Albanska besa: Ko drži datu reč, a ko će zbog nje da nastrada

Ultrapopularna serija „Besa“ ulazi u završnicu, a u centru priče su i dalje Dardan Beriša, zloglasni vođa albanskog narko-kartela i Uroš Perić, obični čovek iz Beograda.

Perić, zbog saobraćajne nesreće u kojoj je stradala Berišina ćerka, umesto krvne osvete dobija besu da će mu porodica biti sigurna pod jednim uslovom – da ubija za klan…

Ko od junaka poštuje datu reč, a koga nije briga za nju? I kakve sankcije od vođe porodice mogu da se očekuju, saznaće se u poslednjim epizodama.

A evo malo šire priče o tome kako je jedan interesantan instrument običajnog prava u Albanaca uopšte nastao, šta znači i na šta se sve odnosi. Dakle – besa.

Da bismo shvatili snagu i jačinu albanskog običajnog prava ukorenjenog kod gorštaka, koje je u prvi plan guralo čast, poštenje i obraz, treba da pomenemo takozvani „Zakon Leke Dukađinija“, Skenderbegovog savremenika!

Snaga „nepisanog“ kanona i skupa pravila koja se pripisuju ličnosti za koju nije sasvim sigurno da je uopšte postojala je tolika da se može objasniti na veoma jednostavan način. Ako postaviš pitanje zašto je nešto tako, dobijaš jednostavan odgovor: „Tako je rekao Leka!“ Radi se o nepisanom zakonu koji od članova zajednice zahteva šta sve mora da se poštuje i ispuni.

Besa među okrutnim albanskim običajima

Posebno pitanje je zašto su se i kako na Severu Albanije, Kosovu i Metohiji i delovima Crne Gore i Makedonije čak i danas zadržali neki arhaični, primitivni i okrutni običaji vezani za krvnu osvetu, čija je besa sastavni deo!

Besa je odlika koja bi trebalo da sažima najbolje čovekove osobine. Ona je postala ne samo sastavni deo morala kolektiva, nego i nerazdvojna komponenta etike pojedinca, pojam časti i poštenja.

Ali je, pre svega, ponikla u vezi sa krvnom osvetom ublažavujući ono surovo – „Oko za oko, zub za zub“.

Kod nekih autora koji su se bavili ovim fenomenom, besa se definiše i kao „Čvrsta časna reč i tvrda vera“!

Kanon Leke Dukađinija

U kanonu Leke Dukaćinija kaže se (parafraziramo):

„Besa je rok slobode i sigurnosti koji kuća ubijenog daje ubici i njegovim ukućanima u kojem ih, privremeno, „ne gone za krv“. Poslati ljude da traže besu – slovo je zakona. Dati besu – dužnost je i čovečnost!“

U razgovoru sa starijim Albancima, recimo, moglo se čuti i da „Ako kuća ubijenog daje besu ubici, on, iako je ubio, treba da ide na saučešće i sahranu, da isprati ubijenog do groba, čak da ostane i na ručku. Tad besa traje 24 sata“.

Postoji više slučajeva kada se besa daje, odnosno dobija gotovo uvek – većinom su to prilike i potrebe od životnog značaja (zamislite ironiju) za drugu stranu. Daje se preko posrednika i uvek u određeno vreme. Za prekršaj bese, po Leki, sledi samo jedna kazna – Smrt!

A kaznu bi izvršavao fis (pleme) onoga ko besu prekrši. Dakle, prekršilac bese bi stradao od ruke svojih najbližih, jer im je kršenjem date reči ukaljao čast i obraz.

Ovakvo shvatanje časti ima značajan prostor i u albanskom folkloru, koji naročito slavi ljude koji su održali besu, pa čak i po cenu vlastite glave ili porodice.

Odatle, recimo, potiču uzrečice (dobro poznate i nama) „Vo se veže za rogove, a čovek za reč“, „Besa je tvrđa od kamena“, „Pošten čovek što reče, ne poreče“ i „Gde je reč, tu je i obraz“.

Kako je već rečeno, postoje sankcije prema strani koja ne održi besu, to jest ne izvrši svoju obavezu iz nepisanog ugovora zasnovanog na poverenju i datoj reči.

„Slobodan si da sačuvaš svoje poštenje, slobodan si da budeš nepošten. Kanun kaže: Crn obraz operi, ili ga ocrni još više“, stoji u nepisanim zakonima koji važe na Kosovu i Metohiji i severu Albanije.

Dakle, ako si nekom nešto obećao, a pogaziš reč, onda se to ne može „goniti sa zalogom i posrednicima“ već ćeš „ocrniti svoj obraz“.

Obraz je svetinja

Obraz je, dakle, svetinja, a pod njim se podrazumeva sve ono što čini čast. Dakle, po ovim pravilima, „treba poštovati tuđu čast, a svoju ceniti i ne dati nikome da takne u nju“.

Ako se to desi, onda slede sankcije protiv onog ko pogazi besu

Po „Kanonu Leke Dukađinija“, dakle, „ako se ne isplati dug“, onda se uzvraća osvetom ili „oproštajem kroz posredovanje dobrih ljudi“.

Onaj kome je „uvređena čast“, ne traži „zalogu i plećnare“, već sam „naplaćuje globu“ (sveti se).

Ko počini ubistvo zbog uvrede časti, odgovara za krv, ali se ubistvo smatra opravdanim jer je po sredi obraz!

To su, u osnovi, sankcije koje se odnose i na neodržanje bese.

Dakle, ono što se u seriji „Besa“ više puta čulo: „Krv za krv, reč za reč, besa za besu“.

Međutim, nova vremena donose nove generacije nesklone poštovanju običaja i moralnih uzusa koji su se pokoljenjima prenosili sa kolena na koleno, pa će biti veoma zanimljivo videti da li će se najstariji Beriša poneti kao otac ili kao glava klana prema sinu koji je prekršio njegovu besu i time ukaljao obraz cele porodice.