ne dozvolite da neko drugi odlučuje umesto vas.

Srbi su okrenuti Beogradu i nisu zainteresovani za izbore.
– Istorijskim Briselskim sporazumom dogovoreno je, a to će vam reći i gradonačelnici na severu kao I Beograd, da čitava teritorija Kosova funkciniše po kosovskim zakonima. Ti zakoni se donose u parlamentu u Prištini. Zato mislim da je važno, naročito za građane na severu, da glasaju. Ukoliko žele da imaju reč pri donošenju zakona po kojima će živeti, onda verovatno žele i da njihovi predstavnicu budu uključeni u donošenje tih odluka.

Do sada je srpska zajednica stimulisana novcem i poslom da se uključi u proces integracija i vezivanja za kosovke institucije. Međutim, pomaci su mali kada je reč o ostvarivanju osnovnih prava Srba. Postoji delovi Kosova u koje ne mogu da odu, postoji problem sa uzurpacijom imovine, na primer i sa nostrifikovanjem diploma. Kako će se to promeniti ako izađu na izbore?
– Puno je urađeno, ali je ostalo još mnogo da se uradi. Sve te teme su veoma važne. Kada je reč o bezbednosti, posetila sam I opštine gde su Srbi manjina I gde se suočavaju sa problemima policijske asistencije. To je tema koju redovno pokrećem u razgovorima sa Ministrom unutrašnjih poslova, svaki put kada posetim neku od trih porodica koje imaju takvih problema. Krađa su naročito problem u zemljoradničkim sredinama I treba još da se radi da bi se to sprečilo. Na temu imovine, Kosovska agencija za imovinu je uradila dosta. Doneli su odluku o 41.000 slučajeva od oko više od 42.000 slučajeva prijave uzurpacije. Ambasade SAD I Velike Britanije imaju neku vrstu posmatračke uloge te Agencije I svesni smo da je odluka jedno, a sporovođenje te odluke potpuno druga stvar. Treba još da se radi, da bi pravi vlasnici mogli da koriste svoju imovinu. Za nostrifikaciju diploma, biću iskrena, nisam čula dok nisam došla na Kosovo. To je veoma ozbiljna tema, naročito, ako želimo da pričamo o integraciji i uspešnoj multietičnosti. Diplome moraju da se poštuju. Vlada SAD priznanje diplome sa Univeriziteta u severnoj Mitrovici, jer su one priznate u Evropi. O toj temi sam takođe pričala sa zvaničnicima u kosovskoj vladi.

Kao jedan od bitnih razloga koji odbija Srbe da učestvuju da glasanju jeste problem povratka. Taj proces I dalje ide polako. U Metohiji se dešavaju uznemiravanja povratnika ili njihove imovine. Kako to komentarišete?
– Povratak je veoma važan. Stav Vlade SAD je da Kosovo može dugoročno uspeti samo kao multietnička zemlja. To je bio osnov naše podrške u početku, to je fundamentalni princip kosovskog ustava. Ali, postoji razlika između zakona i prakse. Vlada SAD je uložila mnogo napora u stvaranja dobrih uslova za povratak. Između ostalog i grantovima za izgradnju kuća. Na bezbednosti treba još puno da se radi. Takođe, moramo biti iskreni, Srbi na Kosovu, ali I druge zajednice zajednice suočavaju se sa problemom zaposlenja. Ljudi koji žele da dođu, žele da to bude okruženje gde mogu da obezbede ekonomsku sigurnost za svoje porodice. Nadam se da će, kada bude izabrana nova vlada, to biti jedna od prvih stvari koja će raditi.

Kakav je stav ambasade SAD kada je reč o ukidanju rezervisanih mesta za Srbe?
– O tome pričam dve godine, sve vreme od kako sam ovde. Ponekad ljudi o tome pričaju kao da je to nešto novo, ali je činjenica se to nalazi u kosovskom ustavu, dokumentu koji je odavno usvojen. On predviđa sistem rezervisanih mesta za dva mandata koja su sada prošla. Pre dve godine predstavnici manjina govorili su o njihovoj želji da za još jedan mandat rezervisanih mesta, što sam, kao diplomata, podržala. Ali, ja nemam glas u parlamnetu. Mnogo nas ambasadora smatra da bi bio dobar signal da se nastavi sa rezervisanim mestima, ali to zahteva promenu kosovskog ustava, za koju je potrebno dve trećine glasova u parlamentu. To vlada Kosova nije mogla sama da izvde jer zahteva I glasove opozicije, koje nisu bile raspoložene za to.

Ako se neformalna kampanja za izbore na Kosovu počinje sa pričom o rušenju srpske pravoslavne crkve u Prištini, može li se reći da je albanski političari istinski i u potpunosti spremni da na Kosovu kao punopravni građani žive i Srbi? Iz perspektive Srba i dalje deluje da je kosovsko društvo duboko podeljeno.
– Kada je reč o SAD mi Kosovo podržavamo kao multietničko društvo, kao društvo koje poštuje prava I daje jednak pristup svim građanima bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, pol, veroispovest, seksualnu orijentaciju. Kosovo bi trebalo da bude zemlja vladavine prava sa poštovanjem za sve zajednice, I mislim da je bilo nekih pozitivnih pomaka. Na žalost, retorkika koju čujete sa svih strana u predizbornom periodu je veoma nesrećna. Zamolila bih glasače da veoma ozbiljno razmisle o ljudima o kojima glasaju, ko su ti ljudi, kakvi su njihovi rezultati I kvalifikacije.